U Vukovaru predstavljen zbornik radova o Prvom svetskom ratu

Pre tri godine Srpski kulturni centar upustio se u, za njih, pionirski poduhvat. Bez prethodnog iskustva u organizaciji naučnih skupova, odlučili su se da jedan i sami naprave u Vukovaru. Tema skupa, koji je održan u godini kada se navršavalo 100 godina od kraja Prvog svetskog rata, bila je upravo stogodišnjica završetka Prvog svetskog rata i stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

U jednako pionirski poduhvat, članovi i saradnici SKC-a, upustili su se i ove godine kada su počeli posao na izradi Zbornika radova sa ovog skupa pod nazivom Prvi svetski rat na južnoslovenskom prostoru i stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca. Od 14 istoričara iz Beograda, Novog Sada, Zagreba i Vukovara koji su učestvovali na skupu, njih devetoro poslalo je radove koji su završili u zborniku.

- Mi smo se upustili u organizaciju naučnog skupa sa jasnim ciljem da, sa jedne strane, obeležimo jubilej od završetka Prvog svetskog rata i stvaranja Kraljevine SHS, a sa druge strane gotovo da smo bili sigurni da na našem prostoru te jubileje niko neće obeležiti, što se na kraju ispostavilo i kao tačno. Hteli smo da u našem prostoru okupimo eminentne stručnjake koji će govoriti o ovim temama. U tome smo uspeli i nakon tri godine, s obzirom na naše skromne mogućnosti, izdali smo zbornik i predstavili ga široj javnosti. Nadam se da će naići na pozitivne kritike, možda i neke drugačije, ali u svakom slučaju, zbornici i jesu tu da se o njima kritički raspravlja i polemizuje – pojašnjava ideju organizacije naučnog skupa i izdavanja zbornika radova direktor Srpskog kulturnog centra u Vukovaru Srđan Sekulić.

Zbornik radova Prvi svetski rat na južnoslovenskom prostoru i stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca te ostala dva ovogodišnja izdanja SKC-a

Naveo je Sekulić i planove Srpskog kulturnog centra za naredni period, a uglavnom se odnose na područje istraživačkog rada i izdavaštva.

- Srpski kulturni centar je za nekoliko meseci uspeo da, zaključno sa ovim zbornikom, izda tri naslova, a u naredna dva do tri meseca, očekuju nas još dva naslova. Radi se o drugom broju našeg almanaha Dobra voda i o ediciji o stanju spomenika iz NOB-a na području nekadašnje opštine Vinkovci, s obzirom da smo prošle godine obradili bivšu vukovarsku opštinu. Dakle, pet naslova u godinu dana je zaista velik izdavački poduhvat, iako izbegavam tu reč, ali ni neke veće, značajnije i starije institucije od našeg centra ne mogu da se pohvale sa tolikim brojem izdanih dela u tako kratkom roku – navodi Sekulić.

Veliki poduhvat za Srpski kulturni centar

Urednik zbornika je istoričar Veljko Maksić kojem je ovo bilo prvo uredničko iskustvo, ali je, kako kaže, uz pomoć stručnih saradnika, uspeo da uradi svoj deo posla.

- U zborniku se može naći mnogo zanimljivih tema jer prati događaje od početka Prvog svetskog rata pa do samog kraja, odnosno do borbe za diplomatskim stolom po pitanju stvaranja zajedničke države južnih Slovena. Bilo je prilično zahtevno urediti zbornik, pre svega zbog manjka iskustva pa su se tu nalazili različiti saveti i uzori i uz pomoć naših lektora, dizajnera i prevodilaca, zbornik je objedinjen pod mojim nadzorom. Drago nam je da su ljudi zadovoljni skupom, ali najvrednija stvar koju smo dobili je to što smo upoznali ljude koji su u naučno-kulturnoj sferi i koji su nam uvek pomagali i uskakali kad god je to trebalo. Ovo je pre svega veliki doprinos, ne samo za Srpski kulturni centar, nego za celu zajednicu i kulturu na ovome području – objašnjava svoj rad na uređivanju zbornika Veljko Maksić dodavši da su u zborniku obrađena nova saznanja, ali i teme koje su dodatno proširene.

Maksić je bio učesnik naučnog skupa, ali je i jedan od autora čiji je rad predstavljen u zborniku. Opredelio se za lokalnu temu, odnosno za aktivnosti prosvetnih radnika i učenika za vreme Prvog svetskog rata.

- Temu sam naslovio „Mobilizacija školstva za vreme Prvog svetskog rata na prostoru zapadnog Srema“. Sam naslov nije ni malo slučajan jer je Prvi svetski rat bio totalni rat koji zahteva uključenost svih. Između ostalog, i školstvo je moralo dati svoj doprinos. Inače, pogled na školstvo koje je uređeno od same države je uvek pod kontrolom i kroz njega se plasiraju određene ideje, moralne pouke, i na kraju krajeva istorija koja se uči. Zbog toga je u okolnostima rata kada se aktivno uključilo školstvo, htelo pokazati da i najmlađi mogu doprineti konačnoj pobedi – ukratko priča Maksić o svom radu.

„O Prvom svetskom ratu ima itekako šta da se istražuje“

Jedan od autora čiji je rad uvršten u zbornik, a koji je govorio i na promociji jeste viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju dr Milan Gulić.

- Zbornik je malo duže čekao na izlazak, ali ipak je važno da je ugledao svetlost dana i da se pojavio pred čitaocima. Skup i zbornik predstavljaju vredan poduhvat SKC-a i uopšte ljudi sa ovog područja. Pokazali su da je to tema o kojoj treba da se priča i itekako ima šta da se istraži. Možda bi Prvi svetski rat bio više istražen da nedugo posle njega nije došao i Drugi svetski rat pa se o tome u nauci i javnom mnjenju više govorilo i pisalo. Zbornik je dao novo svetlo pojedinim manjim pitanjima, kako onim lokalnog značaja sa područja Baranje, Srema i istočnih delova Slavonije, tako i o nekim širim pitanjima kao što su odnosi velikih sila prema ovom prostoru – priča Gulić svoje viđenje zbornika.

Milan Gulić pisao je na temu stupanja srpske vojske na područje Srema, Slavonije i Baranje novembra 1918. godine.

- Srpska vojska je novembra 1918. godine došla kao saveznička vojska sa namerom da uspostavi mir i u krajnjem slučaju da omeđi južnoslovenske teritorije u danima kada je nestajala jedna velika srednjoevropska viševekovna imperija. To su zaista bili specifični i teški dani za ovo područje, nestajala je jedna država, novih vlasti nije bilo, mnogo naoružanih ljudi je tumaralo, od zelenog kadra preko vojnika bez vojske. Otimačina privatne i državne imovine je bila na svakom koraku i upravo se tu izmorena i izmučena, ali pobednička srpska vojska 1918. godine i pojavila. To je bio preduslov za konačno oslobođenje ovog područja i za njegovo uklapanje u prvu južnoslovensku državu – opisuje svoj rad Milan Gulić.

Uz Sekulića, Maksića i Gulića, promociji zbornika radova Prvi svetski rat na južnoslovenskom prostoru i stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca u Srpskom kulturnom centru, prisustvovali su i dr Biljana Stojić iz beogradskog Istorijskog instituta i dr Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije iz Beograda čiji su se radovi takođe našli u ovom izdanju.