HRT i dalje nedovoljno o manjinama

Savet za nacionalne manjine održao je 24. septembra 107. po redu sednicu ovog tela. Glavna tačka dnevnog reda odnosila se na rad HRT-a, odnosno zastupljenost nacionalnih manjina na javnom servisu.

Sednica je započela raspravom o Izveštaju Hrvatske radio-televizije o proizvedenim, suproizvedenim i objavljenim programima namenjenim informisanju pripadnika nacionalnih manjina u RH u 2023. godini.

- Kada govorimo o navedenom izveštaju, on jeste usvojen, ali smo mi kao predstavnici srpske zajednice izrazili rezervu, s obzirom na to da smatramo da postignut nivo napretka u kvaliteti, ali i samom izvođenju programa koji se pušta na HRT-u, a namenjen je nacionalnim manjinama, kao i način merenja šta je to program koji se svrstava u nacionalne manjine nije adekvatan. Postoje celine iz primera gde određene radijske ili televizije emisije koje obrađuju možda nekakav intervju sa pripadnicima određene nacionalne manjine budu svrstane u program koji je namenjen isključivo nacionalnim manjinama što ne bi trebalo tako da bude. U svakom slučaju trebalo bi da bude što više sadržaja gde se može čuti taj jezik koji obuhvata određene informacije koje su važne za tu nacionalnu manjinu – priča potpredsednik Saveta za nacionalne manjine Milan Vukelić, koji je uz saborske zastupnice Anju Šimpragu i Draganu Jeckov predstavnik srpske zajednice pri ovom telu.

Vukelić je napomenuo i da ne postoji saradnja sa medijskim produkcijama nacionalnih manjina.

- Veoma je retko da proizvodi produkcija određenih udruženja ili ustanova nacionalnih manjina mogu da nađu svoj prostor na javnoj televiziji. Naravno da zbog toga ovaj izveštaj nije mogao da bude prihvaćen sa naše strane, već na ovaj način želimo da pošaljemo poruku da bi javni prostor i davalac usluge trebalo da više vodi brige o upražnjavanju potreba pripadnika nacionalnih manjina na njihovom jeziku, a to znači i upoznavanje pripadnika većinskog naroda o temama koje su relevantne za nacionalne manjine – kaže Vukelić.

Nema saradnje sa produkcijama manjina koje već postoje

Na temu podzastupljenosti nacionalnih manjina na javnom servisu osvrnula se i saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov.

- Prema podacima za 2023. godinu, radijski program uglavnom ispunjava obavezu informisanja na jezicima nacionalnih manjina, dok je televizijski program još uvek daleko od realizacije iste. Smatram da je povećanje procenta sadržaja namenjenog nacionalnim manjinama zapravo veštački izazvan jer se u minutažu iz godine u godinu uvrštavaju sadržaji koji ni po kakvim kriterijumima ne bi trebalo da budu okarakterisani kao program namenjen pripadnicima nacionalnih manjina.

Jeckov je navela i nekoliko emisija čiji je program uvršten kao namena nacionalnim manjinama.

- Navodi se primer gostovanja pripadnika nacionalnih manjina u emisiji „Romano Bolković -1 na 1“, ali to nije nužno program namenjen nacionalnim manjinama. Ističem da se iz godine u godinu mešaju pojmovi nacionalna manjina i religijska pripadnost, pa su na primer uvrštene minute iz emisija „Mir i dobro“, „Pozitivno“ i „Zajedno u duhu“. „Manjinski mozaik“ i „Prizma“ i dalje imaju problem zbog činjenice da je na proizvodnji sadržaja emisija zaposlen manjak novinarskog kadra. Kad se podvuče crta, ove emisije su se svele na čisto zadovoljavanje forme, naročito jer se ne bave politički izazovnim i provokativnim pitanjima, nego prikazuju manjine samo kao „folklor“ – ističe Jeckov.

Naša sagovornica je ovim putem navela i kako su zamrli sastanci s predstavnicima HRT-a, bez obzira na to što je obećano da će biti nastavljeni i kako će ih inicirati HRT dostavom dokumenata. U 2023. i 2024. godini nije održan niti jedan sastanak, odnosno niti jedan sastanak nije održan nakon potpisivanja novog ugovora između HRT-a i Vlade Republike Hrvatske.

- Ne zaboravimo da je oformljena svojevrsna manjinska redakcija, ali se radi o čistom zadovoljavanju forme jer nije došlo do novih zapošljavanja. Navedena obaveza spomenuta je i na Operativnim programima za nacionalne manjine. I dalje nema saradnje sa produkcijama manjina koje već postoje (ZVO i SNV). Sugestije i predlozi manjinskih predstavnika na predlog Ugovora između HRT-a i Vlade RH od 2023. do 2027. godine ili nisu prihvaćeni ili su prihvaćeni marginalno. Bez sankcija za nepoštovanje, ugovor je besmislen. Sve su ovo objektivni razlozi zašto smo glasali protiv – zaključuje saborska zastupnica SDSS-a i članica Saveta za nacionalne manjine Republike Hrvatske Dragana Jeckov.

Evropskom poveljom o regionalnim ili manjinskim jezicima potpisnice su se obavezale da će za korisnike regionalnih ili manjinskih jezika na teritoriji na kojoj su ti jezici u upotrebi obezbediti osnivanje barem jedne radio stanice ili jednog televizijskog kanala na regionalnom ili manjinskom jeziku.