Trpinjom odjekivalo „Hristos se rodi!“

Običaj Božićnog jahanja bio je karakterističan za neko ranije vreme, pogotovo kada su konji bili dominatna prevozna i radna snaga i kada ih je bilo u gotovo svakoj kući. S vremenom, modernizacija je učinila svoje, konji su iščezli pa je iščezao i običaj. Ipak, poslednjih nekoliko godina u nekoliko trpinjskih kuća ponovo je oživeo uzgoj konja, a ubrzo nakon toga obnovljen je i jedan od nekadašnjih običaja.

- Nama ovo mnogo znači, ispunjavaju nas naši stari običaji koje se trudimo da održimo i da očuvamo. Dok je nas ovde mislim da će se ovo održavati u našem selu – kaže predsednik konjičkog udruženja „Žerav“ iz Trpinje Predrag Mihajlović koji naglašava da je oko udruženja okupljeno četrdesetak članova od kojih njih 17 imaju svoje konje.

- Svi ostali nas podržavaju u ovome i pomažu rad našeg udruženja kako bi se očuvala tradicija i negovanja i držanja konja, ali i ovakvih narodnih običaja. Trenutno imam četiri konja i planiram još da povećam broj. Konji su vam kao deca, što više nege i što više pažnje oni vas više vole – naglašava Predrag.

Povorka sa petnaestak konja i dve zaprege okupila se najpre ispred hrama Vaznesenja Gospodnjeg gde ih je nakon liturgije blagoslovio parohijski sveštenik jerej Marko Šukunda, a dočekali su ih učenici i nastavnici osnovne škole Trpinja kao i brojni meštani. Od crkve konjari su krenuli u obilazak domaćina koji su ih čekali ispred svojih kuća, a potpuni doživljaj i duh praznika i običaja upotpunio je i sneg koji je padao toga dana.

- Kao i svake godine drugog dana Božića obilazimo naše selo, čestitamo domaćinima Božić i održavamo tradiciju želeći sreću i zdravlje u narednoj godini. Nas nekoliko kolega, drugara, konjara smo pre izvestan broj godina obnovili ovaj običaj i svake godine sve nas je više i više – istakao je jedan od osnivača konjičkog udruženja „Žerav“ iz Trpinje Radovan Knežević koji u svom dvorištu ima tri konja koje kaže da je namenio za svoja tri sina. Radovan je sa svojom porodicom ujedno bio i prvi domaćin koji je dočekao svoje kolege.

- Meni je jako drago kad se dođe pred moju kuću, u moje dvorište, jer po starom običaju konj kada uđe u dvorište to znači sreću i napredak u narednoj godini. Praksa je da svake godine neko drugi bude prvi domaćin, odnosno prvi dočeka konjare, i ove godine ta čast je pripala meni i mojoj porodici - zaključuje Knežević.

Tradicija za moderna vremena

Ovaj veoma lep hobi koji ima duboku vezu sa tradicijom ipak zahteva velika finansijska ulaganja, ali još više vremena koje je neophodno da se posveti uzgajanju konja. Ljudima iz Trpinje očigledno ovo nije nekakva prepreka, a okupljeni oko svog udruženja pomažu jedni druge i u iskustvenom smislu. U ovogodišnjoj povorci dominirale su dve devojčice koje su uz svoje očeve zavolele i ove plemenite životinje.

- Lepo mi je kada idem ovako sa konjima kako bismo očuvali tradiciju. Volim konje, imam dva konja koje jašem uvek kada stignem, uglavnom kada nije jaka kiša i kada je mokro, pogotovo kada nisam u školi - kaže trinaestogodišnja Ana Jovanović.

- Imamo tri konja i trebamo kasnije da dobijemo još jednog malog koji će biti moj konj – rekla je najmlađa učesnica u ovoj Božićnoj povorci šestogodišnja Sofija Palić.

Ovo je još jedan mali dokaz da se lepi običaji prenose sa kolena na koleno i da ljudi koji su ukorenjeni u svojoj veri i tradiciji ne odriču svoga uprkos udarima modernog vremena.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.