Održana komemoracija žrtvama zločina u Gruborima

Komemoracija je održana u organizaciji Srpskog narodnog veća iz Zagreba i Veća srpske nacionalne manjine Šibensko-kninske županije. Nakon parastosa koji su služili sveštenici Eparhije dalmatinske, komemoracija započela ispred spomen krsta postavljenog za trideset i dvoje meštana sela Plavno stradalih tokom posljednjeg rata, a nastavljena u zaseoku Grubori kod Spomen obeležja za šest vremešnih civila koji su svirepo ubijeni na svom kućnom pragu.

Potpredsednik Vlade Hrvatske Boris Milošević podsetio je okupljene da za šestoro ubijenih civila u Gruborima, većinom staraca i starica, niko nije osuđen, i da u tom pogledu nisu napravljeni „nikakvi revolucionarni iskoraci“ ali da je vreme da mržnja prestane i da se ne prenosi na buduće generacije.

Nema opravdanja za počinjene zločine, oprost nije legitimacija zločinu

- Nema tog opravdanja i višeg cilja kojim se može opravdati ubijanje starih i nemoćnih civila. Znaju me pitati: ima li pomirenja i šta se može napraviti da se krene dalje? Ne treba prestati tragati za istinom i pravdom, makar ih ne dosegli. Nemojmo deliti žrtve na naše i njihove, niti zločine jednih opravdavati zločinima drugih. I na kraju, zašto ne bismo oprostili, bez čekanja druge strane, koja god to druga strana bila? Lani sam rekao da mržnja treba prestati, da se ne prenosi na nove generacije. Samo tako možemo graditi bolju Hrvatsku i to je politika ove Vlade. Sam oprost nije legitimacija zločinu, niti znači zaborav. Znači da smo se odlučili za budućnost i nadu. Mi, danas, ovde okupljeni, koji smo došli odati poštovanje žrtvama, odabrali smo nadu. Nadu da možemo nadvladati mržnju i da možemo vratiti život u Grubore - rekao je Milošević

Istakao je i kako su, nažalost, svi koji znaju što se dogodilo u Gruborima pre dvadeset i šest godina odabrali ćutati i na taj način i štititi one koji su počinili zločin.

- Iako se za zločin saznalo gotovo odmah, isti dan kada se dogodio, kada su obavešteni svi koji su trebali dobiti informaciju o tome, kaznena prijava je podnesena tek 2009. godine. Sudski postupak koji je usledio, nije rezultirao istinom i pravdom. Niko nije osuđen, uprkos činjenici da se radilo o dobro dokumentovanom ratnom zločinu koji je počinjen s brojnim dokazima. Koliko god taj zločin bio strašan, još je strašnije i užasnije ono što se dogodilo posle. Bez obzira što nema odgovorajućeg pravnog epiloga, ne možemo se praviti da se zločin nije dogodio. Jako puno ljudi zna šta se ovde dogodilo, jako puno ljudi zna ko je odgovoran za zločin, jako puno ljudi zna celu priču, celu istinu o tome što se tačno dogodilo pre 26 godina. Oni koji su odabrali ćutanje i oni koji su počinili zločin, kao i svi mi ovde, trebamo biti svesni vrednosti ljudskoga života, pa i u ratu kada se gine. Nema tog opravdanja i nema tog višeg cilja koji može opravdati ubijanje starih i nemoćnih civila - poručio je Milošević.

Država zakazala ali još nije kasno

Posebni izaslanik predsednika Republike Srbije za rešavanje pitanja nestalih Veran Matić rekao je kako je Hrvatska do sada “zakazala prema Gruborima u svemu u čemu je mogla” i da bi sa obnovom Grubora, koja se pomerila sa mrtve tačke od prošle godine, kada je upravo sa ovog mesta krenula nova politika pomirenja, Hrvatska pokazala da nije u svemu zakazala kada je u pitanju ovaj kraj.

- Do sada je država u odnosu prema Gruborima zakazala u svemu u čemu je mogla, sprečavanju masakra i paljenju sela, kažnjavanju onih koji su zločin počinili, nije omogućila povratak, ometala je pravdu. Na kraju je i sud priznao da se zločin dogodio, ali da on ne raspolaže dokazima na osnovu kojih bi mogao da kazni odgovorne počinioce. Sa obnovom Grubora pokazala bi da u konačnici nije u svemu zakazala – rekao je Matić.

On je podsetio i na činjenicu da je prošlo više od četvrtine veka od potpisivanja Sporazuma o normalizaciji odnosa između dve države ali da se ni po tom pitanju nije uradilo mnogo, naprotiv.

- Izgleda kao da je bilo mnogo više rada na nenormalizaciji nego na normalizaciji. Inače, mnogo ranije bismo imali situaciju kakvu imamo danas, gde možemo sa optimizmom da se ponadamo da će u narednih godinu dana svi oni čiji su domovi razoreni i popaljeni dobiti svoje kuće i mogućnost da u njima borave. Prošle godine sam prvi put bio u Gruborima, a to je bila jedna od prvih zajedničkih komemoracija. Stekao sam utisak da na tom mikro-planu može da bude dobar početak, kada je reč o koracima ka normalizaciji i pomirenju. Dogovor koji je pao pod tremom jedne od razrušenih kuća i obećanje o obnovi nisam shvatio kao nešto što se može napraviti preko noći, ali verujem da će se zaista dogoditi - rekao je, između ostalog, Matić, iskazavši zadovoljstvo zbog optimizma koji se vratio među meštane Grubora nakon obećanja koja su ih „ponovo ujedinila u zajedničkoj želji za povratkom“ te poručio da njihov povratak nikome ne može i ne sme biti smetnja.

Hteli su pusto selo, ali se život ponovo vraća

Saborska zastupnica SDSS-a Anja Šimpraga rekla je da „Oni koji su nekažnjeno počinili strašan zločin nisu računali na to da će se žive duše koje su odavde prognane vratiti”, ali i istakla da u toj nameri nisu uspeli i da je država napokon započela s obnovom Grubora i da su već učinjeni prvi koraci u tom pravcu.

- Prema onome što se ovde dogodilo trebalo je da u ovom zaseoku Gruborima, ali i čitavom Plavnu ne budu žive duše, da se ne čuje ljudskoga glasa, da nestanu kuće i kućišta, da smrt pobedi život, a zaborav potisne sećanja. Sve ovo vreme bili smo svesni snage i volje ljudi da ne odustanu od svog kraja, od povratka u svoje selo, od želje da obnove svoje porušene domove. Ponosni smo i zbog toga što sve o čemu smo pričali nije ostalo samo na rečima. Zaključkom Vlade RH o revitalizaciji stvoriće se pretpostavke za dostojanstven život meštana u vidu sanacije, obnove i izgradnje porodičnih kuća kao i komunalnog uređenja. Obnova i sećanje proistekli su iz moralnog osećaja koji smo politički delujući stvarali u saradnji s predstavnicima Vlade i državne politike - zaključila je Šimpraga.

Uz Borisa Miloševića, Anju Šimpragu i Verana Matića, komemoraciji u Plavnu prisustvovali su i predsednik SNV-a i saborski zastupnik Milorad Pupovac, državni sekretar Središnjeg državnog ureda za obnovu i stambeno zbrinjavanje, izaslanik predsednika hrvatskog Sabora Gordan Handžek, ambasador BiH u Republici Hrvatskoj Aleksandar Vranješ, privremeni otpravnik poslova Ambasade RS u Hrvatskoj Davor Trkulja, župan Šibensko-kninske županije Marko Jelić, gradonačelnik Knina Marijo Ćačić i drugi predstavnici ministarstava, nevladinih organizacija i lokalnih vlasti.

Šta se dogodilo u Gruborima?

Dvadeset dana nakon hrvatske vojne akcije „Oluja“, u selu Plavno, zaseoku Grubori, mučki je ubijeno šest civila srpske nacionalnosti, koji su hrvatsku vojsku odlučili sačekati u svojim domovima, gde su i pronađena njihova beživotna tijela . U Gruborima, tog 25. avgusta 1995. godine, pripadnici antiterorističke jedinice Lučko počinili su zločin nad šestero civila, kada su ubijeni: Miloš Grubor, Marija Grubor, Milica Grubor, Jovo Grubor, Đuro Karanović i Jovan Grubor.

Zbog ubistva u Gruborima u dva navrata sudilo se Frani Drlji i Boži Krajini, bivšim pripadnicima ATJ Lučko, ali su njih dvojica na oba suđenja na zagrebačkom Županijskom sudu oslobođena krivice zbog nedostatka dokaza. Presuda je postala pravomoćna u oktobru 2019., a u obrazloženju presude Vrhovni sud je jasno naveo da se zločin u Gruborima pokušao zataškati.

Grubori pred revitalizacijom

Na sednici održanoj 12.avgusta ove godine Vlada RH je donela zaključak o revitalizaciji zaseoka Grubori gde će se, kako stoji u odluci, „sprovesti aktivnosti koje se odnose na pripremu i sprovođenje infrastrukturnih projekata, komunalnog uređenja, obnove i sanacije porodičnih kuća i druge radnje s ciljem njegove revitalizacije i stvaranja uslova za povratak stanovnika".

U zaključku se pozivaju Grad Knin i Šibensko-kninska županija na pripremu i sprovođenje infrastrukturnih projekata i komunalnog uređenja u zaseoku Grubori. Ured za ljudska prava i prava nacionalnih manjina, u saradnji sa Gradom Kninom i Većem srpske nacionalne manjine Grada Knina, zadužen je da na temelju raspoložive dokumentacije i iskazanog interesa vlasnika uništenih ili oštećenih porodičnih kuća, utvrdi popis vlasnika kuća u zaseoku Grubori koji ostvaruju pravo na sanaciju, obnovu i izgradnju te popis dostavi Središnjem državnom uredu za obnovu i stambeno zbrinjavanje na sprovođenje. Vlada je Središnjem državnom uredu za obnovu i stambeno zbrinjavanje dala zadatak da u Gruborima sprovede sanaciju, obnovu i izgradnju porodičnih kuća koje će se financirati iz državnog proračuna pod nadzorom Ureda potpredsednika Vlade.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.