Dugo je Banija bila van medijskog fokusa u Republici Hrvatskoj. Iako se nalazi svega pedesetak kilometara dalje od Zagreba, uvek je bila u zapećku. Brdoviti predeli, zaseoci i velika sela sa raštrkanim kućama, izmučeni, ali hrabri ljudi koji su navikli na velike muke i probleme. Ništa od ovoga nije bilo zanimljivo komercijalnim medijima. Sve do jednom. To „jednom“ bolje da se nije ni desilo jer to „jednom“ predstavlja veliki razarajući zemljotres koji je pogodio ovaj kraj 29. decembra 2020. godine.
Nakon toga, život za stanovnike ovog kraja postaje noćna mora. Ljudi koji su preživeli rat i izbeglištvo, suočili su se sa još jednom nesrećom. Mnogi su ostali bez krova nad glavom, a neki čak i bez članova porodice. Problemi ni danas nisu rešeni. Neposredno nakon zemljotresa, svi su se sjatili na Baniju, mnogo toga je obećano, ali kako to obično bude – mnogo toga nije ispunjeno.
Jedan deo stanovnika koji su ostali bez svojih kuća živi u kontejnerima, dok drugi deo živi u montažnim kućama ili kamp-prikolicama. To donosi mnoge probleme, pre svega pravne i socijalne, a upravo zbog toga je i otvorena kancelarija Srpskog narodnog veća u Glini.
– Posao kojim se bavimo najviše je, nažalost, humanitarnog karaktera. Posle zemljotresa koji je pogodio ovo područje najviše smo se i fokusirali na humanitarnu pomoć, naravno zbog velikog stradanja, ali ovde je vladalo veliko siromaštvo i pre svega ovoga. U stvari, zemljotresom su najteže pogođeni siromašni koji ne mogu sami sebi da pomognu u obnovi i u nabavci hrane jer većina stanovnika iz okoline Gline je u seoskim domaćinstvima i žive od svog rada i poljoprivrede – pojašnjava rad SNV-a u Glini Ljuba Vrga.
Počeli sa radom neposredno nakon zemljotresa
Ljuba je i pre zemljotresa bila veoma aktivna u životu srpske zajednice na Baniji pa je samim tim izabrana i za voditeljku SNV-ovog Odeljenja za socijalna i humanitarna pitanja u Glini. Sam dan zemljotresa opisuje kao jedan od najtežih dana u životu.
– Najpre smo svi gotovo dva sata dolazili sebi. To je bilo nezamislivo, jednostavno nismo bili svesni šta nam se desilo. Nakon toga smo isti dan krenuli na teren, tu su se skupile i ekipe kolega iz centrale u Zagrebu pa smo zajedno počeli sa radom. Prioritetan rad bila je identifikacija ljudi koji su ostali bez smeštaja. Većina se njih nije dala iz svoga dvorišta, ostali su da spavaju i leže u automobilima ne napuštajući svoja imanja zbog stoke, a mnogima su stradale i štale. Bilo je onih koji nisu imali ništa, a njih je, uz starije osobe, trebalo da smestimo u prihvatni centar. Taj centar je, za prvu ruku, bila jedna pilana u Glini. Svoju pomoć su pružili i Crveni krst kao i svi ljudi koji su uspeli da se organizuju, tako da se sve rešavalo isto veče. Kasnije, kroz rad na terenu bilo je potrebno da se organizuje pomoć u vidu smeštaja ljudi. Bilo je i onih koji nisu hteli da prihvate prinudni smeštaj, koji su hteli da ostanu kod kuće pa smo morali da rešimo i taj problem tako što smo prikupljali donacije za kontejnere i kamp-kućice, kao i za hranu i garderobu – priseća se Ljuba Vrga razornog zemljotresa.
Nekoliko meseci nakon zemljotresa, isplivali su problemi poput rešavanja dokumentacije za obnovu porušenih kuća. Ovim problemom trenutno se bavi pravni savetnik Radovan Jović. Isto tako Jović nudi i druge oblike pružanja besplatne pravne pomoći poput pisanja prigovora, kopiranja dokumenata, ispunjavanja obrazaca – sve što je velika potreba u ovakvom mestu.
Ujedinili celu Hrvatsku i okolne zemlje
Život u Glini i u okolnim selima je danas veoma težak, teži nego što je bio u ovom, još pre zemljotresa, siromašnom gradiću. Zemljotres je samo uzrokovao da oni što ni do tad nisu mnogo imali, imaju još manje. Ipak, ima i nečeg pozitivnog, poput ujedinjavanja Hrvatske i okolnih zemalja pri pružanju pomoći stradalom stanovništvu.
– Nema tu baš pomaka na bolje zato što je i ovaj popis stanovništva pokazao da je daleko manje stanovnika jer je ovde mahom starije stanovništvo. Mlađi su se odselili se iz ovog kraja, tako da sa te tačke gledišta nije dobro. S druge strane, počele su da se rešavaju neke stvari poput obnove dimnjaka i nekih manjih popravaka na kućama. Pojavile su se organizacije koje su dale svoj doprinos u rešavanju privremenog stambenog zbrinjavanja ljudi koji su ostali bez kuća – priča Ljuba Vrga.
Sve manje stanovnika glinskog područja se bavi poljoprivredom, granom koja je nekada ovaj kraj koliko-toliko održavao na životu. Sada je, prema rečima naše sagovornice, to svedeno na minimum.
– Ima nešto malo firmi koje zapošljavaju, poput pilane, trgovina ili javne uprave. Ljudi su odlučili da sele u neka veća mesta, uglavnom u Zagreb ili čak i u inostranstvo poput Nemačke ili Austrije. Jedan deo meštana radi u Zagrebu, ali još uvek žive u Glini ili Petrinji. U Zagrebu se može zaraditi više novca, ali je problem svakodnevno putovanje na posao i sa posla. Ako bi se ti ljudi odselili u Zagreb, Glina bi ostala pusta – pojašnjava Ljuba da ni blizina glavnog grada ne pomaže previše pri zapošljavanju.
Iznenadno dobijanje medijske pažnje uticalo je i na obične ljude koji su gotovo mesec dana bili suočeni sa kamerama, mikrofonima, diktafonima i fotoaparatima.
– Medijska pažnja nije bila baš okrenuta prema Baniji i ovome kraju pre potresa, a u samom potresu većina ljudi, nije bila svesna koliko su mediji pomogli pri rešavanju problema, najpre oko smeštaja, hrane i kućnih potrepština kad su ostali bez svega. Nakon nekog vremena, mislim da je dobro da se konačno prikazalo pravo stanje ovog zapuštenog kraja, a znamo da je Sisačko-moslavačka županija jedna od najsiromašnijih županija u Republici Hrvatskoj – zaključuje voditeljka SNV-ovog Odeljenja za socijalna i humanitarna pitanja u Glini Ljuba Vrga.
Kancelarija Srpskog narodnog veća u Glini je najviše fokusirana na potrebe uglavnom staračke populacije. Osim toga, trude se da bude sadržaja i za mlade. Kako razrušen grad ne dozvoljava previše prostora i vremena za bavljenje kulturom, rešenje je improvizacija poput nedavne organizacije podele paketića i Božićne predstave koja je pripremljena u dvorištu jedne gradske kuće.
Prema popisu stanovništva iz 2021. godine grad Glina ima ukupno 7.354 stanovnika što je gotovo 21 odsto manje nego prema popisu iz 2011. godine.
*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.
