Mladi koji čuvaju identitet i grade budućnost

U narednom periodu na portalu Srbi.hr moći ćete pratiti tekstove napisane u okviru projekta  „Nove manjinske generacije – glas budućnosti“ u kojima ćete čitati o položaju mladih pripadnika srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj, s posebnim naglaskom na njihove svakodnevne životne izazove, obrazovanje, očuvanje identiteta i perspektivu ostanka u lokalnoj zajednici. Cilj projekta je prikazati položaj i perspektive mladih pripadnika srpske nacionalne manjine sa naglaskom na grad Vukovar, potaknuti razumevanje izazova sa kojima se suočavaju, otvoriti prostor za dijalog o obrazovanju, identitetu, integraciji i ostanku mladih u lokalnoj zajednici. Sa predstavnicima zajednice obradiće se teme obrazovanja na srpskom jeziku, vrtićkih programa i društvenog uključivanja. Projekat je značajan jer otvara pitanja obrazovanja, identiteta, društvenog uključivanja i budućnosti mladih, doprinosi boljem razumevanju života manjinske zajednice u lokalnom okruženju i vodi ka smanjenju predrasuda i stereotipa, a samim tim i unapređenju kvalitete života države.

Mladi su pokretačka snaga svake zajednice, a kvalitet njihovog života jedan je od najvažnijih pokazatelja njenog razvoja i budućnosti. Upravo zbog toga pitanja obrazovanja, zapošljavanja, slobodnog vremena, kulturnih i sportskih sadržaja, kao i mogućnosti za lični i profesionalni razvoj, zauzimaju sve značajnije mesto u razgovorima o budućnosti lokalnih sredina. Vukovar nije izuzetak. Kao grad koji nastoji da zadrži svoje stanovništvo i stvori uslove za ostanak mladih porodica, suočava se sa izazovima koji nisu karakteristični samo za njega, već i za brojne manje gradove u Hrvatskoj.

U takvom okruženju odrastaju i mladi pripadnici srpske zajednice, koji svoje obrazovanje, planove i svakodnevni život grade u sredini u kojoj žele jednake mogućnosti za razvoj, usavršavanje i ostvarivanje svojih potencijala. Njihova iskustva, potrebe i očekivanja deo su šire priče o mladima u Vukovaru, ali istovremeno nose i određene specifičnosti koje proizlaze iz značaja očuvanja jezika, pisma, kulture i identiteta. Upravo zato važno je govoriti o tome koliko su im dostupni obrazovni, kulturni, sportski i društveni sadržaji, kao i u kojoj meri imaju priliku da aktivno učestvuju u životu zajednice i kreiranju njenog budućeg razvoja.

Za mlade ljude kvalitet života ne podrazumeva samo mogućnost školovanja ili pronalaska zaposlenja. Podjednako su važni dostupni sadržaji u slobodno vreme, prilike za druženje, kulturna i sportska ponuda, mogućnosti za volontiranje, neformalno obrazovanje, razvoj kreativnosti i preduzetničkih ideja, ali i osećaj da mogu aktivno doprineti sredini u kojoj žive. Za mlade pripadnike srpske zajednice tome se pridružuje i značaj institucija i organizacija koje neguju njihov kulturni identitet, stvarajući prostor za povezivanje, očuvanje tradicije i aktivno uključivanje u društveni život grada.

- Mislim da mladi u Vukovaru imaju određene mogućnosti za sport, zabavu i kulturu, ali uvek može toga biti više. Bilo bi dobro organizovati više nekih događaja namenjenih mladima, kao što su različiti koncerti, radionice i sportski turniri. Na taj način bi mladi imali više prilika da kvalitetno provedu svoje slobodno vreme, razvijaju svoja interesovanja i stiču nova poznanstva – kaže šesnaestogodišnja učenica Tehničke škole Nikole Tesle u Vukovaru Nađa Vasiljević, koja se školuje po modelu A, odnosno na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.

- Veoma mi je važno to što imam mogućnost obrazovanja na svom maternjem jeziku i ćiriličnom pismu, jer na taj način negujem svoju kulturu, tradiciju i svoj jezik. Smatram da je važno da svako ima pravo da se školuje na svom jeziku. Takvo obrazovanje pruža jednake mogućnosti za nastavak školovanja, jer su programi približni i diploma je jednako priznata. Imam priliku da učestvujem u raznim radionicama i projektima o danas aktuelnim temama, a takve aktivnosti doprinose kvalitetnijem obrazovanju i pomoću njih stičem nova znanja iz različitih područja i upoznajem nove ljude. Takođe, smatram da je takva vrsta projekta veoma korisna jer čini učenje i nastavu zanimljivijima – pojašnjava Nađa.

Iako mladi u Vukovaru prepoznaju brojne mogućnosti koje im obrazovni sistem i lokalna zajednica pružaju, istovremeno smatraju da uvek postoji prostor za dodatna unapređenja. Posebno ističu značaj praktičnih znanja i aktivnosti koje nastavu čine sadržajnijom i bližom svakodnevnim potrebama učenika. Upravo kroz različite projekte, radionice i praktičan rad mladi imaju priliku da razvijaju svoje veštine, stiču nova iskustva i lakše se pripremaju za buduće školovanje i tržište rada. Takvi sadržaji, smatraju, mogu dodatno podstaći interesovanje učenika i doprineti kvalitetnijem obrazovanju.

- Po mom mišljenju, trebalo bi unaprediti uslove za školovanje kroz više praktične nastave kako bi se lakše snalazili u našoj struci, pored teorije. Smatram da se kroz praksu najbolje uči jer možemo da primenimo ono što smo naučili na teorijskim časovima, a mišljenja sam i da bi veći broj vannastavnih aktivnosti i projekata mogao privući i zainteresovati više mladih nego što je trenutno. Takođe, najveća prednost života u Vukovaru i okolini je miran život, sigurnost i mogućnost kvalitetnog školovanja. S druge strane, najveći izazov je manjak prilika za zaposlenje i sadržaja za mlade, zbog čega mnogi nakon završetka školovanja odlaze u veće gradove kako bi pronašli posao koji im odgovara – kaže naša sagovornica.

Novi korak u obrazovanju, jači osećaj pripadnosti

Put obrazovanja često vodi u velike gradove, ali iskustvo odrastanja i školovanja u rodnom gradu ostaje važan temelj za dalji razvoj. Jedan od takvih primera je i Milica Vuković, koja je nakon završene Gimnazije Vukovar svoje obrazovanje nastavila u Zagrebu. Novo životno poglavlje donelo joj je brojna iskustva i prilike za usavršavanje, dok joj je Vukovar ostao mesto kojem se rado vraća i sa kojim je i dalje snažno povezana.

- Do odluke da studiram u Zagrebu sam došla lako, a najviše je presudila činjenica da se željeni studij u Hrvatskoj nalazio najbliže u Zagrebu. Osim toga, birala sam udaljenost od kuće koja će mi omogućiti da se osamostalim i steknem nova iskustva, ali istovremeno i dovoljnu blizinu da se vratim kada god to poželim. Zagreb mi je u tom pogledu pružio savršenu ravnotežu i zadovoljna sam svojom odlukom – započinje svoju priču studentica zadnje godine preddiplomskog studija radiološke tehnologije na Zdravstvenom veleučilištu u Zagrebu Milica Vuković.

Milica je rođena Vukovarčanka koja je završila Gimnaziju u svom rodnom gradu, a školovala se po modelu A na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.

- Vrlo cenim što sam imala mogućnost da se školujem na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Svesna sam da mnogi pripadnici naše nacionalne manjine nemaju tu priliku te zbog toga dodatno poštujem rad nastavnika i profesora koji su se trudili da i nakon završene škole poznavanje jezika i kulture ostane sačuvano. Dok sam bila mlađa dodatne lektire, testovi i obaveze ponekad su se činili izazovno, ali sada shvatam koliko je sve to doprinelo boljem razumevanju sopstvenog identiteta. Ovakav vid obrazovanja pruža jednake, pa čak i dodatne mogućnosti za nastavak školovanja jer se uz osnovni nastavni program razvijaju i dodatne jezičke kompetencije. Štaviše, polaganje srpskog jezika na državnoj maturi donelo mi je dodatne bodove prilikom upisa na fakultet – kaže Milica.

Iako je zbog studija napustila rodni grad, odlazak u Zagreb za Milicu nije značio i udaljavanje od zajednice kojoj pripada. Naprotiv, upravo je u novoj sredini pronašla dodatni podsticaj da se aktivnije uključi u rad organizacija srpske zajednice, negujući svoj identitet kroz različite edukativne i društvene programe. Kako sama ističe, takvo iskustvo donelo joj je nova znanja, poznanstva i još snažniji osećaj pripadnosti.

- Rekla bih da sam postala aktivnija u zajednici otkako sam se preselila u Zagreb. Na to je zasigurno uticalo sazrevanje i shvatanje da je za očuvanje i vitalnost svake zajednice važan i najmanji doprinos pojedinca. Shodno tome, prošle godine sam pohađala Političku akademiju Srpskog narodnog veća, čiji me način rada i prenošenja znanja dodatno motivisao da se uključim u rad zajednice. Takođe sam od nedavno postala član Srpskog demokratskog foruma. Radujem se svim budućim aktivnostima u kojima ću učestvovati jer je dosadašnje iskustvo bilo i više nego pozitivno, te se nadam se da će se što više mladih odazvati na ovakve programe. Edukacija koju pružaju ove organizacije i institucije ne dolazi samo iz učionice, već i kroz studijska putovanja, kulturne događaje i razne radionice. Međutim, njihovom najvećom vrednošću smatram osećaj zajedništva, upoznavanje različitih ljudi i međusobno povezivanje.

Pored kvalitete obrazovanja, na odluku mladih gde će studirati sve više utiču i uslovi života, dostupni sadržaji i mogućnosti za društveni angažman. Upravo zato iskustva studenata koji su školovanje nastavili izvan Vukovara mogu biti vredan pokazatelj onoga što bi se u gradu na Dunavu moglo dodatno razvijati.

- Širenje ponuda studijskih programa na našem Veleučilištu, posebno u područjima zdravstva i savremenih digitalnih tehnologija, zasigurno bi privuklo veći broj studenata te omogućilo mladima koji već tu žive da nastave školovanje u svom gradu. Samim tim bi se trebao napraviti dodatni prostor za učenje i boravak, ali i društveni život jer je to ono što najviše čini studentske dane pamtljivim. Studirajući u Zagrebu shvatila sam koliko studentima znači kada se u gradu stalno nešto dešava i kada imaju izbora. Skoro svaki mesec se organizuje novi festival, bilo da je u pitanju muzika, film ili gastronomija. Isto se primenjuje i na noćne izlaske, postoji velik izbor mesta i različitih muzičkih žanrova. Studenti se učlanjuju u različite sekcije, unutar ili izvan fakulteta i na taj način razvijaju svoje hobije. Tu su i tematski pub kvizovi, radionice i druga druženja koja dodatno povezuju mlade. Naravno, shvatam da Zagreb i Vukovar ne mogu imati istu ponudu, ali smatram da bi češća događanja, bolja povezanost javnim prevozom i različite pogodnosti za studente značajno unapredili kvalitetu studentskog života – pojašnjava dvadesetdvogodišnja Milica.

Priče Nađe i Milice pokazuju da odlazak na školovanje ne znači i odlazak od sopstvenih korena. Naprotiv, obrazovanje, nova iskustva i poznanstva često dodatno učvrste svest o značaju jezika, kulture i zajednice iz koje su potekle. Uprkos izazovima sa kojima se suočavaju mladi u manjim sredinama, njihovi planovi i razmišljanja ulivaju optimizam da znanje stečeno tokom školovanja može jednog dana biti vraćeno, na određen način, zajednici iz koje potiču. U tome leži i najveća vrednost ulaganja u mlade – da, gde god ih životni put odvede, sa sobom nose osećaj pripadnosti i želju da doprinesu zajednici kojoj pripadaju.

Ovaj tekst je napisan uz financijsku potporu Agencije za medije temeljem Programa poticanja novinarske izvrsnosti.