Iako ih je sve manje, Srbi iz Pakraca i Lipika čuvaju svoj identitet

Pakrac je važno istorijsko središte Srba u Hrvatskoj, ali i Srpske pravoslavne crkve jer je i centar Pakračko-slavonske eparhije sa Vladičanskim dvorom. Međutim, prema popisu stanovništva iz prošle godine, broj Srba pao je na 14,90 odsto u ukupnom udelu stanovništva u odnosu na popis pre jedne decenije kada je u ovom gradu bilo 15,84 odsto srpskog stanovništva. U prevodu 2011. godine je u ovom gradu živelo 1.340 stanovnika srpske nacionalnosti dok je danas ostao samo 801 Srbin. Za uporedbu, Srbi su prema popisu iz 1991. godine bili relativna većina u gradu sa 42,86 odsto ili 3.514 stanovnika.

Posledica svega je da nakon što istekne mandat sadašnjoj zamenici Mirsadi Popović Damjanović Srbi gube pravo na izbor zamenika načelnika. Ista sudbina čeka i funkciju zamenika župana Požeško-slavonske županije, koju danas obavlja Pakračanin Nikola Ivanović.

Vladičanski dvor i Hram svete Trojice u Pakracu. Fotografija iz arhive.

Vredi istaći i da je grad u 10 godina izgubio ukupno 1374 stanovnika jer je sa ukupno 8.460 iz popisa 2011. došao na 7.086 koliko pokazuje najsvežiji popis stanovništva.

– Očigledno je da je društveni pritisak kojim smo obuhvaćeni, ne ide u korist srpske zajednice i da nije dobro biti Srpkinja ili Srbin. Treba raditi dalje i treba sa ovim mladim ljudima koji se izjašnjavaju kao Srbi da radimo još više i na taj način da iskoristimo mandat. Svi mi koji smo u politici svakako da ćemo nastaviti raditi kroz veća i druge organizacije. Žalosti manji broj pripadnika naše zajednice. Naše viševekovno življenje na ovim prostorima se sada svelo na nekih 10.000 Srba na područje cele zapadne Slavonije, od nekadašnjih 100.000 – rekao je Ivanović povodom rezultata popisa stanovništva.

Prosvjetin pododbor nosilac kulturnog života

Ništa bolja situacija nije ni u susednom Lipiku. Od 860 Srba ili 13,94 odsto iz 2011. godine na području gradske lokalne samouprave ostalo je 540 ili 10,53 odsto od ukupnog udela stanovništva na području grada. Ipak, ove sredine ne gube nadu i na sve načine pokušavaju da zadrže svoj srpski identitet. Od 1996. godine deluje i SKD „Prosvjeta“ pododbor Pakrac-Lipik.

- Od 2012. godine imamo u svom sastavu mešovitu pevačku sekciju, a od ove godine i dečiju folklornu sekciju. U našem društvu imamo oko 50 aktivnih članova i sad nam je želja da pojačamo rad folklorne sekcije, odnosno da povećamo broj dece jer trenutno ih imamo 15. Zahvaljujući mom kolegi Zoranu Blanuši, predsedniku pododbora iz Garešnice imamo radionice sa decom. On ovde dolazi jednom nedeljno i podučava našu decu. Pevačka sekcija ima oko 15 nastupa godišnje, najviše kad su hramovne slave po našim selima, ali isto tako idemo na gostovanja. Bilo smo u Slatini na smotri folklora, a prošle godine smo išli u Suboticu gde smo nastupali na Danima zavičaja, a i deca su već imala pet nastupa iako su tek počeli – uvodi nas u priču o Srbima sa područja Pakraca i Lipika predsednik lokalnog pododbora Prosvjete Darko Derenj.

Prostor Prosvjete u Kraguju

Zadovoljan radom i učenjem dece koja pohađaju časove folklora je i edukator Zoran Blanuša.

- Radionice su pokrenute na proleće. Darko me je na skupštini Prosvjete Koordinacije zapadna Slavonija pitao da li mogu da pomognem u obučavanju dece i pristao sam, samim tim što i mi imamo dece koje je sve manje, pa je dobro da naša dva pododbora sarađuju na tom polju, već i nastupaju zajedno. Vežbamo igre iz Moslavine i zapadne Slavonije zato što je to jednostavnije, a kad se malo bolje obuče, onda ćemo preći na nešto konkretnije, najverovatnije na neke od igara iz Srbije. Pošto dece nema mnogo, ne možemo ih razdvajati i svi su u jednoj grupi. To su deca od prvog do osmog razreda osnovne škole. Nadamo se da će ih budućnosti biti više pa da napravimo starosne grupe – kaže Blanuša.

Takođe, SKD „Prosvjeta“ Pakrac-Lipik ima i nekoliko manifestacija u svojoj organizaciji poput Vaskršnje tucijade, pesničkih večeri i likovne kolonije. Za potrebe proba pevačke i folklorne sekcije, na poklon su od Grada Pakraca dobili jednu kuću u selu Kraguj. Iako sada spolja izgleda kao prosečna derutna seoska kuća, iznutra je sasvim drugačije i pokriva sve potrebe Prosvjetinog pododbora.

- U ovu kuću se u poslednje dve godine dosta uložilo sredstava. Obnovljena je stolarija, stavljene su pločice, a ove godine treba da renoviramo i deo fasade uz pomoć kapitalnih investicija SNV-a. Za to nam je potrebno oko 100.000 kuna – pojašnjava Derenj.

Nekada bili jedna opština, a sada su dva grada

Lipik i Pakrac su dve sredine koje su jako bliske. Pre rata su bili jedna opština, a sad su podeljena u dve lokalne samouprave sa statusom grada. Što se tiče Lipika, na području grada deluje Veće srpske nacionalne manjine od 2003. godine i to je glavna organizacija, kao i već pomenuti Prosvjetin pododbor. U Gradskom veću srpska nacionalna manjina ima jednog zagarantovanog predstavnika.

- Što se tiče prethodnih popisa iz 2001. godine, nama se čak malo i povećao broj Srba, što je veoma retko. I nama je takođe opadanje stanovništva velik problem. Kada su se ljudi posle rata vraćali na ovaj teren bio je problem kako naći posao, a sad ima posla, ali, nažalost nema ko da radi. Imamo nekoliko povratničkih sredina na području Grada Lipika gde živi od 10 do 30 ljudi, uglavnom se bave poljoprivredom, ali poslednjih nekoliko godina nema više povratnika. Ko se vratio, ostao je tu, a deo je čak otišao nazad, da li za Srbiju, da li u velike sredine zbog posla. Nešto naših ljudi ima i privatne obrte, poput stolara koji su se ohrabrili i odlučili da iskoriste Vladine poticaje – zaključuje priču o životu ovdašnjih Srba Darko Derenj ujedno i predsednik lipičkog Veća srpske nacionalne manjine.

Darko Derenj i Željko Kenje

Kraguj je selo koje se nalazi u neposrednoj blizini Pakraca, smešteno je na otprilike pola puta do popularnog izletišta i planinarskog doma Omanovac. Zbog svoje lokacije, nešto je pogodniji za život od susednih mesta, koja su ili udaljenija od gradskih sredina ili zabačenija u brdima s teško dostupnim putevima.

- Svaki dan je dosta naporan jer ujutro ustajemo da namirimo životinje. Imamo krave i ovce. Žena i ja smo sami, a deca su ko zna kuda, hodaju po svetu. Ustajemo u pet, namirujemo, vozimo mleko, nekad pravimo i sir. Imamo blizu kuće oko osam jutara zemlje u komadu, a takođe posedujemo i nešto udaljenije površine. Sveukupno imamo oko 20 jutara. Od stoke imamo dve krave, jednog malog bika i oko 15 ovaca. Lani sam otišao u penziju i sad nekako sklapamo kraj sa krajem, pre toga je bilo dosta teško. Živeli smo od to nešto malo poljoprivrede, a što sam stariji teže je da radim. Pre rata sam preko 20 godina radio u šumarstvu, a posle rata samo poljoprivreda. Imao sam više stoke, primao sam poticaje, ostali su mi stari strojevi, a sad su mi kao starijem čoveku sve teže mogućnosti da dobijam poticaje za nove alate i strojeve – priča nam o teškom životu u Kraguju lokalac Željko Kenje koji živi sam sa ženom, dok su mu se deca odselila svuda po svetu, ali kako kaže, Pakrac je blizu i dobro je dok ima auto.

Iako je stanovništvo uglavnom staračko, i dalje su snažnog duha, a moral ne opada, kako u nešto urbanijim sredinama poput Pakraca i Lipika, tako i u okolnim selima.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.