Ogromne žrtve pale na Sremskom frontu zaslužuju da ih pamtimo

Proboj Sremskog fronta i oslobođenje Vukovara obeleženi su u organizaciji Saveza antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske i Zajednice antifašističkih udruženja Vukovarsko-sremske županije. Kao jedna je od najvećih bitaka na našim prostorima proboj Sremskog fronta označio je i kraj vladavine nacističkog i ustaškog terora u Jugoslaviji i njegov konačni slom.

- Ovaj datum je od velike važnosti s obzirom da je tu, nekih četiri ili pet meseci, bio postavljen front kojim su nemačke jedinice pokušavale da zadrže napredovanje Crvene armije i Jugoslovenske vojske kako bi mogle da izvuku svoje jedinice Grupe armija „E“ iz Grčke. Međutim, 12. aprila 1945. godine uz nadljudske napore front je probijen i nakon mesec dana oslobođena je i cela država. Dakle, značaj ovog datuma je veliki, ali važno je naglasiti da je ta bitka rezultirala i ogromnim žrtvama i da su u borbama živote izgubili veoma mladi ljudi starosti od 16 do 30 godina – istakao je predsednik  ZUABA Vukovarsko-sremske županije Lazo Đokić.

S njegovim tvrdnjama saglasan je i predsednik SABA Republike Hrvatske Franjo Habulin, koji je takođe prisustvovao ovogodišnjem obeležavanju proboja Sremskog fronta i oslobođenja Vukovara.

-  Bila je to jedna od najsloženijih i najtežih operacija u završnici Drugog svetskog rata na ovim našim prostorima. Ona je dugo pripremana, a nasuprot jedinicama Crvene armije i Jugoslovenske vojske stajale su ogromne snage nemačkog Trećeg rajha i ustaša kao njihovih domaćih pomagača. To je nešto čega se moramo sećati, a posebno onih ljudi koji su tokom proboja i kasnije u oslobađanju svih ovih mesta stradali. Tim slavnim danima narodnooslobodilačke borbe moramo se ponositi i mi danas i naša deca sutra. To je i naša dužnost i naša obaveza – rekao je Habulin.

Program započeo u Iloku

Antifašističke delegacije je u Iloku, gde je program i započeo, dočekala tamošnja gradonačelnica Marina Budimir, a venci su potom položeni kod Spomenika i kosturnice u kojoj su sahranjeni borci i oficiri Crvene armije i koja se nalazi unutar prostora iločke tvrđave u staroj jezgri grada. Iako u samom Iloku ne postoje antifašističke organizacije grad se trudi da spomeničku baštinu posvećenu NOB-u održava i čuva.

- Još tokom prošle godine primetili smo da neki spomenici zahtevaju određenu sanaciju. Nešto se može urediti na neke klasične načine dok neki spomenici zahtevaju malo ozbiljnije zahvate i sanaciju. Videćemo šta bi od toga moglo da uđe u proračun za narednu godinu. Ove godine spomenike ćemo čistiti i održavati koliko je to u našoj moći. Spomenik i spomen kosturnicu ovde u centru Iloka uspeli smo da uredimo u saradnji sa Ambasadom Ruske Federacije, ali nam ostaje obaveza da i ovih nekoliko koje imamo na području grada dovedemo u pristojno stanje – rekla je tom prilikom iločka gradonačelnica.

Gradonačelnica Iloka Marina Budimir

Venci su potom položeni i na iločkom pravoslavnom groblju gde su sahranjeni borci koji su nakon proboja Sremskog fronta podlegli ranama u iločkim partizanskim bolnicama, zatim streljanim rodoljubima kod izletišta Lovka i na partizanskom groblju u Šarengradu.

U Vukovar prvi put došli i antifašisti iz Slovenije

Centralna svečanost održana je u centru Vukovara kod spomen-kosturnice u koju su sahranjene žrtve sa Dudika i borci Pete vojvođanske udarne brigade i Crvene armije. Uz brojne delegacije ove godine prvi put pristigli su i antifašisti iz Slovenije. Među njima je bila i devedesetčetvorogodišnja Valerija Skrinjar Tvrz koja je u partizane otišla kao srednjoškolka.

- U partizane sam otišla sa petnaest i po godina ali to je i za nas, takoreći decu, bio častan čin. Kraj u kojem sam rođena, Zagorje ob Savi, bio je takozvani Unterštajermark, odnosno direktno je priključen Trećem rajhu. Trebalo je očistiti Slovence. Svuda je pisalo „Hir vir Dojče gešprohen“, ovde se govori Nemački, a u školama je na tablama prva rečenica bila – Naši preci bili su Germani. Normalno je da smo mi znali i ko smo i šta smo iako smo bili deca, a kao i sve pubertetlije i mi smo bili buntovnici i normalno je bilo da smo se tome opirali – objasnila je gospođa Valerija uz napomenu da je prvi put u Vukovaru i da je jako srećna što ovde vidi veliki broj ljudi kojima je antifašizam na srcu.

Valerija Škrinjar Tvrz

U prigodnim govorima organizatori su upozorili na značaj borbe protiv fašizma, a potom su delegacije položile vence i odale počast žrtvama. Uz one iz vukovarskog kraja, Republike Hrvatske i Slovenije obeležavanju oslobođenja Vukovara prisustvovale su i delegacije antifašista iz susedne Srbije i Bosne i Hercegovine.

Program je okončan kratkim kulturnim programom i prigodnim recitalima poznatih partizanskih pesama.

Na delu je istorijski revizionizam i pokušaj rehabilitacije fašizma

Iko je te 1945. godine fašizam pobeđen, zadnjih decenija on se ponovo budi, a pojačana su i nastojanja da se istorija revidira. Najnoviji primer tih nastojanja dogodio se 10. aprila na proslavi 31. godišnjice osnivanja tzv. 9. bojne HOS-a koja nosi ime ustaškog zločinca Rafaela Bobana, kada je izvikivan ustaški pozdrav i kada je brigadir Matko Raos, kao izaslanik ministra branitelja Tome Medveda, rekao da današnje Hrvatske ne bi bilo da nije bilo tog 10. aprila. Za komentar smo upitali predsednika SABA Republike Hrvatske Franju Habulina.

Predsednik SABARH Franjo Habulin

- Ministar branitelja Tomo Medved šalje tamo svog izaslanika i on tamo izgovori nešto što je katastrofa, to je nešto što se nije smelo dogoditi. Želim da verujem da taj čovek tamo nije trebao da govori, ali trebalo je predvideti da je ipak moguće da on tamo govori i odgovorni su trebali znati šta će on tamo reći jer to nije bezazlen skup na kom se može govoriti svašta i nikom ništa, sve ostaje nekažnjeno. To je za osudu, jer uzvikivanje ustaškog pozdrava je za osudu – rekao je Habulin koji nije zadovoljan ni obrazloženjem koje su tim povodom ponudili hrvatska vlada i sam ministar Medved.

- Naravno da nisam zadovoljan jer nisam čuo da se predsednik vlade jasno i nedvosmisleno ogradio od izjave koja je tamo data. Nisam čuo ni od potpredsednika vlade, ministra Medveda, da se ogradio od toga. Ne, on je samo rekao da nije bilo predviđeno da Raos tamo govori. Nekome izgleda odgovara da imamo jednu takvu jedinicu koja je naslednik neslavne, naglašavam, neslavne ustaške Nezavisne Države Hrvatske – rekao je Habulin i zaključio da su oni ipak stvarnost i da je njihovo delovanje nešto što bi policija i aktuelna vlast trebali da zaustave. Međutim, niti policija ima ujednačenu praksu postupanja, niti sudstvo ima ujednačenu praksu kada su u pitanju presude za korišćenje ustaškog pozdrava, obeležja i slično, za šta Habulin okrivljuje hrvatsko političko vodstvo koje je nespremno da se tome odlučno i beskompromisno suprotstavi.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.