Aleksa Manojlović iz Ostrova pokazuje veliki talenat u streljaštvu

Lovstvo u Ostrovu ima dugu tradiciju kroz Lovačko društvo „Jelen“. Zajedno sa lovačkim društvom ovde se razvijalo i streljaštvo, odnosno gađanje pokretnih meta poznatije kao gađanje glinenih golubova.

trap skit ostrovo

Strelci iz ovog mesta uvek su ostvarivali dobre takmičarske rezultate i bili prepoznatljivi u okruženju. Ljubav prema ovom sportu prenošena je sa generacije na generaciju, a tako je bilo i u porodici Manojlović. Rajko je sa ovim sportom zarazio Alena, a ovaj dalje svog sina Aleksu. Upravo smo zbog jedanaestogodišnjeg Alekse posetili osječku streljanu na Pampasu gde poslednjih godinu dana svake subote trenira u okviru Gradskog streljačkog društva 1784 Osijek.

Pod budnim oko trenera Gorana Blaževića vežbao je Aleksin juniorski tim u kojem su pored njega još i Toni Gudelj i Janoš Karakaš. Aleksa je među njima ubedljivo najmlađi i najmanji, a kada je ekipa stala na mesta za gađanje i kada je mašina iz rova počela da izbacuje golubove, naizgled krhki dečak bio je potpuno ravnopravan sa svojim kolegama u pogađanju glinenih meta.

– Mlad je i perspektivan, a jako mi je bitno i to što on ima dobar pedigre. Njegov tata i deda gađaju glinene golubove, a osim toga imaju i streljanu u svom mestu. To su sve preduslovi da jednog dana u ovome postane izvrstan. Zbog njegove mladosti sam bio skeptičan da li da ga stavim u ekipu, ali je bila prilika jer nam je dolazilo prvenstvo države, a falio je jedan u ekipi u kojoj su uvek po trojica. On je dolazio ovde na treninge i video sam da to kvalitetno radi. Njegov uspeh pogađanja je bio pedeset odsto što je neverovatno puno za mladića koji je rođen 2009. godine – priča trener Goran Blažević inače iz Bizovca i sam bivši takmičar u trapu.

Medalja na prvenstvu Hrvatske

Prvenstvo Hrvatske u gađanju letećih meta održano je u septembru upravo na osječkom Pampasu, a Aleksa, Toni i Janoš zauzeli su ekipno drugo mesto. Prvi nastup i odmah medalja veliki su podsticaj za mladog strelca, a uspeh je još i veći ako se uzme u obzir da Aleksa, zbog svoje mladosti i konstitucije, za sada od trenera ima dozvolu da iz sačmare ispali samo jedan metak. Inače je u trapu moguće dva puta gađati istu metu, za razliku od discipline trap skit gde se puca samo jednom. Nastup najmlađeg takmičara nije prošao neprimećeno ni kod najvećih trapaša Hrvatske kao što su braća Glasnović i Đovani Černogorac.

Goran Blažević
Goran Blažević 

– Stavili smo ga u tim i on se pokazao izuzetno dobrim i kvalitetnim. Bio je atrakcija tog takmičenja i svi su mu se divili da je tako mlad i tako uspešan. Ovo je jedna atraktivna disciplina koja u mladim ljudima budi želju da budu što bolji i ostvare svoje ciljeve. Konačan cilj svih njih je da dođu do reprezentacije i pokušaju otići na Olimpijske igre – dodaje trener Blažević.

U pauzi između gađanja uspeli smo da porazgovaramo i sa Aleksom, a zanimalo nas je kako uspeva da pogodi glinenog goluba skoro svaki drugi put ili češće od toga.

– Treba samo biti smiren i razmišljati o golubu. Kad stanemo na streljanu ne treba da razmišljamo ni o čemu drugome nego samo kako ćemo ga pogoditi. Jako je bitan trening i navika gađanja. Bitno je i imati svoju pušku i naviknuti se na nju. Kada bi mi dali neku drugu ne bih se mogao snaći. Tata mi je dao svoju pušku koja je stara možda i 40 godina, ali je jako dobra i sada mi više ništa ne treba. Nije bitno kakva je puška. Bitna je mirnoća i kako gađam. Ono što želim je da dođem blizu prvaka u ovom sportu – govori Aleksa.

Vežba i kod kuće

Pored osječkih treninga subotom, Aleksa dolazi i na streljanu u Ostrovu gde sa tatom trenira još nekoliko puta nedeljno. Njegov tata Alen predsednik je sekcije „Trap skit“ u ovom mestu koja je aktivirana prošle godine kada je Alen, zajedno sa ostalim zaljubljenicima u gađanje pokretnih meta, obnovio staru streljanu. Ostrovci su kupili novu električnu mašinu za izbacivanje golubova, betonirali poziciju za gađanje, obnovili rov i postavili nadstrešnicu. Na taj način napravljena je jedna od boljih streljana u ovom kraju, a strelci iz Ostrova mogu da treniraju u puno boljim uslovima i da se takmiče u lovačkim ligama. Osim toga i mladi Aleksa dobio je još jedan poligon za treninge na veliko zadovljstvo svog tate.

– Ovaj sport je za sve nas kao jedna vrsta droge. Kad probaš onda te ponese i teško možeš da prestaneš. Kada sam ja bio mali kao on odmah sam zavoleo to gađanje, ali nisam imao priliku da pucam jer su bila neka druga vremena. Pre nekoliko godina smo počeli da pravimo streljanu u Ostrovu i on je skakao tu oko nas kao mali skakavac i pokazivao veliki interes za to. Jedan od prijatelja mu je još na staroj streljani jednom dao da proba i on je pogodio dva goluba. Tako je počelo. Kada je to krenulo malo ozbiljnije morali smo pušku prilagoditi po njemu, morali smo promeniti kundak i ovim putem se zahvaljujem jednom majstoru iz Srbije koji je to za njega napravio – govori Alen Manojlović.

Aleksin otac Alen

Ono što se uvek posebno ističe kada su u pitanju sportovi poput trapa je da se radi o izuzetno skupim hobijima. Pored troška za metke, tu su i sedmična putovanja na treninge od Ostrova do četrdesetak kilometara udaljenog Osijeka.

– Teško je, skup je sport. Njemu za trening treba 350 do 400 kuna. Pucao je na prvenstvu Hrvatske, to je deset kutija metaka što košta oko 500 kuna. Isto toliko je i učešće, ali to mu na svu sreću plaća klub. Kada bi to sve morali sami da plaćamo teško da bi izdržali. Donacijom nam je pomoglo i Zajedničko veće opština i na tome smo zahvalni. Što sve to bude išlo dalje sve će biti skuplje, međutim ako on to toliko voli, onda neka puca, a videćemo dokle će ići – ističe tata Alen.

Disciplina važnija od preciznosti

Ono što Aleksu uče i tata i trener odnosi se na činjenicu da je disciplina u ovom sportu najbitnija. Preciznost u pogađanju golubova dolazi s treningom i ona, u Aleksinom uzrastu, i nije najvažniji faktor na putu u stvaranju izvrsnog strelca.

– On na takmičenjima puca sa starijima i sa odraslim ljudima. Najbitnije u svemu tome je da se on zna ponašati sa puškom u ruci. Za taj segment su ga svi pohvalili i na to sam kao otac posebno ponosan. Ne treba zaboraviti da je on još dete. Rezultat u svemu tome i nije toliko bitan – kaže Alen, a Aleksa dodaje šta je sve ono na šta treba obratiti pažnju kada stane na streljanu i kako se oseća kad pogodi goluba.

– Ne smem hodati ni okretati se prema drugima sa napunjenom puškom. Moje je samo da mislim na goluba. Kada ga pogodim budem veoma srećan i znam da ću ubuduće još bolje pogađati ako budem strpljiv i smiren. Svaki novi pogodak znači da sam sve bolji – priča Aleksa i za kraj se zahvaljuje svom treneru Goranu za kojeg kaže da je strpljiv i da dobro zna da objasni sve što je mladom strelcu poput njega potrebno.

Aleksa Manojlović
Aleksa na treningu sa kolegama u Osijeku

Tokom zime strelci uglavnom ne treniraju zbog vremenskih uslova, a kada dođe proleće ponovo će stati na svoje streljane. Aleksa će tada biti godinu dana stariji i kada mu trener dozvoli da puca sa dva metka imaće šansu da bude i puno precizniji. Nakon toga pratite sportske rubrike u novinama. Možda će u narednim godinama i njegovo ime negde pojaviti.

Trap

Trap je streljačka disciplina gađanja glinenih golubova i olimpijska je disciplina više od 100 godina. Smatra se jednom od najtežih disciplina u odnosu na druge grane streljaštva zbog veće udaljenosti i brzine kretanja mete. Mašine za izbacivanje meta ugrađene su u rov koji je paralelan sa streljačkim mestima. Izbačaj i ugao leta u odnosu na strelca ide u raznim pravcima, a taj redosled nije poznat takmičaru. Strelac ima pravo na dva hica dok je meta u vazduhu, a računa se da je meta pogođena ako se od nje odvoji vidljiv komadić. Iako je reč o veoma staroj disciplini, u Hrvatskoj je poslednjih godina doživela veliku popularnost nakon što je Đovani Černogorac uzeo zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Londonu. Isti uspeh ponovio je četiri godine kasnije Josip Glasnović na Olimpijskim igrama u Riju.

Komentariši