Tradicija kao deo savremenog života

Do osnivanja sekcije došlo je spontano kada su se žene koje su čekale svoju decu da završe sa probama folklora, odlučile da to vreme iskoriste, i za početak da nošnju koja je bila u fundusu Kulturno – umetničkog društva „Sloga“, a koja je bila devastirana i oštećena, poprave i osveže ili da naprave novu.

- Shvatila sam da ako mi sami nešto ne pokrenemo da će to jednostavno sve, pre ili kasnije, nestati sa ovih prostora i da će se izgubiti. Meni bi to bilo jako žao i smatram da ako mi sami ne budemo održavali našu tradiciju da niko drugi to umesto nas neće učiniti – napomenula je voditeljka ove sekcije Svetlana Antić.

S vremenom delatnost unutar sekcije se proširivala, a dolazile su i nove članice. Danas se etno sekcija bavi vezenjem i izradom narodnih nošnji, pustovanjem koje predstavlja jedan od oblika obrade vune, zatim izradom različitih upotrebnih predmeta kao i dekupaž tehnikom, ali i pripremanjem tradicionalnih jela.

- Želja nam je da sa svojim radovima ove godine obeležimo i stogodišnjicu našeg kulturno – umetničkog društva. Trudimo se da očuvamo i da ne prekinemo tu tradiciju, a u saradnji sa Vladom Vojvodine pisali smo jedan projekat želeći da obnovimo nošnje za našu najmlađu grupu gde imamo i najviše članova. Putem tog projekta izradili smo jeleke za njih kao i košuljice, a vezemo i suknjice i na koncertu povodom pomenutog jubileja tu nošnju ćemo i prezentovati – istakla je Antić.

Izloženi radovi

Sekcija broji desetak žena, a u njoj je aktivan i jedan momak tako da je poziv da im se pridruže otvoren i za muškarce. Svoje radove predstavili su i u matičnoj državi gde su bili izuzetno zapaženi.

- Imamo saradnju sa Ento mrežom iz Beograda i učestvujemo na takmičenju tri godine unazad koje nosi naziv „Sto žena sto minijatura“. Mogu da kažem da smo bili prilično uspešni s obzirom da su radovi članova etno sekcije iz Vukovara bili primećeni i neki od radova su samim tim bili prikazani na izložbi u Skupštini Republike Srbije. Zbog toga smo jako ponosni i dobili smo jednu specijalnu nagradu koju je dobio naš član iz etno sekcije, Uroš Antić, koji je kao najmlađi član i učesnik tog takmičenja bio je posebno nagrađen. Takođe, od prošle godine mogu da istaknem i radove gospođe Biljane Krstić koja je imala dva rada koja su bila izložena, zatim neke od mojih radova, pa radovi gospođe Kristine Kovačević. Želim da napomenem i jedan vez koji želimo da otrgnemo od zaborava, to je tzv. Dunavski vez koji je obeležje upravo ovih krajeva, odnosno nas Srba prečana. Takve stvari su nešto što nas i motiviše da se sastajemo ovde, da se družimo i da pomognemo opstanku našeg naroda na ovim prostorima – navodi Svetlana Antić.

Prošle godine ova grupa organizovala je i radionicu sa decom koja su povodom Međunarodnog dana žena izrađivala poklone za svoje majke, a u izradi su im pomagale upravo članice etno sekcije.

- U etno sekciju sam se priključila iz ljubavi prema ručnom radu i želji da se pomogne kulturno-umetničkom društvu „Sloga“ i našoj deci pre svega. Kada sam pre devet godina dovela svoje dete ovde da igra, nošnje su bile u jako lošem stanju i trebao je neko ko će to malo pokrpiti, sašiti ili nešto novo da napravi. Ovde pre svega šijem, a naučila sam i da vezem kao i tehniku pustovanja vune. Takođe, radila sam i dekupaž na našem nameštaju koji smo restaurisali jer je bio u dosta lošem stanju i sad je on naš ponos – istakla je jedna od članica Slogine etno sekcije Kristina Kovačević.

Članice etno sekcije u svom prostoru okupljaju se uglavnom sredom, a po potrebi to čine i više puta nedeljno. Njihovi radovi, ali i trud, dokaz su da tradicija može i treba da postane deo života savremenog čoveka.