Vodič kroz Svetu goru – Kareja

Nakon prvog dela u kojem je opisan put od Beograda do Uranopolisa i drugog gde ste mogli da čitate o boravku u Hilandaru, sada je pred vama tekst u kojem možete da čitate o gradiću Kareji.

Smeštena u središtu poluostrva, na istočnoj strani, oko 500-600 metara iznad mora, u šumovitom predelu s obilnim izvorima pitke i hladne vode, Kareja je već duže od jednog milenijuma duhovni i upravni centar Svete Gore.

Kareja je danas administrativni centar Svete Gore, u kome se nalaze svi samoupravni organi, kao i sedište guvernera - predstavnik ministarstva spoljnih poslova Grčke. U drugačijem svetlu posmatrano, to je nevelik monaški gradić i jedino mesto na svetu gde žive i u koji dolaze samo muškarci, pa odiše specifičnim mirom i spokojem, sa većim brojem važnih i upečatljivih zdanja.

Nakon dolaska u Kareju, vrlički Čuvari su obišli skit Svetog Andreja-Saraja, isposnicu Svetoga Save, keliju Paternicu  u kojoj se čuva Paterica – štap Svetog Save Osvećenog, iz šestog veka, Protatsku crkvu-Protaton, dok su dan pre posetili i manastir Iviron.

Isposnica Svetog Save Osvećenog i skit Svetog Andreja

U Kareji se nalazi isposnica Svetoga Save Osvećenog, Tipikarnica koja za pravoslavne Srbe ima izuzetan značaj kao mesto duhovnog sazrevanja prvog srpskog arhiepiskopa i pokolenja hilandarskih monaha nakon njega. Isposnicu, Tipikarnicu, Sveti Sava je podigao za potrebe boravljenja u Kareji, ali i radi sopstvenog osamljivanja i života u isihazmu. Kelija Svetog Save završena je 1199. godine. U njoj se nalaze čudotvorna ikona „Bogorodice Mlekopitateljice” koju je Sveti Sava doneo sa putovanja u svetu zemlju, posnica Svetog Save srpskog, ima najstroži tipik među svim svetogorskim kelijama kojeg je napisao Sveti Sava.

Na desetak minuta hoda od centralnog trga je skit Svetog Andreje - Saraj, na severoistočnom obodu Kareje, sa najvećom crkvom na Balkanu do izgradnje hrama Svetog Save u Beogradu, u kome su svojevremeno živela dvojica patrijarha, Atanasije Treći i Serafim Prvi. Glavna crkva u skitu, završena 1900. godine, predstavlja posebno poglavlje. U jugoistočnom krilu ogromnog kompleksa svetoandrejskog skita još od 1930. godine smeštena je škola poznata kao Atonijada. Ova škola prvi put je otvorena 1749. godine na inicijativu patrijarha Kirila Petog. Atonijada je imala status visokoškolske ustanove koja je trebalo da deluje kao „univezitet grčkih predmeta, da obrazuje i podučava na svim poljima logičkih, filozofskih i teoloških nauka”. U prvo vreme škola je bila smeštena u za nju posebno podignutoj zgradi na brdašcu iznad manastira Vatopeda.

Pogled na manastir Svetog Pantelejmona

Obilazak ovog mesta posebno je ostao utisnut u sećanju profesora i đačka završnih razreda krčke Bogoslovije koji su i ove godine, na poziv Čuvara Hristovog Groba, imali mogućnost i privilegiju da posete Svetu Goru.

- Đaci su u najmanju ruku oduševljeni svim onim što su imali priliku da vide. Ovo je nešto što svaki čovek treba da doživi. Zaista bi bilo dobro da svako, barem jednom u životu, ima tu mogućnost da poseti i obiđe Svetu Goru, ali da se to ne završi na tom jednom putu već da to postane jedan obrazac svakom pravoslavnom hrišćaninu. Sa Svete Gore se sigurno vraćate drugačiji nego što ste bili kada na taj put krenete. Naši đaci o svemu što ovde doživite uče, slušaju i čitaju, a dolaskom ovde imali su priliku da vide i važnost naše vere, naše istorije, naše svetorodne loze Nemanjića koji su bili veliki dobrotvori i osnivači brojnih manastira, ali i bogoslužbene prakse i duhovnog života uopšte. Ovde imate živi opit monaškog života i manastirskog uređenja. Monasi su ovde u potpunosti predati poslušanju koje je, kako se to kaže u svetootačkoj tradiciji, ispred posta i molitve. I pored mnogih obaveza koje imaju, dosta vremena odvajaju za posetioce, hodočasnike, što zna biti jako naporno, a to znamo i mi koji dolazimo iz manastira Krke - pojasnio nam je profesor krčke Bogoslovije Mirko Vranješ.

Dugogodišnje iskustvo organizovanja grupe i odlaska na Hilandar predsedniku udruženja Čuvara u Batajnici Draganu Pavloviću, pomogli su da ovo više ne bude samo obaveza, već amanet i zadovoljstvo koje želi nastaviti i u budućnosti. Pre prvog takvog grupnog odlaska, imao je priliku nekoliko godina živeti i raditi na Svetoj Gori.

- Pet godina sam imao tu privilegiju da boravim na Hilandaru i radim na njegovoj obnovi. Za vreme velikog požara u kojem je manastir stradao boravio sam tamo. Sa svojom firmom radio sam na izgradnji radničkog naselja ispred Hilandara, da bi radnici tu imali smeštaj, potom smo gradili mesto za smeštaj manastirskih gostiju što je kompleks od hiljadu kvadrata. Prvi put smo, kao grupa, u posetu Hilandaru krenuli 2013. godine i od tada smo rado viđeni i rado ugošćeni na ovom svetom mestu, a o tome vam mogu posvedočiti svi oni koji su išli sa nama. Želja mi je bila da našu Dalmaciju povežem sa ovim mestom još šire i još čvršće, zato svake godine, pored ljudi koji su prijatelji, simpatizeri i članovi Čuvara, sa nama obavezno idu i profesor i đaci završnih razreda naše Bogoslovije iz manastira Krka, naravno uz blagoslov episkopa. Ovo je deseti naš put na Svetu Goru, i daće Bog da ih u budućnosti bude sve više - rekao nam je Pavlović, koji je najbolje upućen u prilike, pravila ponašanja i uslove boravka na ovom mestu koje, kako kaže, sada poznaje gotovo kao svoj dlan.

Odlazak iz Kareje i poseta ruskom manastiru Pantelejmon

Dafne je glavna luka Svete Gore i nalazi se u velikoj uvali na jugozapadnoj obali poluostrva. U Dafneu se nalaze prodavnice, suvenirnice, gostionica i svetogoska carina i policija. Ovo je tranzitno mesto, odakle se autobusima odlazi u Kareju ili nastavlja dalje brodom za manastire koji su dalje u nizu do Karulje u podnožju planine Atos. Brodovi u dolasku do luke Dafne pristaju u luke svih manastira posebno u plovidbi od Uranopolisa. Manastiri koji su na samoj obali kao što su Dohijar, Ksenofont i Pantelejmon nemaju svoje luke, a manastiri koji su udaljeni od obale imaju svoje luke-arsane, kao što je Jovanjica hilandarska luka i luke manastira Zograf i Konstamonit. Dafne je i luka manastira Ksiropotam s obzirom da je u neposrednoj blizini Dafne pored puta za Kareju.

Nakon boravka u Kareji, došlo je vreme i za oproštaj sa Svetom Gorom i povratak u luku Uranopolis, ali ni to nije sve jer su baš u tom povratku Čuvari bili pozvani da obiđu još jedno sveto mesto, velelepni, ruski manastir Pantelejmon. U tu posetu pozvao ih je sam iguman manastira, što nije čest slučaj i uobičajena praksa kada se radi o komunikaciji između gostiju i nastojatelja ili igumana  manastira.

Ruski manastir Svetog Pantelejmona najupečatljivije je monaško stanište na zapadnoj obali Svete Gore. Smešten kraj mora, između glavne svetogorske luke i Ksenofonta, iz koga se pešice stiže za sat, današnji Pantelejmonov manastir je iz temelja podignut krajem 18. i početkom 19. veka. Stari manastir, Paleomonastiro ili Stari Rusik, nalazi se sat hoda uzbrdo prema Kareji. Crkva u kuli, posvećena Svetom Savi Srpskom, obnovljena je pre dvadesetak godina zalaganjem tadašnjeg prota Pajsija Hilandarca. Prema pisanim izvorima, prvobitni, srušeni hram u Starom Rusiku bio je oslikan „divnim freskama“. Čitav kraj u poslednje vreme doživljava potpuni preobražaj. Sagrađen je novi most na rečici koja protiče tik pored severnog zida konaka, zablistala je starim sjajem kelija pored puta za novi manastir, ograđeno je imanje i podignuti novi zasadi voća.

Sveti Pantelejmon unutar svog kompleksa ima petnaest različitih paraklisa. Jedan, severno od glavne crkve, posvećen Uspenju Bogorodičinom i onaj Svetoga Mitrofana zapadno od biblioteke. Vredi pomenuti dvostruku crkvu Pokrova presvete Bogorodice i Aleksandra Nevskog, na najvišem spratu severnog krila, prepunu najskupocenijih predmeta i relikvija. Jedna kopija Bogorodice Jerusalimske, tip Bogorodice sa Hristom na desnoj ruci, čuva se u moskovskom Uspenjskom saboru, druga u Hilandaru, a poznata je i po Žitiju svete Marije Egipatske Jerusalimskog patrijarha Sofronija i fresci u Pećkoj patrijaršiji.

Kratkoročna poseta Pantelejmonu, bratska i srdačna dobrodošlica igumana i monaškog bratstva, gostoprimstvo koje se ukazuje samo najbližima, ostali su duboko urezani u mislima i srca Čuvara ne samo u nastavku puta, već zauvek.

Nastavlja se...