Priča o teškom životu sa srećnim raspletom

Knjiga neobičnog naziva „Koji je moj“ predstavljena u Srpskom kulturnom centru.

Slavko Bubalo 06.06.2024.

Nakon što je u oktobru prošle godine u sklopu Nedelje srpske knjige u organizaciji Srpskog kulturnog centra predstavio svoju prvu knjigu Vlatko Kovačević je 4. juna u istoj ustanovi predstavio i njeno izmenjeno i dopunjeno izdanje pod nazivom „Koji je moj“. Prema rečima samog autora prvo izdanje ove knjige i nije bilo predviđeno za objavljivanje. Učinjeno je to na nagovor rodbine i prijatelja, a nakon što je knjiga konačno dobila oblik koji je autor želeo Zajedničko veće opština ponudilo mu je da knjigu ponovo objavi u boljoj opremi i većem tiražu.

- U penziji sam i imam dosta vremena da se posvetim sebi i da se bavim stvarima kojima ranije nisam imao ni vremena ni mogućnosti da se bavim. Kada zađe u zrelije godine čovek ima vremena da analizira svoj život, da bolje sagleda stvari pa sam ta svoja razmišljanja i svoju životnu priču odlučio da prenesem na papir. Pisao sam iskreno, onako kako je bilo i nadam se da će sud čitalaca biti pozitivan. Ona prva knjiga, koja je bila nezvanična, da tako kažem, probudio sam zanimanje i nadam se da će ovo izmenjeno i dopunjeno izdanje naići na isti odjek. Zahvalan sam Zajedničkom veću opština koje mi je omogućilo da objavim ovu knjigu koja sada i vizuelno izgleda puno bolje – rekao je autor.

O knjizi je na promociji, pored samog autora, govorio i novinar Boro Rkman koji ga je i ohrabrio da je objavi.

- Ja sam ovu knjigu pročitao u dahu. Kada je čovek čita u njoj otkriva jednu priču sa mnogo zapleta i peripetija, ali na kraju sa jednim ipak srećnim raspletom. Koji je moj, je pitanje koje je postavila Vladina biološka majka kada je u Petrinji videla dva dečaka kako se igraju na ulici. Čoveka koji je bio otac jednom od njih pitala je; Milane, koji je moj? Tada je prvi put videla svog sina, jer je Vlado 1952. godine odmah nakon rođenja ostavljen u sirotištu u Nazorovoj ulici u Zagrebu, živeo je u Čakovcu pod imenom Vlado Čebuhar, pa u domovima u Lovranu i Sisku, a svoje roditelje nije pamtio. Nikada nije saznao ko je njegov otac, a majku je upoznao toga dana na ulici kada je imao već 14 godina. Dakle, ovo je jedna autobiografska priča, koja je jako zanimljiva i čita se u dahu i vrlo je poučna. Govori o tome da čovek, bez obzira na sve životne nedaće kojima je izložen može da se izbori za pristojan život i ja je svakako preporučujem za čitanje – kaže Rkman.

Autor je po zanimanju visokokvalifikovani monter i električar, a danas je u zasluženoj penziji. Za vreme ratnih zbivanja devedesetih godina iz Topuskog je morao da izbegne u Srbiju, a nakon rata nastanio se u Vukovaru gde i danas živi. Na promociji je još jednom zahvalio Zajedničkom veću opština na pomoći da njegova knjiga bude objavljena kao i svima drugima koji su pomogli da ona izgleda onako kako je on hteo, a tokom promocije predstavio se i kao muzičar. Odsvirao je na gitari i otpevao nekoliko pesama.