Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija je i danas, više od 30 godina nakon raspada nepresušna tema za izučavanje. Mladi žele da čuju kakav je tada bio život, a stari da se prisete, za njih, nekih lepših i srećnijih vremena. Tema predavanja u vukovarskom Srpskom kulturnom centru bila je „Istorija Jugoslavije u šest rok pesama“. Slavko Bubalo je svojim vokalom i gitarom dočarao odabrane pesme koje su nagovestile kasniju sudbinu bivše države, a istoričar Veljko Maksić pojasnio je okolnosti pod kojima su nastale.
– Prošlost Jugoslavije je tema koja i danas izaziva kontroverze, na kraju krajeva, ta država nije ni tako davno postojala, svi koji su živeli u njoj imaju određene emocije, ali činjenica je da se njoj pristupa na tradicionalan način, šturo, ne uzimaju se razni segmenti kroz koje bi se na neki bolji način mogla ta prošlost protumačiti. Kad sam predavao istoriju u školi došao sam na ideju da malo drugačije predstavim prošlost socijalističke Jugoslavije pa sam se setio da mi, na neki način, može poslužiti i jugoslovenska rok scena koja je delom i sama istorija Jugoslavije, a u drugom delu je dobro opisala i kritikovala društvo pa je između redova napisala ono što ne valja, što nigde nije možda ni bilo zapisano – pojasnio je Veljko Maksić odabir teme.
Mlađe generacije danas ne znaju mnogo toga o Jugoslaviji, a teško im je objasniti i značaj određenih običaja i manifestacija.
– Teško je objasniti da se trčala štafeta i zašto se trčala? Na kraju krajeva, istoričari moraju biti dovoljno maštoviti da bi mogli istraživati prošlost, bukvalno moraju otići u tu prošlost da bi nešto razumeli. To kod dece treba pridobiti veštinom i idejama. Problem je što se oni podsmevaju na priče o Jugoslaviji, ali kad nađete razlog da ih zainteresujete, i oni počinju drugačije da razmišljaju – priča Maksić.
Poslednji ovogodišnji događaj u okviru programa „SKC sredom”
Pojasnio je naš sagovornik i zašto danas postoje ljudi koji toliko žale za postojanjem Jugoslavije i koji bi se veoma rado vratili nazad u to doba.
– Oni koji su proživeli Jugoslaviju, imaju valjda usađeno u delu mozga, sećanje na zlatno doba. Uopšteno govoreći, u istoriji ljudi imaju potrebu da pominju neko zlatno doba, sa hrišćanskog stajališta to je raj, zlatno doba iz kojeg smo ispali. Kad govorimo o srednjovekovnoj Srbiji na primer, to je bilo vreme cara Dušana. Generacije koje su provele svoju mladost, a mladost je nešto što posebno naglašavam, su verovatno o toj Jugoslaviji govorili kao o svom zlatnom dobu. Tu naročito mislim na one koji su svoju mladost proživeli osamdesetih. Verovatno Jugoslavija četrdesetih i pedesetih godina nije bila toliko sjajna. Bilo je to vreme nestašica, radnih obaveza i gradnje države koja je razrušena ratom, ali sedamdesete i osamdesete su bile prilično ugodne za život, živeo se tzv. jugoslovenski san – objašnjava Maksić razloge postojanja „jugonostalgije”.
Bio je ovo poslednji ovogodišnji događaj u okviru program „SKC sredom”. Ovogodišnji ciklus započeo je u februaru, a novi ciklus započeće iduće godine.
– Program „SKC sredom” održavamo u periodu zima/proleće i jesen/zima kada je najlakše zapravo privući ljude u zatvoren prostor. Ovo je bio 10. program, ujedno i poslednji u ovom ciklusu iz prostog razloga što dolaze praznici pa onda i nama preostaje da se odmorimo. U tih 10 programa radili smo različite događaje od promocija knjiga, predavanja pa do ovakvih opuštenijih varijanti istorijskih prikaza uz muzičku pratnju što se publici veoma svidelo. Sa novim ciklusom krećemo verovatno već sredinom januara, a imamo sigurno dogovoren program za Sretenje – kaže direktor Srpskog kulturnog centra Srđan Sekulić.
Slavko Bubalo je izveo pesme Računajte na nas grupe Rani mraz, Gazi opet čizma Atomskog skloništa, Maljčiki grupe Idoli, Ne lomite mi bagrenje Đorđa Balaševića, Pogledaj dom svoj anđele Riblje Čorbe i Dan Republike Zabranjenog pušenja.
*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.
