Studio „Teramika“ – stvaralački kutak kninskog umetnika

Malo je ljudi u Kninu i njegovoj široj okolini koji ne znaju za Todu, po prezimenu Čolovića, po nadimku konobara, a po hobiju i posvećenosti dugogodišnjeg zaljubljenika u grnčariju. Sve tri odrednice podjednako je opravdao svojom uljudnošću, blagom naravi i odnosom prema svakom poslu i čoveku kojeg je za svog dosadašnjeg radnog veka u struci imao priliku da ugosti. Stara je to škola, rekli bi mnogi, jer za razliku od današnjih generacija ugostitelja Todin loš dan i brige koje nosi retko je ko mogao videti i po njegovom raspoloženju naslutiti. Posao kojim se bavi njegov je „komadić hleba” a grnčarija i izrada keramičkih posuda ljubav, pre nego hobi, kojoj je posvetio više od četiri decenije života. 
U vreme dečijih dana i odrastanja u roditeljskom rodnom Tepljuhu kod Drniša prvi put se susreo sa onim što će mu, u svakoj dolazećoj godini, sve više buditi znatiželju i krasti svaki slobodan trenutak.

- Sa keramikom se družim više od 50 godina. Na prostoru sela Tepljuh nalazio se antički grad Promona na čijim se ruševinama nalazilo mnoštvo razasutih komada keramike, još od praistorije preko Rimskog doba i sve do kasnog Srednjeg veka, koje smo mi deca sakupljali penjući se po okolnim brdima. Različiti ukrasi, ručke od posuda i slične stvari vremenom su postajali deo zavidne kolekcije na kojoj bi nam pozavideli i mnogi sadašnji muzeji. Tako se u meni stvarala ideja da napravim neku repliku od onoga što sam video. Danas imam te prve komade, mogu reći vrlo nezgrapne, koje sam napravio bez prevelikog predznanja. Bio je to dug period učenja, ali bez adekvatne literature i bez interneta koji je danas sve dostupnije. U mom okruženju nije bilo ni majstora koji su se bavili keramikom, pa nisam imao od koga da upijem ni taj praktični deo znanja. Učio sam isključivo na svojim greškama i mogu reći da mi je danas još draže što sam išao tim težim putem – objašnjava Tode.

O izradi keramike i usavršavanju njenih tehnika iz vizure Tode Čolovića danas svedoče njegovi brojni radovi izloženi u art studiju „Teramika”, koji od skora krasi stari deo grada Knina. Od ljubavi prema ovakvoj vrsti umetnosti ne može se živeti, ali mogućnost da svoj hobi nakon decenija čekanja nastavi razvijati u adekvatno opremljenom prostoru, uz mogućnost organizacije radionica za decu i odrasle, radionica lončarenja na lončarskom kolu, te tematskih radionica kroz koje bi svoja znanja o izradi posuđa i nakita prenosio na druge, za ovog skromnog, ali iskusnog kninskog umetnika nemaju cenu.

- Krajem devedesetih godina, nakon mog povratka u Knin, nastavio sam intezivno da se bavim keramikom. To nije posao već hobi od kojeg se ne može živeti, ali sama izrada pričinjava nemerljivo zadovoljstvo. Do sada sam radio u svakakvim, mogu reći i neadekvatnim, uslovima za razvijanje ovakve vrste umetnosti. Naravno, težio sam ka tome da stvorim kutak u kojem ću moći ne samo da se posvetim keramici, već da je približim svim generacijama ovoga kraja koje iznenađujuće malo znaju o tehnikama i procesima izrade keramičkog posuđa, ukrasa, suvenira i nakita. Zahvaljujući podršci opštine, lokalnoj razvojnoj agenciji „Matica” ušao sam u jedan predivan prostor, adekvatno opremljen i ugodan za rad. U planu je da ovde održavam radionice keramike za početnike, ali i napredne kandidate, dečije i tematske radionice za izradu tanjira, šoljica, zdelica i svega ostalog po želji polaznika – kaže Tode.  

Studio opremljen osnovnom opremom za izradu keramike

Keramika pruža neverovatan broj mogućnosti izvođenja, tehnika, vrsta glazura, materijala i načina palenja, a za savladati većinu njih trebalo bi, kaže Tode, nekoliko života.

- Keramika je zapostavljena kao umetnička disciplina, pa me donekle i ne čudi što ljudi malo znaju o mogućnostima koje ona pruža. Koliko god se govorilo da je keramika celoživotno učenje, mišljenja sam da desetak života nije dovoljno za savladati sve njene tehnike. Od svih tehnika ja najviše preferiram takozvanu sagar keramiku koja svoju preteču ima u Kini, gde su Kinezi nastojali zaštititi belinu svog porculana tako što su posude stavljali u određene kontejnere da bi ih zaštitili od nečistoća, dima i čađi. Moderni keramičari rade upravo suprotno, u peći ubacuju organski materijal koji bi na površini posude trebao ostaviti neke bojene tragove. Ta tehnika mi je zanimljiva zbog početaka mog rada, ali i zbog toga što je vezana za arheologiju – objašnjava Tode.

Proces opisuje kao vrlo zahtevan. Nakon što se posuda napravi, u poslednjem stadijumu sušenja premazuje se sa tri do četiri sloja „tera sigilate”, dobro se zagladi i nakon toga ide na biskvitno palenje na temperaturi od 850-900 stepeni. Taj drugi deo se odvija u prirodi, palenje u bačvi-buretu na čije se dno stavlja piljevina, na to idu ispečene posude, zatim aluminijumska folija i oko nje gorivi, organski materijal od komada raspadnutog voća, raznih oksida, modre galice i sl.

- Nakon par sati, koliko se ostavi da vatra gori, bačvu zatvaramo i drugi ili treći dan vadimo predmete, čistimo i poliramo voskovima. U praksi je to značajno i složenije i zanimljivije pa čitav postupak za izradu jednog komada, od pripreme gline do finalnog proizvoda traje najmanje mesec dana - zaključuje.

Studio u Kninu opremljen je najosnovnijom opremom za izradu keramike, a uz veliki izbor glina, glazura, pigmenata i mnoštvo alata za izradu keramičkih elemenata te stručne savete i pomoć koju Tode u svojim počecima nije imao, biće to pravo mesto za oblikovanje nekih novih generacija, druženja, mesto izrade suvenira specifičnih za ovaj kraj, ali i promocije ove specifične vrste umetnosti. 

- Lokal je opremljen radnim stolovima za pripremu gline, sa dva lončarska kola, keramičkom peći, policama sa izloženim radovima, glazurama, gipsanim kalupima, priborom i alatom za izradu keramike, podglazurnim bojama, pigmentima, oksidima i pričama bez kraja. Keramika nudi bezbroj mogućnosti, ali uz to što ćete imati crno pod noktima, ona će vam se uvući i pod kožu. Nedavno smo upriličili izložbu povodom otvaranja Studija kada je značajan broj ljudi došao da podrži ovo što radim, i mogu reći da su bili iznenađeni, pre svega idejom da se ovako nešto razvija i u Kninu. Meni je nemerljivo zadovoljstvo da mlađim generacijama pružim savete i pomoć koju ja nisam imao na svojim počecima, a znam da će ljudi vrlo brzo i prihvatiti i zavoleti keramiku – dodaje Tode na kraju, sa ushićenjem što će svoj hobi, znanje i umeće sada moći prenositi i drugima.

Glinene posude nastale ispod kninske tvrđave mogle bi, uz Todinu predanost i upornost, lako osvojiti i simpatije onih koji za različite tehnike izrade keramike nikada nisu ni čuli, jer svoju ljubav prema hobiju po kojem ga svi poznaju, ovaj Kninjanin sa lakoćom prenosi.