U Srbu obeležena 80. godišnjica ustanka naroda Like

U organizaciji Srpskog narodnog veća iz Zagreba, u Srbu je održana komemoracija povodom 80. godišnjice podizanja ustanka u ovom ličkom mestu.

Srb naslovna

Iako vikend pre komemoracije u Srbu nije obećavao mirno okupljanje povodom 80.godišnjice ustanka, skup je prošao svečano i u miru, a na svim prilazima Srbu, kao i u samom mestu, dežurale su brojne policijske patrole koje su kontrolisale dolazak na ovaj događaj.

Nakon što je predsednik filoustaške Autohtone-Hrvatske stranke prava, Dražen Keleminec, zajedno sa svojim pristalicama, postavio kamper vozilo na površini pored samog spomenika, te javnim provokacijama uznemiravao domaće stanovništvo, remetio javni red i mir šaljući, i ove godine, jasne poruke mržnje i negodovanja prema simbolici i učesnicima skupa u Srbu, policija ga je privela uz prekršajnu prijavu pa je komemoracija ovaj put prošla bez takozvanog kontraskupa Keleminčevih neoustaša.

Uoči komemoracije ispred centralnog spomenika u Srbu, delegacije su posetile i groblje poginulih dalmatinskih boraca koji su dali živote za oslobođenje ovog kraja.

Okupljenima ispred spomenika u Srbu, kojih je zbog poštovanja epidemioloških mera ove godine bilo osetno manje nego prethodnih godina, obratio se predsednik Antifašističke lige RH Zoran Pusić, pozvavši ih da stavove o onome što se dogodilo u ovim krajevima prenose i na dolazeće generacije.

– Obeležavamo 80. godišnjicu narodnog ustanka kada su se ljudi digli protiv zla u trenutku kad je ono izgledalo nepobedivo, a borba protiv njega izgledala bezizlazna. Iako nam ponekad izgleda da nema smisla ponavljati sve ono što govorimo zadnjih deset godina na ovom mestu, istina je da onih koji istrajno zastupaju stavove u čiju odbranu je antifašizam nastao nema previše i da su zapravo malobrojni. Zato je važno da ove stavove prenesemo i sledećim generacijama – rekao je Pusić.

Zoran Restović iz šibenskog Saveza antifašističkih boraca i antifašista podsetio je prisutne na period Drugog svetskog rata i jul 1941. kada je buknuo narodni ustanak, a okupatorske snage, zajedno s domaćim kolaboracionistima, doživele prve poraze u oružanim borbama.

– U slobodu, koju smo dobili 1945. bile su utkane sve žrtve stradale samo zato jer su bile drugačije. U nju su utkane i sve veličanstvene pobede koje su dovele do stvaranja države jednakosti, bratstva, rada, obrazovanja, kulture, zdravstvene zaštite za sve, stanova, života dostojnog života. Usudio bih se reći da su u to vreme živeli najsrećniji ljudi na ovim prostorima ikada. Zato ovaj dan moramo obeležavati s ponosom – rekao je Restović, osudivši u svom izlaganju i pokušaje istorijskog revizionizma čiji predstavnici žele smanjiti odgovornost fašističkih zločina.

– Njihovi zločini se prećutkuju, koncentracioni logori nazivaju su odmaralištima, o njima se ne uči u školama. Tako laži padaju na pogodno tlo. Skoro da nema grada u Hrvatskoj koji nema ulicu nekog ustaškog ministra. Tako laž postane istina. Zato je naš zadatak da se to ne dogodi i da branimo slobodu koju su nam utakli Titovi antifašisti – zaključio je Restović.

Mesić: „Nikad više ustašluka i fašizma“

SRB Mesić

Bivši predsednik Republike Hrvatske Stjepan Mesić je u svom govoru ocenio da se ne staje na kraj revizionistima i širiteljima mržnje koje je nazvao „političkim strašilima”, a političare koji traže da se istraži Jasenovac i njegovo navodno postojanje nakon oslobođenja, Mesić je nazvao „notornim strašilima”.

– Danas treba biti ovde, treba poslati jednu poruku koju uvek šaljemo, ali nema odaziva. Kad smo videli ovde ovih nekoliko političkih strašila onda se čudimo kako je to moguće, ali ne čudimo se kad vidimo politička strašila koja plaća hrvatska Vlada da istražuje delovanje Jasenovca i posle Drugog svetskog rata. Jedna notorna glupost i notorna laž. Nakon proboja iz Jasenovca, znate šta se dogodilo, ustaše su sve demolirale, minirale i pobile ostatak zarobljenika. Posle rata dolazi grupa nemačkih zarobljenika u Staru Gradišku, sa kojima ne znaju šta će ali zarobljenici moraju raditi. Ta grupa je dovedena u Jasenovac da čisti ciglu, kamen, drvo i crep, jer imate dvadesetak pravoslavnih, srpskih sela koja su spaljena. Danas hrvatska vlast plaća, isto tako, još gora politička strašila, koja tvrde nešto što je jednostavno laž. Postoji jedna mržnja koja nije iskonska, to je proizvedena mržnja ali ima nešto iza nje što vi svi osećate, a to je da su ti mrzitelji veliki zaljubljenici u hrvatski budžet. Ne može predsednik hrvatske Vlade reći da je pozdrav „Za dom spremni“ nekakav dvoznačni izraz iz bilo kog razloga jer je, tobože , HOS branio Hrvatsku. Nikakav HOS nije branio Hrvatsku – istakao je Mesić te pozvao vladajuće da „ po pravu nadzora zabrane tu protivustavnu udrugu“ ali i sve one koje u svom Statutu imaju protivzakonske pozdrave, čime bi se zauvek rešio taj problem.

Mesić je na kraju rekao i da su „ustaše pobile jedanaest članova njegove porodice i praktično čitavu porodicu njegove supruge“.

– Došlo je vreme da pošaljemo jasnu poruku, nikada više ustašluka i nikad biše fašizma! Poklonimo se onima koji su nam doneli slobodu -zaključio je Mesić.

Ustanak u Srbu bio je odgovor na zločine

Predsednik SNV-a i saborski zastupnik SDSS-a Milorad Pupovac u svom je govoru pobrojao sela u kojima je ustaški režim počinio masovna ubistva Srba, te rekao da je ustanak u Srbu bio odgovor na te zločine.

– Ne okupljamo se u Srbu samo zato da bismo obeležili ustanak i odbranu golog života 1941. godine, nego i da obeležimo najveće postignuće tog vremena, a to je da su se Lika i Dalmacija ujedinili zajedno s ostalim krajevima, kao i da su se Hrvati i Srbi ujedinili oko ideje zajedničke slobode. I danas nam treba slična ideja zbog onih koji ne biraju takvu mogućnost zajedništva, a koji u velikoj meri još uvek utiču na ponašanje, odluke i svest ljudi u našoj zemlji. Treba nam i zbog toga da razmislimo imamo li svi zajedno kao građani ove zemlje prečeg posla nego da ovu zemlju učinimo ravnopravnom s drugima na prostoru Evrope i izmirenom s drugim državama na prostoru Jugoslavije. Imamo li prečeg posla, nego da krajeve poput ovoga, od Otoka do Srba, Lapca ili Gračaca, učinimo dostojnijim mestom za život nego što danas jesu. Ova mesta su takvom položaju jer nemamo ideju slobode kakvu su imali naši preci. Zato se okupljamo – poručio je Pupovac.

On je podsetio u kakvim su okolnostima ljudi podigli ustanak, najpre u šumi Brezovica kraj Siska, a onda i pod vođstvom Vasilja Gaćeše u Banskom Grabovcu, te potom u Lici.

– Vatra otpora nastavila je goreti i nije se ugasila, nego se širila ovim krajem, kao i susednom Bosanskom krajinom. Ovi ustanici mogli su ići levo, ali i desno, mogli su povesti narod u četnike, a mogli su i u partizane. Bilo je i onih koji su hteli na četničku stranu, ali ovi nisu, nego su ih odveli na pobedničku, partizansku – rekao je Pupovac.

Istakao je da to govori zbog onih koji danas tvrde da je ovo bio drugačiji ustanak nego što je bio.

– Bio je to ustanak protiv ustaša, nacista i fašista, bio je to najpre ustanak za vlastiti život, a nakon toga protiv okupacije i kvislinga te za drugačiju, pravednu državu i odnose među narodima. Ako to vredi u većini Evrope, zašto to ne vredi kod nas? Ako te vrednosti vrede u većini današnje Evrope, zašto ne vrede kod nas? Zašto oni koji predstavljaju poražene snage imaju isti tretman kao i mi ovde? – naveo je Pupovac, konstatujući da se ovakvi skupovi i dalje održavaju pod jakim policijskim snagama i da se zna zašto je to tako.

Program komemoracije u Srbu završen je otvorenjem izložbe ispred Spomen-doma boraca nob-a gde je govorila autorica izložbe “Ali borba je počela, ovde ovakva, a to je najvažnije”, istoričarka Nataša Mataušić koja je rekla da je zaključak dokumenata prikupljene građe, koju prate prvi put prikazane fotografije, da su se kao glavni ciljevi ustanka isticali zločini NDH, ustaškog režima nad srpskim narodom i rušenje režima NDH.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

Komentariši