Vukovar kroz prizmu 120-godišnjeg stvaralaštva Srpskog doma

Pred vukovarskom publikom koja godinama prati i podržava kulturni rad Srpskog doma, predstavljeno je treće izdanje Letopisa – publikacije koja na sistematičan i pregledan način beleži najznačajnije programe i događaje realizovane u ovoj ustanovi. Kao svojevrsni dokument vremena, Letopis donosi uvid u bogatu i raznovrsnu delatnost Srpskog doma, koja obuhvata muzičko-scenske nastupe, pozorišne predstave, kulturno-obrazovne programe, ali i naučna predavanja i izložbe.

U godini kada se osvrće na više od jednog veka postojanja i rada, Srpski dom ovim izdanjem dodatno potvrđuje svoju ulogu jednog od ključnih nosilaca kulturnog života srpske zajednice u Vukovaru. Kontinuitet u radu, kao i pažljivo osmišljeni programi, rezultirali su bogatom arhivom događaja koju Letopis pretočen u pisanu formu čini dostupnom široj javnosti.

Treće izdanje nadovezuje se na prethodna dva, čiji je autor i urednik, direktor ustanove Nebojša Vidović, nastavio hronološko beleženje razvoja i aktivnosti Srpskog doma – od njegovih početaka do savremenog kulturnog delovanja.

- Mi smo tokom prošle godine imali gostovanje zaista značajnih i jednih od najkvalitetnijih glumaca na pozorišnoj sceni kao što je Tihomir Stanić, Nenad Jezdić, Milutin Karadžić. Dakle, prošla je ovde jedna ozbiljna glumačka ekipa i održane su ozbiljne pozorišne predstave. Isto tako održao se i čitav niz i serijal predavanja na koje sam ponosan. Imali smo naučna predavanja na temu genetike i rodoslovlja te onih koji se vezuju za našu izdavačku delatnost, a odnosi se na ciklus predavanja Stari Vukovar mesta i ljudi Borivoja Čalića, koji je predstavio kasnije i knjigu Tragovi u trajanju. Ta priča o izdavaštvu je po meni vrlo značajna i bitna je za naše sugrađane jer o istorijatu Vukovara nismo mnogo toga znali, a nije se o tome nigde ni učilo. Imali smo priliku da saznamo o velikim i izuzetnim ljudima i događajima koji su obeležili jedno vreme u Vukovaru. Bogato kulturno nasleđe i baština je nešto na šta možemo biti ponosni i taj deo priče takođe govori o kontinuitetu rada i stvaranja naših sugrađana srpske zajednice koji su doprinosili, ne samo srpskoj zajednici, nego čitavom društvu u Vukovaru. To je ono što želimo afirmisati i promovisati, zapravo dati mnogima na znanje kroz ovaj izdavački poduhvat - izjavio je Vidović.

Podsetivši na mnogobrojne aktivnosti kao i na dostupnost i podršku Srpskog doma mnogim udruženjima, organizacijama i društvima koja deluju na našim prostorima i koja žele da realizuju svoje programske aktivnosti u domu, Vidović je naglasio da je prošlu godinu obeležilo oko 58 aktivnosti, što znači da su se dešavanja organizovala jednom nedeljno u toku godine.

- Ovaj letopis je bogat sadržajima kao i prethodni i zaista smo svi dali truda da programi budu na većem nivou. Ono na šta sam posebno ponosan odnosi na evaluaciju rada Srpskog doma  koju smo provodili prošle godine u decembru. Svi posetioci su tada imali mogućnost da ispune anketni listić i istaknu svoje mišljenje o nama, odnosno o celokupnom radu, dostupnosti i vidljivosti. Sabravši i obradivši sve listiće došli smo do saznanja o tome u kom pravcu i na koji način možemo i treba dalje da delujemo i radimo. Evaluacija je dobra i važna jer nekada morate čuti šta drugi ljudi misle o tome šta vi radite, a ne biti zadovoljan sam sa sobom na osnovu samo svog mišljenja. Ona je u visokom procentu pokazala zadovoljstvo naših korisnika prvenstveno u domenu vidljivosti i dostupnosti informacija o sadržajima. Gledaćemo koliko je moguće da uslišimo sve molbe i sugestije onih koji su anketni listić ispunjavali - poručio je Vidović.

Osim narativnog dela, Letopis je delo dokumentovano fotografijama dakle poseduje i jednu ilustrovanu priču. Kako autor ističe, suština „letopisanja“ jeste da se hronološki beleži sve ono značajno što se radilo, a s obzirom da fotografija govori mnogo više od reči, čitaocima samim tim i daje mnogo širu sliku o svemu zabeleženom.

- Uvažavajući sve metodološke principe i postulate, publika ovde na jednom mestu može da vidi sve – šta je bilo, kada je bilo i ko je sve bio na nekom događaju, a mogu možda i sebe da pronađu na nekim fotografijama. To je samo pokazatelj da smo svi zajedno zaslužni za ono što sad imamo. Dakle, letopisa ne bi bilo da nije bilo publike, a ako nije to zabeleženo, kao da se nije dogodilo - naglasio je autor.