Glasniji odjek boli, stradanja, nepravde i mržnje nad Srbima, Jevrejima i Romima

FOTO: Matija Habljak/PIXSELL

Pred kraj Drugog svetskog rata, 600 logoraša krenulo je u proboj iz koncentracionog logora u Jasenovcu, a do slobode je došlo samo njih 91. Uvodni deo komemoracije bio je obeležen pričama i svedočenjima preživelih logorskih zatvorenika koji mogu da se uokvire izjavama sada pokojne Pave Molnar „Nemojmo o brojkama, govorimo o ljudima“ i Ilije Ivanovića „ Samo ljubav pruža istinu“. Nakon polaganja cveća, na komemoraciji je istaknuta važnost zajedništva i potreba sećanja na žrtve od strane predsednika Vlade i Sabora Andreja Plenkovića i Gordana Jandrokovića. Ovom značajnom događaju prisustvovali su, između ostalih, i mnogi čelnici srpskih institucija, ustanova, organizacija i udruženja, među kojima su predstavnici Zajedničkog veća opština, antifašista, Srpskog narodnog veća i SDSS-a.

- Visoka godišnjica obeležena je na način na koji želimo da bude svake godine – da svi oni koji trebaju, čuju glas svih žrtava, s obzirom na obim i strahote stradanja, ali i pouku koju treba iz toga izvući poput nezaboravljanja, praštanja i građenja zajedničkog života – poručio je predsednik SDSS-a Milorad Pupovac.

On je naglasio i važnost prisustva visokih državnih predstavnika na ovakvim događajima s ciljem predstavljanja jasnije slike o štetnosti svakog revizionizma i veličanja ustaškog režima. Javnosti se sa sličnim stavom i izjavom obratio i predsednik SNV-a Boris Milošević, dok je predsednik Zajednice udruženja antifašističkih boraca i antifašista Vukovarsko-sremske županije Lazo Đokić, Jasenovac istakao kao veliko stratište i nezamisliv genocid načinjen pre svega nad Srbima, a onda nad Jevrejima i Romima.

- Jasenovac je ustaška priča koja danas pokušava da se ispegla kao nešto što je bilo dobro i čestito. Tome se treba suprotstaviti prvenstveno kulturom sećanja, a onda kulturom pamćenja. Moramo našim pokolenjima da prenesemo znanje o tome šta se tačno desilo ovde kako bi znali da Jasenovac nije bio nikakav radni logor, nego da su tu pobijeni ljudi na najsuroviji mogući način – rekao je Đokić.

On je upozorio na negiranje žrtava i zagovaranje revizije ustaške države od strane dela većinskog naroda i istakao pri tome važnost u upornom ponavljanju istine o Jasenovcu.

Predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Franjo Habulin je naglasio da je ustaški režim pojačan rasnim zakonima po kojem su bili krivi Srbi, Jevreji i Romi samo zato jer su drugačiji, bio prepisan od nacističkih gazda, istakavši naročito genocid nad Srbima jer ga neki negiraju.

- Podržavamo zajednički dolazak kojim je poslana poruka da se slažemo u stavovima o kojima sam govorio - zaključio je Habulin, ocenivši da postoje pomaci na bolje kada je reč o negovanju kulture sećanja.

Visoku godišnjicu u spomen na Dan proboja 22. aprila ove godine obeležile su različite priče, izjave i sećanja prisutnih žrtava i naroda, kao i deljenje publikacije „80 godina, 80 sudbina“ kojom su studenti Akademije dramskih umetnosti najavili preokret u interpretaciji istorijskih događanja ističući se na taj način i važnost obrazovanja kao preduslova pamćenja. Studenti su takvu najavu potkrepili činjeničnim podacima da je prošle godine Jasenovac posetio mnogo veći broj đaka iz Hrvatske nego godinu pre. Od grupa iz 56 škola, 32 grupe bile su iz osnovnih, a 24 iz srednjih škola. Uz to Spomen područje Jasenovac posetilo je i 15 škola iz inostranstva.

Komemoraciji je prethodila liturgija i parastos održani u manastiru Jasenovac, a koju su služili episkop pakračko- slavonski Jovan, episkop Kirilo i episkop dremvički David.