Veče posvećeno prijatelјu Srba iz daleke Amerike

Skup povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu i promocije knjige Američkog urednika i pisca Daglasa Merivedera Dolda je otvorio Konzul-žeran Generalnog konzulata Republike Srbije u Vukovaru Vladimir Marjanović, koji je istakao da je prigodnim programima tokom cele 2024. godine Generalni konzulat obeležio najznačajnije datume srpske istorije i obnove srpske državnosti, od Sretenja, dana proboja Solunskog fronta, pa sve do Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

- Period Prvog svetskog rata jedan je od najtežih perioda u modernoj srpskoj istoriji, vreme koje nas seća na stradanja naših predaka, ali i na vreme podizanja iz pepela kao što i simbol današnjeg praznika, Natalijina Ramonda, potpuno osušen, nakon primanja prvih kaplјica vode, oživlјava. Slavni povratak iz dalekog Krfa i obnova države sa drugim narodima na ovim prostorima ne bi bila moguća bez pomoći tadašnjih saveznika – rekao je između ostalog Marjanović.

Knjigu Daglasa Merivedera Dolda promovisali su njeni priređivači direktor Arhiva Vojvodine Nebojša Kuzmanović i arhivski savetnik Ljilјana Dožić.

- Ova knjiga govori o hrabrim i humanim mladićima iz Amerike koji su 1915. godine došli u ratom zahvaćenu Srbiju, ne da ratuju, nego da pomažu i leče naš narod. U pitanju je bila ekspedicija Kolumbija univerziteta koju je 1915. godine organizovao Mihajlo Pupin zbog koga smo se ovde večeras zapravo i okupili čiju 170. godišnjicu rođenja proslavlјamo. Na njegov poziv javila su se 24 studenta sa Kolumbija univerziteta za humanitarnu misiju u Srbiji. Reč je o mladićima iz bogatih i uglednih porodica, koji su odabrali da to leto 1915. godine ne provedu na odmoru u Kubi nego da pomognu srpskom narodu i Srbiji u kojoj je već uveliko harao tifus – objasnila je Ljilјana Dožić.

Knjigu „Avantura na Balkanu 1915” napisao je američki urednik i pisac Daglas Meriveder Dold, koji se zajedno sa pomenutim mladićima 1915. godine iz, tada još neutralne, Amerike uputio u Srbiju.

- Tokom ove ekspedicije Dold je izgubio vid, iz nepoznatog razloga, obreo se u Nišu u trenutku kada se srpska vojska i narod povlače iz grada i on zajedno sa svojim prijatelјima ostaje te zajedno sa episkopom Dositejem predaje Niš bugarskim okupacionim trupama moleći ih da se ponašaju humano prema narodu koji je tu ostao. Ono što je mene fasciniralou ovoj priči je činjenica da je nakon njegovog povratka u Ameriku gotovo sva tamošnja štampa objavila njegovu priču što jasno potvrđuje kakav su ugled Mihajlo Pupin, a samim tim i Srbija tada uživali u Americi – istakla je Dožić.

Priča o ovoj humanitarnoj misiji je jedna od onih koja ima karakter vanvremenih saga o lјuskoj humanosti. Govori o tome kako humanost ne poznaje nikakve granice, države ili rase i to je, istakao je Nebojša Kuzmanović, glavna vrednost ove knjige.

- Potomci tih lјudi bili su ugledni građani u Americi. Ljilјa i ja smo probali da pronađemo adrese nekih od njih, dakle njihovih unuka i praunuka. Na desetine adresa smo poslali ove knjige koja je pisana i na srpskom i na engleskom jeziku i nekoliko lјudi nam se javilo. Zamislite situacija da neko ko živi u Masačusetsu ili nekoj drugoj američkoj državi dobije na kućnu adresu knjigu i u njoj vidi svog dedu ili pradedu i sazna da je on bio u Srbiji u vreme Prvog svetskog rata i da je pomagao srpski narod. Verujem da je to njima i njihovim porodicama bilo drago, a drugo, verujem da će te činjenice i te priče pomoći da se loša slika o Srbima kao najgorem narodu na svetu popravi. Kada smo pre šest godina radili takve stvari nismo to imali na umu, ali sada svedočimo da je ona otvorila razne druge mogućnosti – istakao je Kuzmanović dodajući da odnosi između Amerike i Srbije zbog bombardovanja 1999. godine ne moraju biti zakovani na toj tački nego da bi se u budućnosti ipak mogli popraviti.

Sa Daglasom Merivederom Doldom u misiji 1915. učestvovalo je petorica Nјujorčana - Vilijam Eliot Dold, Alen Džerom Koukfer, Gilbert Sanders, Elbridž Aterton Kolbi i Iltin Hantington Džesup te Leroj Luis Litl iz Tolonoa, Glen Roderik Bel iz Delaverea, Elmer Elsfort Čajlds iz Lionsa, Dus Piters iz Marfisoboroa, Angus Mekdonald Franc iz Duluta, Džordž Kenet End iz Šibojagna, Pol Fortier Džouns iz Saladoa, Vebster Rajt Iton iz Kolambasa, Albert Edvin Evans iz Poultnija, Vilijam Priket iz Vilmingtona, Pejson Henkok Rajan iz Sinsinatija, Palmer Smit iz Ferberija, Valter Hempton Malori iz Nјuborga, Nikola Banić iz Bele Crkve, Daniel Dadli Vorner iz Bejting Holoua, Džordž Brajan Logan iz Alegenija, Montagju Artur Tankok iz Montreala i Donald Stivenston Mekčesni iz Sirakjuse.

Daglas Meriveder Dold je krajem novembra 1915. napustio Niš i vratio se u SAD i tokom narednih godina je potpuno izgubio vid, ali je nastavio da aktivno radi i sem što je pisao uređivao je i tri časopisa, pretpostavlјa se uz pomoć brata Eliota. Objavio je jedan roman i niz naučnofantastičnih pripovedaka. Umro je u Nјujorku, 6. maja 1931. godine, a za sanitetske zasluge u Prvom svetskom ratu Kralјevina Jugoslavija posthumno ga je odlikovala Krstom milosrđa.

Građani zainteresovani za ovu knjigu mogu je zatražiti u biblioteci SKC-a „Zaharija Orfelin” kojoj su njeni priređivači poklonili određeni broj primeraka.