S penzijom rad ne završava, nego tek započinje

Pored bibliotekarskog rada, Borivoj Čalić je široj javnosti, pogotovo kulturnoj, poznat i kao vrstan istraživač prošlosti Srba na ovom prostoru i na tom polju ostavio je izuzetan trag. Bez zadrške možemo reći da je on trenutno, ako ne najeminentiniji, onda svakako jedan od najeminentinijh poznavalaca života i dela Zaharija Orfelina.

Kako i na koji način ste se vezali uz knjige i za posao bibliotekara?

- S knjigama sam od ranog detinjstva. Uz uobičajene dečje igre knjiga je, ne samo meni, bila glavna razonoda. Rano sam naučio da čitam, odrastao sam okružen knjigama i čini mi se da je vezanost uz knjige došla spontano i prirodno. S polaskom u školu došlo je i članstvo u Gradskoj biblioteci. Proveo sam tamo dosta vremena tada i ne pomišljajući da je to mesto u kojem ću provesti gotovo ceo radni vek.

Šta Vas je vezalo za ličnost Zaharija Orfelina i od kada kod Vas vlada interes da izučavate njegovo delo?

- Zanimanje za Orfelina došlo je na tragu interesa za istoriju zavičaja koji se probudio negde u periodu srednje škole. Saznao sam da je Orfelin rođen u Vukovaru počeo sam da prikupljam i čitam literaturu o njemu. Orfelin je bio gotovo zaboravljen više od sto godina nakon smrti. Onda je, potkraj 19. veka, obnovljen interes za njegov život i rad. Generacije istraživača otkrivale su i tumačile njegova dela i stvarale sliku o njegovom tajanstvenom životnom putu. Danas je to skoro nezamisliva količina tekstova. Svi su saglasni da je on najznačajnija ličnost celokupne srpske kulture 18. veka. Pomenuću samo da je bio prvi srpski pesnik koji je štampao svoje pesme i da je bio jedan od najznačajnijih bakrorezaca u srpskoj umetnosti uopšte. Uvek sam bio zapanjen kad sam o takvom stvaraocu pronašao nešto novo, a s pitanjem: „Kako je moguće da to niko do sada nije video?“

Dugogodišnji ste saradnik Matice srpske, najznačajnije srpske kulturne institucije. Šta za Vas danas predstavlja Matica i od kada seže ta saradnja sa ovom institucijom?

- Već više decenija oslonjen sam na Biblioteku Matice srpske i na pomoć koju mi tamošnji bibliotekari predusretljivo pružaju kada je god to potrebno. Uvek postoji nešto što tek treba videti i proveriti, a bez oslonca na veliku biblioteku to je nemoguće. S druge strane, Rukopisno odeljenje Matice srpske značajan je i velik istorijski i književni arhiv koji pruža neslućene mogućnosti za istraživanje. Te dugogodišnje veze dovele su i do moje saradnje na projektima „Leksikona pisaca Jugoslavije“ i „Srpskog biografskog rečnika“.

Objavili ste do sada nekoliko knjiga, najnovija „U sazvežđu Orfelina“ izašla je prošle godine i uskoro će biti promovisana. Pored toga autor ste desetina, možda i stotina tekstova i studija u raznim časopisima i zbornicima, učesnik brojnih naučnih skupova. Koja je sfera Vašeg interesovanja?

- Uz Orfelina to su, nesumnjivo, prošlost, ljudi i kultura Vukovara i njegove okoline. Rad u velikim bibliotekama i arhivima doveo me je do zanimljivih knjiga i dokumenata koji se odnose na prošlost i kulturu Srba u Hrvatskoj tako da se fokus istraživanja neminovno proširio i na druge prostore i na druge ličnosti. Jedna od takvih je Orfelinov savremenik, pakrački episkop Kiril Živković. Ili Lukijan Mušicki u doba kada je bio gornjokarlovački vladika. Imao sam i veliku privilegiju da osim izbora iz dela Zaharije Orfelina priredim i knjige s izborom iz dela Gerasima Zelića i Save Mrkalja.

Vaš formalni radni vek je završio, ali istraživački i naučni svakako nije. Ima li Borivoj Čalić ambicije i želje da i dalje istražuje, piše, objavljuje?

- Svakako. Nadam se, i voleo bih, da obradim i objavim što više od onoga što sam tokom godina prikupio i zabeležio. Danas je internet došao kao neophodna pomoć jer je zahvaljujući digitalizaciji pristupačna ogromna količina starih i retkih knjiga i časopisa tako da se svakim danom povećava i moja elektronska biblioteka pa mnogo toga može da se pronađe i uradi sedeći za vlastitim radnim stolom.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.