Slab odziv na evropske izbore

Svakih pet godina na nivou Evropske unije održavaju se izbori za Evropski parlament. Na tim izborima građani država koje su članice Evropske unije biraju svoje predstavnike u ovo telo.

Izbori za parlament Evropske unije održani su u periodu od 6. do 9. juna ove godine, a u Hrvatskoj su održani 9. juna. Ukupno se na izborima biralo 720 poslanika zemalja članica od kojih najviše svojih predstavnika daju Nemačka (96 poslanika) i Francuska (81), a najmanje Kipar, Luksemburg i Malta po 6 poslanika. Hrvatska će, kao što je poznato, u Evropskom parlamentu imati 12 predstavnika.

Kao i u svim nacionalnim parlamentima u Evropi tako se i na čelu ovoga nalazi predsednik, a odluke se donose prostom većinom. Sam Parlament ima i svoje odbore, ukupno 20, kao i tri pododbora te 39 izaslanstava, a njegovo sedište je u Strazburu, dok se određene sednice održavaju i u Briselu, a sedište Sekretarijata je u Luksemburgu.

Brojna su ovlašćenja koje donosi Parlament od usvajanja zakona do budžeta Evropske unije. Unutar parlamenta deluju poslanički klubovi u koje se okupljaju srodni politički predstavnici, odnosno političke stranke koje deluju u parlamentu, a trenutno u parlamentu postoji sedam poslaničkih klubova.

U Hrvatskoj je odluku da se održe izbori za Evropski parlament doneo predsednik države, a na njima pravo glasa imaju svi državljani Republike Hrvatske sa navršenih 18 godina života.

Za razliku od hrvatskih parlamentarnih izbora gde je Hrvatska podeljena u 12 izbornih jedinica, u ovom slučaju teritorija Hrvatske čini jednu izbornu jedinicu. Tokom glasanja birači su mogli glasati samo jednom za jednu listu kandidata, a birači na jednoj listi mogli su zaokružiti i redni broj ispred nekog od kandidata na određenoj listi, tzv. preferencijalni glas. U slučaju da dva ili više kandidata na određenoj listi imaju isti broj preferencijalnih glasova onda presudnu ulogu ima položaj kandidata na toj listi.

Bez srpskih predstavnika

Na izborima za Evropski parlament u Hrvatskoj učestvovalo je ukupno 25 političkih stranaka, pokreta i koalicija.

Do ovih izbora Hrvatska je u Evropskom parlamentu imala 12 poslanika od kojih su najviše imali SDP i HDZ po četiri, te po jednog IDS, Hrast, Živi zid i jedan nezavisni kandidat. Nakon nedeljnih izbora stanje se nešto promenilo tako da će najviše predstavnika imati HDZ (6 poslanika, zatim SDP (4), te po jednog Domovinski pokret i pokret Možemo.

Od srpskih političkih predstavnika i stranaka jedino je SDSS imao svoje kandidate s tim što je za razliku od prošlog puta kada je išao samostalno na izbore, ovaj put išao u široku koaliciju stranaka koju je predvodio Istarski demokratski savez. Iako je ova lista prešla cenzus i osvojila više od 5 odsto glasova izašlih birača, ipak niko sa te liste nije uspeo da uđe u Evropski parlament.

Pojedinačno, najviše preferencijalnih glasova (18875) sa te liste osvojio je Valter Flego, dok je predsednik SDSS-a Milorad Pupovac, kao drugi po broju osvojenih glasova, imao 9056 preferencijalnih glasova. Pored Pupovca, na pomenutoj listi, SDSS je imao još dva svoja predstavnika, to su bile Spomenka Đurić i Tatjana Vukobratović Spasojević koje su dobile 73, odnosno 113 glasova. Ovo je do sada najlošiji izborni rezultat Milorada Pupovca na izborima za Evropski parlament.

Izbore u Hrvatskoj obeležila je i izuzetno mala izlaznost birača, odnosno na izbore je izašlo tek nešto više od 21 odsto upisanih birača. Na nivou cele Evropske unije ono što je svakako obeležilo ove izbore jeste pobeda desno orijentisanih političkih stranaka, pogotovo u vodećim državama Evropske unije, a najizraženije je u Francuskoj.