Vukovarske priče 2

TRI MESECA HOLIVUDA U VUKOVARU (2)

JUL BRINER ZAOKUPIO PAŽNJU LOKALNIH NOVINARA

Strani glumci na čelu sa Julom Brinerom bili su smešteni u dvorcu Odeskalki u Iloku, a specijalno za njega, kao najveću zvezdu filma, za tu priliku izmešten je deo tadašnje stalne postavke na drugoj etaži gde je za njega pripremljena soba u kojoj je boravio za vreme snimanja. Briner je u svoj smeštaj u Iloku stigao u pratnji svoje sekretarice i desetak pasa ljubimaca. Dok se ljubazno osmehivao kažu da iz usta nije vadio svoju lulu.

Srdačno dočekan od meštana Iloka, čuveni holivudski glumac je u njemu proveo nešto manje od četiri nedelje. Iako je snimanje filma trajalo skoro tri meseca svoj boravak na našem prostoru Briner je morao da skrati zbog drugih obaveza pa je 16. jula napustio Vukovar i odleteo za Španiju gde ga je čekala uloga u novom filmu.

„Prije ovog filma koji snimam u Vukovaru završio sam snimanje jednog filma, a za nedelju dana očekuje me snimanje novog filma. Tako sav posao od 10 nedelja moram uraditi samo za 4 nedelje i to me sprečava da vidim mnogo više. Ovo malo što sam vidio u ovom kraju je divno. Ovo je divan, bogat kraj s divnim nebom i pejsažima. Volim atmosferu malih sela kojima svakodnevno od Iloka za Vukovar prolazim. Želio bih da imam vremena da posjetim i razgledam sve to.”(1) – rekao je Briner novinaru lista Vuteks.

Iako je u Vukovarskim novinama Briner najavljen kao veliki ljubitelj umetnosti i veliki humanista, te da je navodno izrazio želju da se upozna sa kulturno-istorijskim spomenicima u Iloku i Vukovaru, da poseti Zavičajni muzej u Iloku i Gradski muzej u Vukovaru, Galeriju umetnina i „Zbirku Bauer” veliko je pitanje da li se to zaista i dogodilo.

„Ja u stvari nisam onaj pravi turista. Ja ne znam kako se posjećuju crkve, muzeji, hramovi… Ja volim da posjećujem ljude, za mene oni su najvažniji pejsaži na cijeloj zemlјi. Zaista žalim što nisam imao vremena da više i bolje upoznam ovaj divni kraj i njegove ljude, ali nadam se da ću moći da se nekad vratim ponovo u ove krajeve.”(2) – rekao je glumac u izjavi koju je dao novinaru lista Vuteks.

Iz ovih reči nije teško razumeti da se glumčev boravak u vukovarskom kraju sveo samo na posao i svakodnevna putovanja iz Iloka prema Vukovaru i nazad. Novinarima je rekao da ustaje veoma rano, pre pet sati, a da u krevet ide posle deset uveče i da gotovo i nema vremena da bilo šta drugo vidi i poseti. Ipak, građani su ga povremeno viđali u robnoj kući i ponekoj trgovini, a nakratko je posetio i fabriku „Borovo” gde mu je uprava poklonila jedan par čizama (3) za koje je rekao da su odlične.

„Šteta što sam radio danonoćno. Za sve drugo bilo je malo vremena. Pozdravite moje prijatelje, kojih u Jugoslaviji sigurno ima mnogo.” (4) – rekao je glumac novinarima lista Borovo nakon što je završio svoj deo rada na filmu.

Interesantno je da prisustvo filmadžija propaganda Kombinata nije ni pokušala ozbiljnije da iskoristi kako bi promovisala fabriku i njene proizvode.

Pored Jula Brinera pažnju lokalnih žurnalista izazvala je i Lejn Kazan, glumica kojoj je ovo bila prva velika uloga i koja se kao i Briner požalila da nije imala mnogo prilika da vidi nešto više od svog smeštaja u Iloku gde je boravila tokom snimanja.

Jul Briner i Lejn Kazan

„U Iloku mi je bilo vrlo interesantno, mada nisam upoznala sve ljepote ovog grada. U stvari, ne poznajem dobro ni vašu zemlju, ali ako je takva kao vaši ljudi, onda je divna. Željela bih ponovo doći u Jugoslaviju i nadam se da će mi se ta želja ostvariti.” (5)

Filmska ekipa snimala je 17. i 18. avgusta i u Nuštru. Novinari vinkovačkih Novosti prisustvovali su sceni u kojoj Eli Valah, u odeći ruskog Ciganina, preko kola natovarenih slamom, skače na balkon nuštarskog dvorca. Neke scene snimane su i tonski pa je za to vreme saobraćaj u blizini dvorca bio zatvoren. U jednom trenutku začula se buka aviona pa je režiser Polonski prekinuo snimanje dok se avion ne udalji. I vreme je bilo pomalo hirovito. Sunce je čas jače, čas slabije sjalo što je kamermanima stvaralo probleme. Do snimanja u Nuštru, koje je pratilo dosta meštana sela, snimljena je otprilike jedna trećina filma.

Jul Briner u Nuštru nije imao posla pa nije ni dolazio, ali je zato pažnju Nuštaraca zaokupio simpatični Eli Valah koji je po honoraru i dnevnicama za ovaj film bio izjednačen sa Brinerom. Valahova žena bila je jugoslovenskog porekla pa se snimanju u Jugoslaviji veoma radovao.

„Gde god smo snimali (Vukovar, Borovo, Nuštar itd.), ljudi su bili prema filmskoj ekipi veoma predusretljivi. Često smo puta trebali i njihovu suradnju, a oni su nam je rado pružali, pa smo im zbog toga jako zahvalni. Jedna druga stvar nas čudi. Čudi i nas Jugoslavene i članove ekipe iz drugih zemalјa. U ovom ravničarskom i bogatom dijelu naše zemlјe očekivali smo bolju hranu u ugostiteljskim objektima, ali smo se razočarali. Osim toga za loše ugostiteljske usluge i cijene su veoma visoke – skuplja je ovde nego na Jadranu u vrijeme najveće turističke sezone.” (6) – požalio se novinarima vinkovačkih Novosti zamenik direktora jugoslovenske ekipe Dušan Ercegović.

Nastaviće se...

Izvori:

(1) VUTEKS – informativni list radne zajednice vukovarske tekstilne industrije, Godina deseta, br. 89, od 21. avgusta 1970, str. 6 – Divni pejsaži

(2) Isto

(3) BOROVO – tjednik jugoslavenskog kombinata gume i obuće, Godina 38, br. 2160, od 21. avgusta 1970, str. 1 – Briner hvali naše čizme

(4) BOROVO – tjednik jugoslavenskog kombinata gume i obuće, Godina 38, br. 2160, od 21. avgusta 1970, str. 8 – tekst ispod fotografije s posvetom

(5) Lejn Kazan jednako dobra glumica i pjevačica - VUKOVARSKE NOVINE; Godina XVI, br. 29, od 24. avgusta 1970, str. 5.

(6) „Ljubav konjokradice“ u nuštarskom dvorcu“ - NOVOSTI - glasilo socijalističkog saveza radnog naroda vinkovačke komune; Godina 18, br. 33 (970) od 21. avgusta 1970, str. 6

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.