Pravdu u Varivodama zamenila tišina

Varivode, dvadeset i osam godina nakon strašnog zločina koji je zauvek promenio život i sliku ovoga sela. I ne samo sela, već i sudbine ljudi koji su u njemu živeli kao i onih koji su ponovo smogli snage da se vrate na rodni prag, mesto gde su nevino stradali njihovi najmiliji. Varivode su danas selo u kojem caruje tišina, a tuga, bol i uspomene ne jenjavaju. Sećanje na zločin počinjen nad devetoro meštana ovoga sela nije, niti sme biti, umanjeno, poručeno je to i sa ovogodišnje komemoracije u ovom mestu kistanjske Opštine koju su, kao i svih prethodnih godina do sada, organizovali Srpsko narodno Veće i Veće srpske nacionalne manjine Šibensko-kninske županije.

Nakon služenja parastosa za ubijene srpske civile i polaganja venaca ispred spomenika sa njihovim imenima, prisutnima se ispred Srpskog narodnog veća – nacionalne koordinacije veća srpske nacionalne manjine obratila Aneta Vladimirov, istaknuvši kako teret sukoba iz devedesetih ne nose samo ratne žrtve, već i budući naraštaji srpske zajednice.

- Zločin u Varivodama nikada nije dobio svoj sudski epilog. Krivci nikada nisu privedeni pravdi. To se mora promeniti jer kao što svaka žrtva ima ime i prezime, tako ih imaju i svi oni koji su zločine počinili. Kada preuzimamo odgovornost kao Srpsko narodno veće, preuzimamo odgovornost za taj teret. Živimo u vremenima u kojima se naoružavanje smatra faktorom mira, a zapravo je samo mir faktor mira – poručila je Vladimirov, zaključivši kako se na tom pitanju ne radi dovoljno.

Potpredsednica hrvatske Vlade Anja Šimpraga, u svom obraćanju prisutnima poručila kako je svesna činjenice da je članovima porodica stradalih svake godine sve teže stajati na tom mestu, znajući da pravda nije zadovoljena.

- Iako se svima nama nekada čini da komemoracije poput ove više nemaju smisla, da su uzaludne i da su Varivode zaboravljene u kolektivnoj memoriji naroda, upravo naša okupljanja čuvaju sećanja na taj događaj i na činjenicu da je ovde jednom živeo jedan narod koji je imao svoju veru, običaje i ponos, ali i da danas taj narod živi ovde negujući svoju tradiciju, živeći u miru sa svojim komšijama. I danas boli nepravda s obzirom da zločin ostaje nekažnjen. Bili su to stariji ljudi, verovali su da se ne trebaju bojati nikoga ko zakorači u ovo selo. Nismo ovde uzalud. Ovde smo da iskažemo pijetet prema nevinim žrtvama. Pijetet prema ljudima koji su verovali da pravo i pravda ipak postoje – istakla je Šimpraga.

Anja Šimpraga

Šimpraga je između ostalog poručila i da komemoracije, iako tužne, čuvaju i nadu svih da dolaze bolja vremena. Vremena u kojima zločinci neće mirno hodati i u kojima će pravda biti jednaka za sve, te dodala kako ne može obećati, iako veruje da je to želja svih okupljenih, da će sledeće godine ova mučna epizoda u istoriji Varivoda biti završena i da će pravda biti ostvarena.

- Ono što mogu obećati je da nikada nećemo prestati govoriti o zločinima koji su se dogodili u Varivodama, Gruborima, Uzdolju, Mokrom polju, Kijanima, Gošiću, svim mestima na kojima su ubijeni srpski civili, ali isto tako i na onima u kojima je bilo žrtava sa hrvatske strane poput Ervenika, Škabrnje. Bićemo glasni, uporni, pozivaćemo na savest i pravdu - rekla je Šimpraga.

U izjavi za medije, Šibensko-kninski župan Marko Jelić rekao je kako svaki zločin mora imati ime i prezime jer će u protivnom krivica uvek biti kolektivna.

- Svi oni koji su zločine počinili trebaju odgovarati i svako treba snositi posledice za svoje postupke. Dok zločin ne dobije ime i prezime, vi ne možete zatvoriti taj deo istorije - poručio je Jelić.

Veru u pravdu i pravosuđe, kazneni progon i osudu počinilaca zločina, polako već gube porodice ubijenih. Činjenicu da se ništa nije promenilo ni gotovo tri decenije nakon ubistava, teško je prihvatiti. Zna to najbolje Jovan Berić kojem su na kućnom pragu tog septembarskog dana ubijeni otac, majka i stric. Vreme tu ne čini svoje, niti se tuga zbog njihovog stradanja može umanjiti nadom i obećanjima.

- Tuga se pojačava jer činjenica je da je u ovom selu pre desetak godina bilo stotinak ljudi. Sad ih je upola manje. A narod kaže ovako: ako politika bude htela da nađete počinioce, naći ćete ih - ukratko poručuje Berić, jedan od retkih koji još i pristaje na izjave nakon jednogodišnje komemoracije i dana sećanja na žrtve Varivoda.

Potsećanja radi, poslednjih dana septembra meseca 1995. godine, gotovo dva meseca nakon završetka svih ratnih dejstava na ovom području, na svojim kućnim pragovima iz neposredne blizine ubijeno je devetero meštana Varivoda; Dušan Dukić (59), Špiro Berić (55), Jovo Berić (75), Jovan Berić (56), Radivoj Berić (69), Marija Berić (69), Milka Berić (67), Marko Berić (82) i Mirko Pokrajac (84).
Za počinjeni zločin zločin niko nije odgovarao dok je Republika Hrvatska pravomoćnom presudom proglašena odgovornom jer nije zaštitila svoje građane.

Komemoraciji u Varivodama prisustvovali su i direktor Ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina RH Alen Tahiri, amabasadorka Republike Srbije u RH Jelena Milić, šibensko-kninski župan Marko Jelić sa zamenicima, zamenici gradonačelnika Knina i Skradina te načelnici nekoliko opština i predsednici manjinskih veća Šibensko-kninske, Splitsko-dalmatinske i Ličko-senjske županije.