Dani umetnosti i susreta u Vukovaru

Vukovar je tokom tri festivalska dana bio pozornica značajnog umetničkog programa i sadržaja u kojem je publika imala mogućnost da pogleda mnogo toga nesvakidašnjeg, kreativnog i autentičnog. Ovogodišnji se tako festival sastojao od takmičarskih projekcija, radionica, panela i izložbi, džez i rok koncerata nakon čega je bilo organizovano i druženje uz opuštajuću atmosferu u kafe-baru Kibic Fenster. Program je bio raspoređen na nekoliko lokacija u gradu pa je festival započeo i svečano je otvoren u Srpskom kulturnom centru gde su posetioci mogli da pogledaju selekciju filmova iz Francuske. Isti dan u Gradskom muzeju Vukovar održana je radionica u okviru koje su učesnici imali priliku da zavire u tehnički i kreativni proces filmske montaže. Simultano je započet takmičarski program festivala koji je obuhvatao igrane, dokumentarne i animirane kratke filmove iz raznih zemalja. Prema rečima osnivača Klein film festivala Ognjena Petkovića sloboda je najdominantnija tema, što je i okarakterisano kroz slogan ove vukovarske filmske manifestacije – Sloboda ili ništa.

- Moramo da težimo slobodi jer se ona otima a autorski film predstavlja jedinu formu u kojoj možemo zaista biti najslobodniji, gde ne zavisimo toliko od novca a upravo se tu krije najviše istine. Festival se deli u nekoliko segmenata, takmičarski i revijalni deo, tu je omaž Borisu Mitiću a ovaj put imamo čak i dečji program. Ove godine smo ušli u saradnju sa festivalima Nansiju. To je jedan veliki festival u Francuskoj koji traje preko 30 godina i ogromna mi je čast što su pristali da budu naši saradnici. Oni su nam obezbedili dečije animirane filmove, odnosno ciklus filmova velikog regiona Francuske i učestvovali su u selekciji nekoliko filmova unutar takmičarskog programa. Značajno je i to da je i veliki dokumentarista Boris Mitić tu sa nama sve vreme. S njim ćemo razgovarati o njegovim filmovima. Reč je o najpoznatijim njegovim dokumentarcima Priti Dajana, Doviđenja kako ste?  i Slatko od Ništa. Usudio bih se da kažem da je takmičarski program jedan od najboljih u regionu ako ne i najbolji - rekao je Petković naglasivši da je glavni motiv ovog festivala prosvećenost za koju veruje da će vremenom sve više rasti.

Organizacija ovakvog kulturno-umetničkog programa koji uključuje savremene tokove filma i muzike a koji nisu uvek najkomercijalniji i najunosniji, iziskuje zaista mnogo izazova a pored ostalih ustanova, značajnu podršku ovom festivalu pružilo je Zajedničko veće opština.

- Zajedno smo u ovome tri godine i ovo su tek počeci jednog rada koji daju određene rezultate, ali svakako da još uvek ima prostora da se poradi na određenim stvarima. Što se tiče organizacije festivala, sve je dobro posloženo i pripremljeno, od bogatog filmskog dela i radionica do raznih muzičkih koncerata u okviru kojih nastupaju i legendarni Partibrejkersi, ali ono što je suština festivala to su filmovi. Ovo je jedini festival kratkometražnog filma i prilika da mi našoj publici prikažemo sve ono što je vezano za našu zajednicu kao i onaj segment filmske industrije koji nije toliko poznat a opet svojom kvalitetom zaslužuje posebnu pažnju - istakao je predsednik ZVO-a Dejan Drakulić.

Omaž Borisu Mitiću

Drugi festivalski dan započeo je takođe u SKC-u gde su prikazivane projekcije animiranih filmova za najmlađe, nakon čega je u Gradskom muzeju održan takmičarski program koji je sadržavao 16 filmova iz različitih zemalja, Francuske, Srbije, Hrvatske, Belgije itd. čiji su autori uglavnom oni umetnici koji ne prate komercijalne putanje, već odvažnost slobodne kreativnosti i stvaranja bez pritiska. Boris Mitić je upravo takav jedan umetnik i dokumentarista čija su dela često inspiracija i izazov za kritički dijalog. Vukovarčani su imali priliku da se lično upoznaju sa njim tokom drugog i trećeg dana na panel diskusiji u Srpskom domu a nakon toga u Gradskom muzeju. Iako je završni dan festivala otvoren radionicom hibridnog filma – žanrovski spoj fikcije i dokumentarije, centralni trenutak bio je omaž Borisu Mitiću kroz projekcije filimova Priti Dajana i Doviđenja, kako ste? Slogan festivala Sloboda ili ništa i posvećenost autorskom, nezavisnom filmu savršeno su se uklopili sa pristupom koji Mitić zastupa – sloboda izražavanja, neklasične forme, angažovanost i istraživanje tabua i marginalnih tema. Govoreći o filmu Doviđenja, kako ste? Mitić je objasnio da je to satiričan dokumentarni film o srpskom satiričnom aforizmu te da se u formi dosta razlikuje od klasičnih filmova.

- Ne može čovek da objašnjava humor, da ga prepričava niti da ga racionalizuje. Ono što sam ja pokušavao, to je da filmskim jezikom napravim neku vrstu nadogradnje onoga što naši sjajni aforističari rade rečima a to je odbrana od svakodnevnog života putem satirične upotrebe jezika. Meni je to najbolji način izražavanja i to je vrhunac humora i naše svakodnevne egzistencijalne filozofije. Film je pravljen pre 15 godina i obišao je ceo svet, preveden je na 23 jezika i svuda apsolutno svuda funkcioniše taj naš odbrambeni mehanizam koji je potpuno univerzalan, poštovan i prepoznatljiv. Film je putovao od Vukovara do Nove Kaledonije (ostrvo u Australiji), bio je u Meksiku, Urugvaju i prikazivan na 10 evropskih televizija. Za nešto što sam ja mislio da je lokalni, marginalizovani književni žanr, ispostavilo se da je jedna univerzalna, svetska, kulturološka umetnička forma koja je jednog vrhunskog kvaliteta. Nakon toga sam te aforizme uspeo da ubacim i u Njujork tajms, neke svetske akademske krugove pa čak i u Plej boj časopis - ispričao nam je između ostalog Mitić.

Kako dokumentarista ističe, umetnost na inspirativan i lekovit način deluje kroz pojedince na društvo a dokumentarni film priziva na osvešćivanje sopstvenog shvatanja sveta. Kako je omaž Borisu Mitiću zauzeo centralno mesto filmskog dela programa tako je najznačajniji trenutak muzičkog programa bio koncert beogradske legendarne grupe Partibrejkersi koji je okupio brojnu publiku u Park šumi Adica.

Svečano zatvaranje festivala održano je u Srpskom domu gde je nakon projekcije filmova usledila dodela nagrada. Tročlani žiri u sastavu Borisa Mitića, režisera Nikole Spasića i filmskog montažera Nebojše Rudića doneo je odluku da treće mesto odnese film moldavskog režisera Vlada Bolgarina „Mesto pod suncem“. Drugoplasirani i dobitnik Silver Huga 2025 je film“ Date Night“ (Ljubavni sastanak) Gintere Paralite, dok je prvo mesto i nagradu Golden Hugo 2025. osvojio  film „Narandža od jafe“ autora Muhameda Almuganija. 

Četvrti Klajn film festival je sa svim bogatim umetničkim sadržajem ostavio trajni uticaj. Pod krilaticom Sloboda ili ništa, organizatori su potvrdili svoju posvećenost autorskom izrazu, eksperimentu i kreativnom riziku. Osnivač festivala, Ognjen Petković ponosno je naglasio da, iako nije ni izbliza velik po budžetu i infrastrukturi, princip slobode i izbor kvaliteta nasuprot kvantitetu je ono što festival čini istinskim kulturnim događajem. U vremenu kada filmska produkcija robuje gledanosti i tržištu, Klajn festival podseća da film može doneti ono najvrednije – ideju slobode. Nazvan je u čast Huga Klajna, dramaturga, muzičkog teoretičara, psihoanalitičara i profesora rođenog u Vukovaru a koji je bio izuzetno svestrana ličnost.