Rasprava o nuklearnoj energiji u Saboru RH

Nuklearna energija predstavlja važan segment savremenih rasprava o energetskoj bezbednosti, smanjenju emisija štetnih gasova i dugoročnoj održivosti energetskog sistema. U Republici Hrvatskoj ona se pre svega vezuje za učešće u radu Nuklearna elektrana Krško, koja već decenijama obezbeđuje značajan deo električne energije. Iako Hrvatska nema sopstvenu nuklearnu elektranu na svojoj teritoriji, nuklearna opcija sve češće se razmatra u kontekstu energetske tranzicije i smanjenja zavisnosti od uvoza energije. Razvoj novih tehnologija, uključujući male modularne reaktore, dodatno podstiče diskusiju o budućoj ulozi nuklearne energije. U tom okviru, i u Hrvatskom saboru sve su prisutnije rasprave o njenoj civilnoj primeni i značaju za dalji razvoj energetike.

- Ovaj zakon ne govori samo o strateškom planiranju, radi se o odluci koja će uticati na konkurentnost naše privrede, energetsku nezavisnost i naš doprinos klimatskim ciljevima. U svojoj suštini, ovim se otvara put mogućoj gradnji nuklearne elektrane u Hrvatskoj, što je pomak od dosadašnjih diskusija prema konkretnom pravnom okviru. Naravno, zakonom se ne definira automatska izgradnja elektrane, ali se otvara pravni i strateški prostor za njeno razmatranje i planiranje u budućnosti. Tu moramo biti svesni kako je čak i nakon donošenja zakona dug period potreban od provođenja ideje u delo, prema nekim stručnjacima ukupno vreme do priključenja elektrane na mrežu realno je između 8 i 15 godina od trenutka donošenja odluke Vlade. Iz prezentovanog proizlazi kako je cilj da do 2040. godine nuklearna energija čini barem 30 % ukupnog energetskog miksa Hrvatske, čime bi se povećala stabilnost i smanjila ovisnost o uvozu energije. Ovo je naročito važno u kontekstu da trenutno Hrvatska nema vlastitu nuklearnu elektranu, ali ima u suvlasništvu nuklearnu elektranu Krško, koja zadovoljava oko 16 % naših potreba za električnom energijom. Takođe, jasno je kako se nuklearna energija u javnim istupima često navodi kao niskougljična tehnologija, što je važno u kontekstu Evropske unije i obaveza smanjenja emisija – izjavila je ovom prilikom saborska zastupnica Dragana Jeckov i naglasila kako kao odgovorni ljudi moramo sagledati koje su to sve opasnosti koje donosi izgradnja ovakvog objekta ili više njih, te sagledati šta kaže istinska struka.

- Ne tako davno, pre neka dva meseca, usvojili smo Zakon o izgradnji centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada, kojim je, među ostalim, regulisana izgradnja središnjeg skladišta za radioaktivni otpad i iskorištene izvore s teritorija Republike Hrvatske i dugoročnog skladišta za nisko i srednje radioaktivni otpad iz nuklearne elektrane Krško. Setite se samo te rasprave i svih prigovora koji su izneseni. Kao što smo i tad rekli, mi iz SDSS-a nismo ti koji će plašiti nuklearnim otpadom, a još manje plašiti korištenjem nuklearne energije i podizanjem te vrste kapaciteta u Hrvatskoj, nismo od takvih. Svesni smo kako se kao alternative spominju solarna energija, hidroelektrane ili vetroelektrane, ali mi svi znamo da ni jedna od njih nije bezazlena ni bezopasna i bez uticaja na okoliš, i jedna i druga i treća i četvrta to čine. I znamo da u perspektivi ova vrsta energije o kojoj danas govorimo, o čijem otpadu trebamo brinuti, zapravo može predstavljati najsigurnije oblike energije, ali mi nemamo adekvatnoga rada niti s celom javnošću, a niti imamo adekvatnoga rada s lokalnim sredinama – pojasnila je Jeckov.

Još u vreme bivše države su se spominjale potencijalne lokacije, pravila istraživanja i istraživali geološki, hidrološki, seizmički i infrastrukturni uslovi, a u uži izbor su tad ušle tri lokacije: Dalj, tačnije rečni otok Tanja na Dunavu, Prevlaka kod Ivanić Grada i otok Vir. Vir je na kraju isključen zbog protivljenja lokalne zajednice i izraženih turističkih interesa, iako je tehnički predstavljao dobru lokaciju.

- Kako mi je geografski Dalj najbliži jer se naslanja na Vukovarsko-sremsku županiju, želim reći neke od dvojbi. Primer, država donese odluku da se gradi nuklearna elektrana u Dalju. Koliko će se o tome pitati lokalna zajednica, u prvom redu Opština Erdut na čijem bi području elektrana potencijalno bila izgrađena? Hoće li imati više uticaja ili bar više saznanja u odnosu na Opštinu Dvor i Trgovinsku goru? Koliko će se pitati lokalno stanovništvo čiji bi se životi promenili iz korena? Koliki i kakav uticaj će to imati na reku Dunav koja je u tom delu države važna iz više razloga, među ostalim i turističkih razloga. Za one koji ne znaju, spomenuti otok Tanja je prirodno bogatstvo, kupalište koje posećuju brojni ljudi u letnjim mesecima, nešto slično kao čuvena vukovarska Ada na Dunavu. Hoće li se obaviti razgovori s Republikom Srbijom na ovu temu, s obzirom da se radi o graničnom području i činjenicu da bi elektrana bila udaljena samo za širinu Dunava? Nadam se da će se razgovarati više nego s Bosnom i Hercegovinom o Trgovinskoj gori. Pitanje otpada nije apstrahiran problem, ono je već deo javne diskusije i zahteva transparentnu komunikaciju i uključivanje građana, posebno onih u potencijalno pogođenim zajednicama. Pozivam sve da ovaj zakon gledamo kao prvi korak ka odgovornom energetskom planiranju, ali da istovremeno insistiramo na javnoj uključenosti, transparentnosti i međunarodnim standardima sigurnosti i zaštite okoliša – zaključila je u Saboru RH Dragana Jeckov i dodala.

- Imam jednu poruku za ministra. Može li eventualno lokacija biti negde u ministrovom kraju, tamo gde Neretva hladna teče, a neka Dunav u Dalju i dalje ljubi nebo?

Na ovu izjavu, odgovorio joj je predsednik Domovinskog pokreta Ivan Penava.

- Zaprepašten sam u izlaganju koleginice Jeckov u ime kluba zastupnika SDSS-a da je čak i na ovoj temi, dakle nuklearne sigurnosti, odnosno nuklearne energije u Republici Hrvatskoj, našla za shodno napasti hrvatski narod, pozivajući se na hladnu Neretvu, aludirajući na poreklo ministra Šušnjara. Ona koja predstavlja jednu manjinu, zaštićenu maksimalno u ovoj državi isijava takvu mržnju na svakoj temi prema hrvatskom narodu – rekao je Penava.

Rasprava o razvoju nuklearne energije pokazuje da je reč o složenom pitanju koje zahteva odgovoran pristup, uvažavanje struke i uključivanje svih relevantnih aktera, posebno lokalnih zajednica. Stavovi koje je iznela Dragana Jeckov ukazuju na potrebu za transparentnošću, dijalogom i ravnopravnim učešćem građana u donošenju odluka koje mogu dugoročno uticati na njihove živote. Upravo takav pristup, za koji se zalaže Samostalna demokratska srpska stranka, predstavlja važan doprinos izgradnji poverenja i odgovorne energetske politike u Republici Hrvatskoj.