U Vukovaru predstavljena knjiga o Kordunu

Knjiga grupe autora pod nazivom „Kordun od Vojne granice do Republike Srpske Krajine 1881-1995“ u izdavaštvu Instituta za savremenu istoriju iz Beograda predstavljena je desetog aprila u Srpskom kulturnom centru u Vukovaru.

Kordun od Vojne granice do Republike Srpske Krajine 1881-1995 naslovna
Biljana Stojić, Aleksandar Lukić, Nebojša Stambolija i Milan Gulić

Ovu monografiju Korduna od raspada Habsburške Monarhije pa do pogroma u Oluji pisala je grupa autora: Biljana Stojić, Aleksandar Lukić, Nebojša Stambolija, Dragomir Bomdžić, Milan Gulić, Milana Ljubičić i Vladimir Vuletić.

Svaki autor obuhvatio je jedan vremenski period koji je studiozno proučio pa je tako svaki podatak potkrepljen činjenicama jer je cilj monografije da autori što sveobuhvatnije priđu istoriji Korduna. U periodu koji je izučavan Kordun je prošao kroz čak pet država počevši od Austro-Ugarske Monarhije pa do Republike Hrvatske.

– Institut za koji mi radimo se bavi savremenom istorijom i taj period bilo je potrebno dodatno istražiti. Pisao sam o periodu Drugog svetskog rata. O tome je već prilično dosta pisano, međutim ranije je pisano iz jedne ideološke strane. Mnogo toga što je objavljeno bilo je potrebno prevrednovati, pronaći ono što je kvalitetnije i rasvetliti neke događaje, ali bez ikakve dileme period Drugog svetskog rata je period stradanja. Takođe, moram da istaknem da je to i period izuzetne borbe i Narodnooslobodilačkog pokreta Osme kordunaške divizije koja je organizovala otpor tamošnjeg naroda – priča jedan od autora ove knjige Nebojša Stambolija koji kaže da je cilj pisanja ovog dela bio da se javnosti ponovo prikaže šta se dešavalo na Kordunu.

Radiće se knjige i o drugim regionima

Vukovarska promocija knjige „Kordun od Vojne granice do Republike Srpske Krajine 1881-1995“, održana u okviru programa „SKC sredom“ je ujedno bila i premijerna promocija ove monografije.

Kordun od Vojne granice do Republike Srpske Krajine 1881-1995 knjiga

– Projekat je pokrenut 2014. godine i nadamo se da će se razviti kao jedan sveobuhvatni projekat izučavanja istorije Srba u Hrvatskoj kroz istoriju pojedinačnih regija. Kordun je bio prva regija na tom putu. Bilo bi dobro za Srbe u Hrvatskoj i za uopšte srpski narod da se ovim putem prouče i istorije onih drugih regiona u kojima su Srbi živeli u većini poput sverne Dalmacije, Like, Banije, Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Ovo su zaista veliki projekti za koji je potrebna ozbiljna institucionalna podrška. Prevazilazi mogućnost jedne grupe ljudi ili zavičajnih udruženja pa čak i jednog instituta. Ovakvi projekti su od državnog značaja, ali prema onome kako smo do sada razgovarali, verovatno bi Banija trebala da bude sledeći region jednostavno zbog toga što je najbliža Kordunu pa bi dobar deo dosadašnjih istraživanja već mogli iskoristiti – kaže takođe jedan od koautora  Milan Gulić.

Gulić takođe kaže da je Kordun izabran kao prvo područje jer je to regija u kojoj su Srbi živeli u velikom procentu.

– Procenat Srba na Kordunu bio je toliki da je termin Kordunaš faktički vezan za srpsko stanovništvo. Godine iz naslova su izabrane zato što je 1881. definitivno prestala da postoji Vojna granica i završena je jedna epoha koja je Kordunu dala oblik i ime, a njegovom srpskom stanovništvu jedan specifičan identitet. Druga godina iz naslova  je godina kada je najveći deo srpskog stanovništva u Hrvatskoj i samim tim na području Korduna, gotovo u potpunosti očišćen. Cilj pisanja bio je da se Srbi koji su proterani sa Korduna čvrsto vežu za istoriju tog kraja – kaže Milan Gulić.

Ova knjiga doživela je i neke negativne komentare od jednog dela Kordunaša.

– Bilo je ružnih komentara kada je u pitanju naša skorija istorija jer još je tu puno emocija, još je puno živih učesnika i prosto ne sagledavamo svi stvari na isti način, a na žalost jezik dokumenata i istorijska metodologija su neumoljivi – zaključuje Gulić.

Kordun od Vojne granice do Republike Srpske Krajine 1881-1995 publika

Promocija knjige „Kordun od Vojne granice do Republike Srpske Krajine 1881-1995“ bila je završni događaj programa SKC „Sredom“ u ovogodišnjem zimskom ciklusu.

1 KOMENTAR

Komentariši