VSNM grada Vukovara u Vrbovskom i manastiru Gomirje
Na poziv Veća srpske nacionalne manjine grada Vrbovsko i Primorsko-goranske županije, članovi Veća srpske nacionalne manjine grada Vukovara, boravili su na Ivanjdan u Vrbovskom i Gomirju.
Za druženje je po protokolu bilo predviđeno prisustvovanje liturgiji u manastiru Gomirje, zatim obilazak mesta Vrbovsko i Moravice, te obilazak izletišta Kamačnik.
- Kako godišnji plan rada VSNM grada Vukovara predviđa ovakve posete s ciljem upoznavanja kulturne baštine i običaja naših sunarodnjaka, ali i zadovoljavanja duhovnih potreba članova Veća i građana Vukovara, rado smo se odazvali ovom pozivu - istakla je predsednica VSNM grada Vukovara Mirjana Oreščanin.
Saradnja dva manjinska veća
U manastiru Gomirje, najzapadnijem srpskom pravoslavnom manastiru u Evropi, gde se u okviru manastirskog kompleksa nalazi hram Rođenja svetog Jovana Preteče, liturgijsko slavlje je predvodio episkop Gornjokarlovački Gerasim. Mnoštvo vernika iz Gorskog kotara i primorja prisustvovalo je slavlju povodom Ivanjdana.
- Goste iz Vukovara dočekali su predsednik VSNM Vrbovsko Duško Roknić sa saradnicima i članovima županijskog veća i pozvanim gostima: konzulom Republike Srbije u Rijeci Vladimirom Marjanovićem, dožupanom Primorsko goranske županije Petrom Mamulom, dogradonačelnicom grada Vrbovsko Anđelkom Mamulom, predsednicom mesnog odbora Gomirje Đurđicom Polovinom, te referentom za pitanja srpske nacionalne manjine u gradu Vrbovsko Duškom Stipanovićem. Nakon liturgije u manastiru je upriličeno posluženje za prisutne, a zatim je usledilo obilaženje Vrbovskog i Gomirja u kojem je upriličen ručak – rekla je Oreščanin.
Poseta članova vukovarskog manjinskog veća bila je prilika i da se progovori i o nekim modelima eventualne buduće saradnje.
- Kako VSNM GV ima program rada koji se sastoji iz više delova, pre svega očuvanja kulturnog, nacionalnog i verskog identiteta, statusnih pitanja, saradnje sa organizacijama nacionalnih manjina, obeležavanja značajnih datuma, nastave na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, tako smo i razmenili iskustva o radu i delovanju naših veća u lokalnoj zajednici, te o problemima sa kojima se suočavamo. Našem druženju pridružili su se i članovi SKD „Prosvjeta“ čija je muška pevačka grupa uveličala događaj - istakla je Oreščanin.
Istorija manastira Gomirje
U knjizi "Povest biskupija Senjskih" navodi se da je u manastiru Gomirju bilo i do 300 monaha. U 18. veku u manastiru se pominje proiguman Teodor (bivši iguman) i jeromonah Joanikije. Mitropolit Stratimirović je 1829. godine arhimandrita manastira Gomirje Josifa Rajačića naimenovao i rukopoložio za episkopa Dalmatinskog sa stolicom u Šibeniku. On je 1810. godine stupio u manastir Gomirje, kada se zakaluđerio.
Rajačić će maja 1848. godine biti izabran za Patrijarha srpskog u Karlovcima. On je kasnije kao patrijarh osnovao "Zakladu za manastir Gomirje" za koju je opredelio novac, čija je glavnica 1901. godine iznosila: 884 kruna i 62 potura. Po državnom šematizmu pravoslavnog klira u Ugarskoj iz 1846. godine, vidi se da je manastir Gomirje u Ogulinskoj regimenti.
Godine 1892. manastir je bio blizu propasti zbog nerada i nereda pa ga je uzeo pod svoje vladika karlovački Mihailo da njime upravlja. Manastir je svoje najbolje razdoblje imao tokom 18. veka kada je postao prvorazredno kulturno i obrazovno središte Srba u ovom delu Habzburške monarhije. U Gomirju je delovala ikonografska škola koju je ustanovio Simeon Baltić i iz koje potiču mnogi ikonostasi i ikone u crkvama Gornjokarlovačke eparhije. Jedan od njegovih učenika bio je Jovan Grbić. Ovde je bio razvijen i prepisivački rad. U manastiru Gomirju je postojala osnovna škola, a između 1841-1844. godine učitelj je bio Jovan Grba, potonji sveštenik.
Tokom 19. veka nekoliko eminentnih i značajnih osoba je živelo u Gomirju. Između ostalih Josif Rajačić, mitropolit i srpski patrijarh, Sava Mrkalj, reformator srpskog pisma, a nakratko ovde je na proputovanju boravio i Nikola Tesla. Najteži period manastir je prošao u 20. veku. Tokom Prvog svetskog rata bio je pretvoren u logor za politički optužene srpske sveštenike. U Drugom svetskom ratu ustaše su 1943. godine manastir zapalile. Samo je ostala demolirana manastirska crkva. Iguman Teofan Kosanović je ubijen. Vredno kulturno blago i biblioteka preneti su u Zagreb gde se i danas nalaze. Posle Drugog svetskog rata obnovljena je manastirska crkva, a od 1967. i ceo manastirski kompleks.