Srbi iz Hrvatske osvojili visoko peto mesto na Evropeadi

Ovogodišnje izdanje Evropeade za selekciju Srba iz Hrvatske bilo je ujedno i najuspešnije. Prvenstveni cilj, kako navode igrači i selektor Nikola Gagulić, bio je prolazak grupe u kojoj su još bili Slovaci iz Mađarske i Slovenci iz Italije. Ipak, cilj je i te kako nadmašen, a selekcija koju su činili fudbaleri amateri koji nastupaju u klubovima od Like pa do zapadnog Srema uspela je da se plasira među najboljih pet ekipa koje čine nacionalne manjine „Starog kontinenta“.

- Pre početka i na poslednjim okupljanima, jedno je bilo u Karlovcu sa igračima iz zapadnog dela Hrvatske, a jedno u Bijelom Brdu gde smo bili svi skupa, formirana je okosnica reprezentacije iz koje je posle i proizašao spisak igrača. Na takvom okupljanju smo zacrtali ciljeve. S obzirom na to da u prošlom izdanju nismo prošli grupu, završili smo na 12. mestu, ove godine je cilj naše krovne organizacije Sportsko-rekreativnog društva Srba u Hrvatskoj bio je, ako se može, da se prođe grupa. Sve više od toga izgledalo je kao ogroman uspeh – započinje priču o očekivanjima pre samog takmičenja selektor Gagulić.

Foto: Fejsbuk

Po dolasku u Austriju ambicije su ipak porasle. Zbog zabrane učestvovanja Tatara iz Krima, ubačena je ekipa Mađara iz Slovačke, međutim nisu uspeli da se formiraju pa su sve njihove utakmice registrovane službenim rezultatom 3:0 u korist protivnika. Igrom slučaja, trebalo je da budu prvi protivnik selekcije Srba iz Hrvatske. Naredno kolo savladani su Slovaci iz Mađarske rezultatom 2:0 pogocima Nikole Nešića i Miloša Mirosavljevića. Za prolaz dalje bila je potrebna pobeda nad Slovencima iz Italije koji su imali bolju gol razliku. Utakmica je završena rezultatom 1:1, a strelac je ponovo bio Nešić, pa je selekcija Srba iz Hrvatske ipak prošla dalje kao jedna od najboljih drugoplasiranih ekipa.

- Zbog službenog rezultata 3:0 nismo bili u prednosti jer je tako bilo i ostalim ekipama iz naše grupe, jedina prednost je bila što smo imali utakmicu manje u odnosu na ekipe iz drugih grupa, a na takvim turnirskim takmičenjima to mnogo znači, jer utakmica manje znači manje napora i više odmora za ekipu. U četvrtfinalu smo izvukli Nemce iz Poljske, to je bila jedina utakmica u kojoj smo nadigrani, u kojoj je protivnik stvarno bio bolji. U prvom poluvremenu, pri rezultatu 2:1 za protivnika, nismo iskoristili stoprocentnu šansu. Na početku drugog poluvremena protivniku je dosuđen, po meni možda i prestrog penal. To je promenilo tok utakmice, otvorili smo se, ubacili još jednog špica, pokušali da dobijemo u dubini. To je i našem protivniku otvorilo dosta prostora koji je a postigao gol za konačni rezultat od 4:1. To je ekipa koja me je najviše oduševila na terenu, čak više i od finalista – govori selektor o četvrtfinalnoj utakmici.

Najuspešniji na mini-turniru

Nakon četvrtfinala, za ekipe koje nisu obezbedile polufinale, organizovan je mini-turnir za plasman od petog do osmog mesta. Osim Srba iz Hrvatske, učestovale su i ekipe Roma iz Mađarske, Hrvata iz Srbije i Slovenaca iz Italije. Igrane su skraćene utakmice, odnosno samo jedno poluvreme po utakmici, sa pauzom od desetak minuta između utakmica.

Foto: Fejsbuk

- Od tada nam je cilj bio da uzmemo peto mesto. Počeli smo pobedom nad Romima iz Mađarske 1:0, sa Hrvatima iz Srbije smo igrali 3:3, a Slovence iz Italije smo savladali sa 3:0 pa smo na kraju i ostvarili zacrtani cilj i zauzeli peto mesto u konkurenciji 20 ekipa. Na kraju je ispalo bolje od primarnog cilja, igrači i ja smo prezadovoljni. Atmosfera u ekipi je bila vrhunska i za dve godine mislim da možemo napraviti još veći iskorak – optimističan je Gagulić.

Osim fudbalskog dela, bila je ovo prilika da se fudbaleri upoznaju sa kolegama iz ostalih reprezentacija te da, kroz druženje, nauče nešto i o njihovoj kulturi.

- Nije bilo mnogo slobodnog vremena, odnosno vremena da uživamo u aktivnostima van samog fudbala. Organizovano je nekoliko skupova i kulturnih programa u samom Škocijanu, mestu gde je boravila naša delegacija. Družili smo se sa kolegama raznih nacionalnosti i jako sam zadovoljan jer smo stekli nova poznanstva i drugarstva, a u vremenu moderne tehnologije, lako se održe kontakti. Za dve godine je nova Evropeada tako da treba da održavamo kontakte – zaključuje selektor reprezentacije Srba iz Hrvatske Nikola Gagulić.

Amateri se osećali kao profesionalci

Bilo je ovo veliko iskustvo i za fudbalere koji su, iako su amateri, imali priliku da predstave svoj narod i da igraju na profesionalno organizovanom takmičenju evropskog nivoa.

- Zanimljiva je organizacija, prilika da i amateri osete viši nivo evropskog takmičenja. Naravno da je sve bilo zasnivano prvenstveno na ostvarivanju novih prijateljstava, pre svega sa saigračima iz ostatka Hrvatske, a upoznali smo i igrače iz drugih reprezentacija. Družili smo se i, sve u svemu, bila je to dobra avantura i dobrih devet dana Evropskog prvenstva. U jednu ruku smo zadovoljni rezultatom jer smo završili među pet najboljih ekipa, ali naravno da smo svi želeli da se vratimo kući sa medaljom. Ostaje žal što to nismo ostvarili jer smo imali realne šanse. U četvrtfinalu smo ispali od za nijansu bolje ekipe, ali da nas je sreća malo više poslužila, možda bismo i došli do te medalje – priča svoje utiske sa Evropeade strelac dva pogotka za selekciju Srba iz Hrvatske, vezni igrač vukovarske Vuteks-Sloge Miloš Mirosavljević iz Borova.

Foto: Fejsbuk

Veliki deo organizacije puta delegacije u Austriju snosila je sekretarka Sportsko-rekreativnog društva Srba u Hrvatskoj Tatjana Dragičević koja je pazila da sve prođe u najboljem redu.

- Reprezentacija Srba u Hrvatskoj je prvi put učestvovala na Evropeadi 2016. godine. To je bila neformalna inicijativa FK Petrova Gora, SNV-a i nekih pojedinaca poput sadašnjeg predsednika Sportsko-rekreativnog društva Srba u Hrvatskoj Milana Martinovića. Oni su nekako uspeli tada, zahvaljujući prvenstveno donacijama fizičkih osoba, Srpskog narodnog veća i Hrvatskog fudbalskog saveza da odu na Evropeadu. To je bila i preteča osnivanja SRD Srba u Hrvatskoj koje je osnovano 2018. godine. Fudbalska reprezentacija Srba u Hrvatskoj je i glavni program sportskog društva, uz okupljanje klubova širom Hrvatske i pružanje finansijske pomoći s ciljem njihovog opstanka. Naredne godine smo već podneli i platili kotizaciju za učestvovanje na ovogodišnjem turniru. Trebalo je da bude održano 2020. godine, ali je pomereno usled pandemije koronavirusa. Osim plaćanja kotizacije, bilo je potrebno finansirati i niz drugih troškova, od priprema pa do nabavljanja sportske i druge opreme, kao i plaćanja smeštaja i prevoza – navodi Tatjana obaveze SRD-a Srba u Hrvatskoj prilikom organizacije ekspedicije na Evropeadu, dok su društvu finansijsku pomoć pružili Srpsko narodno veće, Kancelarija za ljudska prava Vlade RH i Hrvatski fudbalski savez.

Srbi iz Hrvatske i Hrvati iz Srbije zajedno nastupili na „Kulturnom danu“

S obzirom na to da je delegacija Srba iz Hrvatske imala finansijsku stabilnost, pružili su pomoć i ekipi Hrvata iz Srbije, sa kojima su zajedno i došli u Austriju, a zajedno su nastupili i u interkulturalnom predstavljanju ekipa učesnika.

- Evropeada je naravno primarno organizovana zbog sporta, ali unutar organizacije ima i mnogih drugih sadržaja, od panel-diskusija o manjinskim i drugim pravima pa do kulturnih događaja. Jedan od značajnijih je bio takozvani „Kulturni dan“ u Blajburgu. Na tom su se događaju predstavile sve reprezentacije. Mi smo tu bili korak ispred i predstavili smo se zajedno sa Hrvatima iz Srbije – zaključuje Tatjana Dragičević koja je napomenula da ovakvo takmičenje iziskuje veliki finansijski trošak, i to je razlog neučestvovanja mnogih ostalih nacionalnih manjina širom Evrope. Takođe, Tatjana je ovim putem pohvalila organizatore i volontere za koje kaže da su bili na vrhunskom nivou.

Foto: Fejsbuk

Pobednik Evropeade 2022. godine je ekipa Južnog Tirola u Italiji koja je u finalu savladala domaće predstavnike, odnosno austrijsku Korušku posle boljeg izvođenja jedanaesteraca, nakon što je rezultat bio 0:0. U polufinalu su svoje nastupe završili Nemci iz Poljske i Lužički Srbi.

Isti finalisti nastupili su i u ženskom finalu, ali su ovde dame iz Koruške bile uspešnije od koleginica iz Južnog Tirola.