Antifašisti obeležili važne jubileje

Proboj Sremskog fronta jedna je od najznačajnijih bitaka koja se dogodila na našim prostorima i u kojoj je za 182 dana, koliko je trajala, živote izgubilo oko 14 500 boraca. Njima u slavu i čast, kao i oslobodiocima Vukovara 12. aprila, na 80. godišnjicu, okupili su se antifašisti i njihova udruženja iz zemlje i okruženja. Centralna svečanost s polaganjem venaca i kulturnim programom održana je kod Spomen-kosturnice u blizini vukovarske bolnice u kojoj su sahranjeni borci Crvene armije i 5. vojvođanske brigade koji su učestvovali u desantu na Dunavu pred kraj 1944. godine kao i posmrtni ostaci žrtava pobijenih na vukovarskom stratištu Dudik.

- Nakon proboja fronta Vukovar je relativno brzo oslobođen, a nakon njega i sva ostala naselja prema zapadu zemlje. Glavni teret oslobađanja Vukovara iznela je Prva proleterska narodno-oslobodilačka udarna brigada i ona je taj posao odradila sve od proboja Sremskog fronta pa do Osijeka. U samom proboju Sremskog fronta učestvovale su jedinice Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije i Crvene armije. Mi, kao ljudi i kao potomci tih naših predaka imamo obavezu da obeležavamo ove datume, da negujemo kulturu sećanja, ali i kulturu pamćenja i da to pamćenje prenosimo na naše potomke, da ne zaborave šta znače sloboda, mir i ljubav i da ne zaborave da je to potrebno braniti, ne samo vojnički kao što je to tada urađeno, nego i u miru – poručio je predsednik Zajednice udruženja antifašističkih boraca i antifašista Vukovarsko-sremske županije Lazo Đokić.

Đokić je, između ostalog, rekao i da je odaziv političkih stranaka i ljudi iz vlasti većinskog naroda u Vukovaru kao i obično mali, ali da udruženje na čijem je čelu na sve načine pokušava da ukaže da bi to trebali da rade zajedno s njima jer je antifašizam i ustavna kategorija Republike Hrvatske.

- To jako teško ide, ali pored predstavnika udruženja sa prostora istoka Hrvatske mi danas ovde imamo i delegaciju iz Sežane u Sloveniji, Ilijaša iz Sarajeva, Srebrenika, Brčkog, Bijeljine, a došli su i predstavnici Ruske Federacije, sveukupno tridesetak delegacija – rekao je Đokić.

Svečanosti je prisustvovao i predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske Franjo Habulin.

- Ova 2025. godina je vrlo važna jer obeležavamo mnoge važne datume i jubileje. Već u ponedeljak imamo obeležavanje 80. godišnjice od formiranja prve demokratske vlade u Splitu, 8. maja obeležavamo 80. godišnjicu pobede nad fašizmom, oslobođenje Zagreba i Dan Evrope. To su sve značajni datumi koji govore o završetku ili barem približavanju kraja Drugog svetskog rata koji je doneo nesreću celom čovečanstvu. Ako govorimo o 55 miliona ljudi koji su izgubili živote u tom ratu onda je to katastrofa. NOV i partizanski odredi, a pred sam kraj rata i jugoslovenska armija na čelu sa vrhovnim komandantom Josipom Brozom Titom su svojom borbom na prostoru Balkana otvorili treći front u Evropi čime su dali ogroman doprinos konačnoj pobedi nad nacifašizmom u Drugom svetskom ratu – rekao je Habulin koji smatra da je fašizam u Drugom svetskom ratu samo vojnički pobeđen, ali da ideja fašizma nije nestala, i da se ponovo aktuelizuje.

- Ovde kod nas, u Hrvatskoj radi se o našoj verziji, odnosno ustaštvu. Nažalost, nema adekvatne i odlučne akcije aktuelne vlasti da se to napredovanje, to ponovno uzdizanje nacifašizma kod nas zaustavi – ocenio je on.

Slično mišljenje izneo je i novopostavljeni ambasador Ruske Federacije u Hrvatskoj Aleksander Nurizade.

- Šta reći kada znamo da predstavnici naše zemlje nisu bili pozvani na obeležavanje 80. godišnjice oslobođenja Aušvica i Buhenvalda, logora smrti koji su oslobodili Rusi koji su u Drugom svetskom ratu podneli najveće žrtve. Mislim da je jasno da fašizam nije zauvek pobeđen – rekao je ruski ambasador.

Na sremskom frontu ginuli i Slovenci

Zanimljiva je priča Dragana Vončine koji je u Vukovar stigao sa slovenačkom delegacijom Saveza boraca iz grada Sežane koji se nalazi u blizini granice sa Italijom. Dragan je iz okoline Nove Gorice iz sela Lokoveca. Njega za ovaj kraj veže uspomena na njegovog dedu strica Izidora Vončinu koji je kao borac Jugoslovenske armije poginuo 16. aprila 1945. godine u selu Beravci između Županje i Slavonskog Broda.

- Nažalost ne znam gde je njegov grob. Na Spomen-ploči u Spomen-parku Adaševci njegovo ime nije upisano i to me veoma žalosti. Obratio sam se na više adresa, ali do sada nisam uspeo da se njegovo ime upiše među poginule borce. On je bio pripadnik Prve krajiške proleterske udarne brigade od 26. novembra 1944. pa sve do kraja februara 1945. godine, a posle je bio u 1. jugoslovenskoj brigadi koja je osnovana na teritoriji Sovjetskog saveza u kojoj su uglavnom bili Slovenci. Njegova jedinica bila je 5. slovenački bataljon 1. krajiške udarne proleterske brigade koja je sedam puta nagrađena ordenom narodnog heroja. Pismenim putem obraćao sam se Savezu boraca u Ljubljani, Muzeju žrtava genocida u Beogradu i Muzeju u Sremskoj Mitrovici, ali do danas nisam dobio nikakav odgovor. Slao sam dokumentaciju, fotografije, izvode iz knjiga, ali ništa, sve bez uspeha – priča Dragan.

Podaci o Draganovom poginulom pretku nalaze se i u Spomen-knjizi Prve krajiške udarne brigade i u knjizi 5. slovenački bataljon 1. krajiške udarne brigade, ali njegovog imena i dalje nema na popisu žrtava Sremskog fronta u Spomen-parku Adaševci.

- Naš kraj, cela pokrajina Primorska bila je 25 godina pod Italijom i pod fašizmom. To je bilo strašno teško vreme jer mi za njih nismo vredeli ništa. Za fašiste smo mi bili ščavi, što na italijanskom znači robovi. Trpeli smo tešku asimilaciju, nismo smeli da pričamo na slovenačkom jeziku, nismo smeli da pevamo naše pesme, ma nismo smeli ništa. Svi mladići morali su u italijansku vojsku pa su tako i moga dedu strica Izidora mobilisali. Služio je na teritoriji Grčke i Albanije. Kapitulacija Italije zatekla ga je u Grčkoj. Pridružio se grčkom partizanskom pokretu Elaz na ostrvu Kefalonija. Nemci su ga jednom prilikom zarobili, ali je on uspeo da pobegne. Zajedno sa drugim mladićima se preko Makedonije nakon mnogo dana pešice probio do Srbije i na teritoriji Šida se pridružio tom novoosnovanom bataljonu u kom su bili mladići sa područja Štajerske. Iz Šida su krenuli prema Komletincima, Otoku, a najteža bitka bila je u Opatovcu gde je u jednom danu poginulo 77 Slovenaca – ispričao je Dragan ratni put svog pretka zaključivši da u njegovom kraju ljudi veoma dobro znaju kakvo je fašizam zlo, ali da fašizam još uvek nije pobeđen jer kao i zmija ima mnogo mladunaca.

Program obeležavanja 80. godišnjice proboja Sremskog fronta i oslobođenja Vukovara nastavljen je svečanom akademijom u Parohijskom domu gde su gosti mogli da vide i izložbu posvećenu ovim jubilejima. U programu su učestvovali recitatori vukovarske gimnazije, Pevačka grupa Naši koreni iz Borova i članovi Etno-grupe Đurđevak iz Bobote.