Tokom boravka u školi 45 odsto đaka ništa ne pojede

Tokom rasprave na sednici Sabora održanoj 7. decembra zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov najavila je da će klub zastupnika njene stranke podržati konačni predlog zakona o dopuni Zakona o odgoju i obrazovanju u osnovnoj i srednjoj školi.

Jeckov je u raspravi pohvalila, kako je rekla, konkretne pozitivne i opipljive iskorake koji se odnose na prehranu osnovnoškolaca kao i činjenicu da ih podržavaju klubovi zastupnika svih stranaka.

- Vlada Republike Hrvatske prepoznala je kvalitetnu i hvale vrednu inicijativu profesorki zagrebačkog Pravnog fakulteta pod nazivom „Pravo svakog deteta na školski obrok”. One su u svom istraživanju iznele niz rezultata sa kojima su upoznale javnost, a koji su poražavajući – rekla je Jeckov.

Prema tim podacima čak 45 odsto dece tokom boravka u školi ništa ne pojede. Neki roditelji stide se da svoje dete prijave za besplatan obrok. Pojedinoj deci je obrok u školi i jedini kvalitetan obrok u danu. Petnaest odsto škola, koje su učestvovale u pomenutom istraživanju, moralo je da izvrši ovrhu nad računima roditelja jer oni za svoju decu nisu mogli da plate užinu. Podaci resornog ministarstva pokazuju kako je u osnovnim školama u školskoj godini 2021/22. prehrana bila organizovana u 815 od 924 matične škole te 700 od 1.115 područnih škola, pri čemu neke nemaju školsku kuhinju.

- Mera budućih besplatnih obroka trebala bi da obuhvati svih 311.000 učenika od prvog do osmog razreda osnovne škole, od kojih njih gotovo 80.000 živi u siromaštvu. Nažalost, dosadašnji model besplatnih obroka neretko je dovodio do pojave stigmatizacije dece koja primaju besplatan obrok što je upravo suprotno Strategiji o pravima dece, jer kada se govorilo o siromašnoj deci, jedan od osnovnih ciljeva bio je smanjenje stigmatizacije dece. Međutim, ne dovodeći ni na koji način u pitanje pozitivne strane besplatnih obroka osnovnoškolcima, postavilo se par pitanja praktične prirode. Imaju li sve škole mogućnosti da zadovolje pred njih visoko postavljene organizacione i tehničke zahteve? U Normativima za prehranu učenika u osnovnoj školi iznesene su tablice s preporučenim dnevnim unosom energije i nutrijenata, vrstama hrane i uputstvima za planiranje jelovnika po uzrastu i obrocima, a Nacionalnim smernicama za prehranu učenika u osnovnim školama, između ostalog, uputstva vezana uz nabavu i kontrolu kvaliteta hrane – navela je Jeckov.

Smernice o kojima je reč predviđaju da bi škole trebale da imaju kuhinje opremljene prema standardima Zakona o hrani i Pravilnika o higijeni hrane, dovoljan broj stručnog osoblja, trpezariju, mesto sa zdravstveno ispravnom vodom za pranje ruku i piće i proverene dobavljače za kontinuiranu opskrbu.

Prema Smernicima, o pripremi jelovnika konsultovali bi se predstavnici pojedinih razreda, s objavom jelovnika najmanje dve nedelje unapred. Škole su zadužene i za redovnu kontrolu kvaliteta hrane i higijenskih uslova njene proizvodnje.

- Jedan deo škola je bez kuhinje ili su te kuhinje tesne i u njima nema površina i opreme za pripremu potrebnog broja obroka. Blagovaonice isto nemaju sve škole i deca hranu mogu da konzumiraju samo unutar razreda. Treba planirati infrastrukturu, bilo dogradnju novih ili osposobljavanje postojećih prostorija škole, kao i zapošljavanje radnika i praćenje opterećenja trenutno zaposlenih sekretara, administratora i kuhinjskoga osoblja u skladu sa potrebama u proizvodnji, nabavi i preuzimanju hrane – upozorila je Dragana Jeckov i dodala da je resorno ministarstvo pojasnilo kako će odobravati i nova zapošljavanja kuvara u skladu sa objektivnim potrebama kako bi do 2027. godine sve škole koje će pripremati tople obroke, osim infrastrukturnih, imati i kadrovske uslove za pripremu obroka.

Trenutna situacija posebno loša u školama sa nastavom za manjine

Zastupnica Dragana Jeckov ukazala je i na posebno ranjivu grupu učenika pripadnika nacionalnih manjina koji pohađaju nastavu na materinjem jeziku i pismu.

- U mojoj Vukovarsko-srijemskoj županiji nekoliko je takvih škola u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku i pismu i znam da rade u svakakvim uslovima. Zbog toga su, vrlo često, institucije srpske zajednice pomagale kako bi rad u tim školama bio uslovan. Govorim uglavnom o područnim, ali o nekim matičnim školama. To namerno ističem nadajući se da će se i tim tzv. manjinskim školama obezbediti infrastrukturna izjednačenost i kada su u pitanju kuhinje, blagovaonice, ali i osobe koje će pripremati hranu jer do sada je te ujednačenosti nedostajalo. Verujem kako će se veći deo tih pitanja rešiti u hodu, odnosno da ćemo u dogledno vreme iznaći praktične načine rešavanja problema primene propisa u praksi. Nadam se kako je finansiranje obroka u osnovnim školama tek prvi korak i da ćemo u što skorije vreme raspravljati i o finansiranju obroka učenika srednjih škola, jer naprosto moramo učiniti sve što je u našoj moći kako bismo i u ovim nenastavnim segmentima unapredili obrazovanje – istakla je Jeckov i najavila da će Klub zastupnika SDSS-a podržati usvajanje konačnog predloga Zakona o dopuni Zakona o odgoju i obrazovanju u osnovnoj i srednjoj školi.