Vojni rok ponovo obavezan: mladićima 2007. godišta upućeni pozivi za zdravstveni pregled

FOTO: AI fotografija

Iz MORH-a su preneli kako je za popunu prvog naraštaja vojnih regruta upućeno oko 1200 poziva na zdravstvene preglede koji će se obaviti u drugoj polovici januara. Pojasnili su kako će zdravstveni pregledi regruta provoditi se u Vojno zdravstvenom centru Ministarstva odbrane u Zagrebu i Zavodu za pomorsku medicinu u Splitu kao i u lokalnim ustanovama medicine rada. Isto tako navodi se i kako će MORH osigurati nadoknadu troškova prevoza kandidatu za dolazak na zdravstveni pregled i psihološko ispitivanje.

- Oni regruti koji budu ocenjeni sposobnima za vojnu službu biće upućeni na temeljno vojno osposobljavanje ili mogu, u skladu sa Zakonom o odbrani, iskazati prigovor savesti i obavljati civilnu službu. Zakon je propisao slučajeve u kojima se može ostvariti pravo na odgodu temeljnog vojnog osposobljavanja, na primer za studente i sportiste - navode iz MORH-a.

Regruti ocenjeni sposobnima za vojnu službu pozive za služenje temeljnog vojnog osposobljavanja zaprimiće tokom februara 2026. godine, dok se početak vojne obuke očekuje početkom marta 2026. godine u kasarnama u Kninu, Slunju i Požegi. U prvom naraštaju planiran je raspored do 800 regruta na te tri vojne lokacije. Prema najavama temeljno vojno osposobljavanje traje dva meseca i obuhvaća temeljne vojničke veštine, rukovanje ličnim naoružanjem i savremenom opremom, uključujući bespilotne sisteme, pružanje prve pomoći, osnove samoodbrane… Regruti za vreme osposobljavanja ostvaruju pravo na mesečnu naknadu u iznosu od oko 1100 evra neto. Uz financijsku naknadu, regrutima se priznaje dva meseca radnog staža te ostvaruju jednokratnu prednost pri zapošljavanju na neodređeno pod jednakim uslovima u državnim telima i upravnim telima jedinica lokalne i područne (regionalne) samouprave.

Međutim, uz sve to početak obaveznog služenja vojnog roka u Hrvatskoj otvara i mnoga pitanja među kojima su i ona kako će se u svemu tome postaviti mladići srpske nacionalnosti. Naime, poznato je kako su s istekom moratorija na služenje vojnog roka, nakon mirne reintegracije, velika većina mladića srpske nacionalnosti odlučivala se za civilno služenje vojnog roka. Čelnici SDSS-a navode kako kao politička stranka ne mogu određivati kako će se ko postaviti, odnosno hoće li se odlučiti na klasično služenje vojnog roka ili će se pozvati na priziv savesti i tražiti civilno služenje vojnog roka. Od istih se može čuti i kako je bilo pozitivnih iskustava, ali i isto tako iskustava gde ih se ismejavalo pa i fizički napadalo.

- Zakoni su isti za sve ali ćemo kao ZVO regrutima pružiti pravnu pomoć i pokušati da pomognemo oko nekih nedoumica i nejasnoća. Svi se mogu javiti za besplatnu pravnu pomoć i pravne savete. Međutim, kod ovoga će svako za sebe odlučivati na koji način žele služiti vojni rok koji je od ove godine opet obavezan – rekao je predsednik Zajedničkog veća opština Dejan Drakulić.

Kao jedan od načina spominje se i mogućnost da regrut obavezni vojni rok odsluži i u nekoj drugoj državi što bi im kasnije bilo priznato u Hrvatskoj. Kako će i hoće li to funkcionisati u praksi tek preostaje da se vidi. Saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov pojašnjava kako se regruti za priziv savesti mogu pozvati na bolest ali i veru i slične razloge posle čega će konačnu odluku doneti imenovana komisija.

- Sve je to u redu ali ima i niz stvari koje nisu precizirane poput one ko će biti sve u toj komisiji i po kojim kriterijima će donositi odluke o tome ima li neko pravo na civilno služenje vojnog roka ili ne. Šta ako se neko pozove da je Srbin i ne želi služiti klasični vojni rok? Tu je i pitanje državljana Hrvatske koji žive u dijaspori. Ako oni neće morati služiti vojni rok koji je obavezan, a isto tako su hrvatski državljani, zašto onda drugi moraju? Tu je i ta prednost pri zapošljavanju za one koji služe vojni rok šta je svakako za ustavnu tužbu - kaže Jeckov.

Za sada se ne zna kako će se i pored svih tih reči postaviti regruti srpske nacionalnosti i koji su njihovi planovi. Među građanima se može čuti i da postoji mogućnost da neki radi poziva na odsluženje vojnog roka odluče se i odseliti.

- Par dana pred kraj prošle godine dobio sam poziv za zdravstveni pregled. Svakako ću otići i onda zatražiti civilno služenje vojnog roka. Ako mi to odbiju ne znam šta ću i kako dalje. Iskreno ne želim služiti klasičan vojni rok. Malo me je i strah jer će se brzo saznati da sam srpske nacionalnosti, a svi vidimo šta se događa u Hrvatskoj - kaže nam jedan mladić iz Vukovara koji je srpske nacionalnosti. 

Slično razmišljaju i drugi mladići srpske nacionalnosti koji su već dobili pozive ili su u iščekivanju da ih dobiju. Kažu kako će pratiti situaciju te se nadaju da će biti razumevanja.