Članovi SDF-a posetili Sjedinjene Američke Države

Domaćin SDF-ovcima u najvećim gradovima američke savezne države Minesote Sent Polu i Mineapolisu bila je profesorka zagrebačkog Pravnog fakulteta Antonija Petričušić koja je ujedno i gostujući profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Minesoti.

- Pre odlaska našli smo se sa profesorkom Petričušić i razgovarali o tome da na tom univerzitetu bude domaćin grupi mladih ljudi koji se bave manjinskim pitanjima u Hrvatskoj. Zajedno smo razradili taj projekat i pokušali uključiti druge nacionalne manjine. Nažalost, prvenstveno zbog termina koji je neposredno nakon izbora za veća i predstavnike nacionalnih manjina, neki od njih su odbili poziv. Profesorka Petričušić se godinama interesuje za probleme manjina i dala je već značajan obol toj tematici. Tako smo se s njom pre više godina upoznali i povezali, a ovo je bila još jedna dobra prilika za korisnu suradnju – kaže predsednica SDF-a Jelena Nestorović.

Objasnila je Jelena zašto je ovo predavanje važno za članove ove organizacije.

- U SDF-u smo mišljenja da moramo svoje granice pomicati na različite načine- izlaziti iz ustaljenih okvira, načina rada i razmišljanja, boriti se za prostore koji su nam kao zajednici ponekad nezamislivi pa i učiniti geografske razdaljine onim što one danas i jesu - dostižnim. To smo ranije radili sa Omladinskom mrežom Srba u Hrvatskoj, s kojom smo obišli gotovo čitavu Evropu, sedeli u Evropskom parlamentu, slušali predavanja u Rusiji. Ta praksa mora postojati i dalje i za što više ljudi, kako bismo proširili svoje vidike i bili bolji u onome što radimo.

Veliki jaz između bogatih i siromašnih

Osim zvaničnog i studijskog dela putovanja, imali su članovi Srpskog demokratskog foruma priliku i da malo osete život u Sjedinjenim Američkim Državama.

- Imali smo priliku obići više muzeja, čije su kolekcije predmeta i umetnina zaista impresivne i gde se, u načinu prezentacije teme jako dobro vidi spoj klasičnih modela i načina te američkog preduzetničkog duha koji konstantno traži konzumente. Utisaka je mnogo, što nekako ukazuje na to da smo se susreli s novim i drugačijim kulturnim iskustvom, ali i iskustvom svakodnevice. Ono što je naročito upečatljivo jeste vrlo osetan jaz između rasa, neverovatna količina droge po ulicama, velika dostupnost radnih mesta- oglasi za posao su posvuda, socijalne razlike, rigorozna imigraciona politika, dobra tehnička funkcionalnost i posloženost i drugačiji običaji i svakodnevica – navodi svoje utiske predsednica SDF-a.

Jedan od članova delegacije bio je i Nikola Vukobratović.

- Ovaj univerzitet je specifičan jer u sklopu Pravnog fakulteta ima nešto što se zove Centar za ljudska prava, to je jedna odsek koji se specifično bavi ljudskim pravima od osamdesetih godina prošlog veka. Dodatno su zainteresovani za neke teme koje su i nama interesantne i u radnom delu posete uglavnom smo bili na predavanjima ljudi koji sarađuju sa tim centrom. Bavili smo se temama koje su na neki način slične našima, kao što su manjinska prava, iako je njihov koncept manjina dosta različit nego kod nas, pa samim tim imaju i neke stvari koje su nama udaljenije, ali su nam bile zanimljive kao što je pitanje državljanstva i imigracije. To je kod nas manje izraženo, ali je kod njih jedno od ključnih tema – priča o studijskom programu tokom boravka u Minesoti član Srpskog demokratskog foruma Nikola Vukobratović.

Težak život afro-američke zajednice

Savezna država Minesota nalazi se na srednjem zapadu SAD-a, na granici sa Kanadom. Za razliku od velikih metropola poput Njujorka i Los Anđelesa, najveći gradovi u ovoj državi Sent Pol, koji je glavni grad, i Mineapolis, najveći grad ove države, nisu toliko propraćeni u našim medijima, pa je Nikola izneo svoje utiske.

- Ovo je jedan od sređenijih i bogatijih delova SAD-a, kako su nam objasnili, iako je utisak da su socijalne razlike dramatično veće nego kod nas, pri tom ne mislim samo u Hrvatskoj i Srbiji, nego u celoj Evropi. Ima mnogo više baš vidljivog siromaštva, koje je kod nas mnogo teže primetiti, ali s druge strane, ljudi su dosta angažovaniji i optimističniji i mnogo su zainteresovaniji da u društvu menjaju nešto na dobro. Imaju dosta više prilike da se istaknu kroz različite organizacije, na primer, ljudi koji su baš pravnici mogu se karijerno više posvetiti samo ljudskim i manjinskim pravima i ostvariti velike karijere u tom području. Uvek postoje brojni donatori, organizacije i volonteri koji se žele baviti takvim stvarima – ističe Vukobratović svoj utisak o Minesoti.

Kako navodi naš sagovornik, u ovom delu SAD-a svedočili su velikim socijalnim razlikama koje se obično izražavaju rasno, pa je siromaštvo velikim delom fenomen afro-američke zajednice.

- To nije slučajno, nego se generacijski prenosi. Ima mnogo ljudi koji se bave tim problemima, ali to je očito sistemski problem, a ne nešto što se sad može preskočiti. Deo nas je bio na godišnjici ubistva Džordža Flojda. To je onaj poznati slučaj kad je američki policajac ugušio pripadnika afroameričke-zajednice. Bili smo sa organizatorima ovog događaja, a pričali smo i sa stanovnicima tog siromašnog, većinski afro-američkog kvarta gde se ubistvo desilo. Bilo im je jako drago, nisu znali mnogo o nama, ali smo se predstavili odakle dolazimo i objasnili smo da smo i mi manjina u nekom drugom kontekstu. Bili su veoma zahvalni što smo došli. Komemoracija nije bila velika, ali u poređenju s našim komemoracijama, ova je bila mnogo optimističnija i borbenija, nije bilo samo žalovanje, nego predanost tome da se svi zajedno bore za veću društvenu pravednost. Bilo je ljudi svih rasa, mnogo muzike, posebno karakterističnog soula, i to je bilo veoma pozitivno, čak su nam i članovi porodice zahvalili što smo prisustvovali – pojašnjava probleme afro-američke manjinske zajednice u SAD-u Nikola Vukobratović.