Izložba „Bilo je seoba i biće ih večno“ nakon Mađarske gostuje i u Srbiji

U organizaciji Odbora za kulturu ZVO-a 12. februara je u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu otvorena treća po redu izložba i predavanje na kojem su posetioci putem pisanih dokumenata, porodičnih fotografija i razne arhivske građe imali priliku da upoznaju način života, kulturu, ali i izazove sa kojim su se optanti tokom migracije suočavali. Izložba je prvi put bila predstavljena u Srpskom domu u Vukovaru, nakon toga u Budimpešti a sada se do kraja februara sa njom mogu upoznati i građani Novog Sada.

Predsednik Odbora za kulturu i sport, Veljko Maksić je naglasio univerzalnost ove teme, zbog čega je ista naišla na odličan odjek publike kako kod nas, tako i u Budimpešti, odakle su optanti dobrim delom i došli, ali i u Novom Sadu. Maksić je istakao da iako se ova tema ne vezuje prostorno za Novi Sad, posetioci su mogli da uoče njen univerzalni značaj, jer govori o sudbini jednog naroda izloženog seobama u jednom društveno-političkom kontekstu, a koji se prenosio na širi južnoslovenski prostor. Takođe, napominje da je dobar deo dokumentacije koji je poslužio za izradu izložbe upravo došao iz Arhiva Vojvodine.

- Starije istorijske priče uglavnom govore o globalnim dešavanjima i ratovima, dok se u ovakvim izdvojenim pričama, nalazi sudbina pojedinca, a u njima se mogu prepoznati i svi drugi. Zahvaljujući porodicama optanata sa Lušca, Trpinje i nekih drugih mesta, imali smo priliku da rekonstruišemo neke njihove probleme sa kojima su se u to vreme suočavali, uključujući između ostalog to da su tada imali status stranaca i da im je teško bilo dobiti zemlju i kuće na otkup – istakao je Maksić.

Direktor Arhiva Vojvodine, Nebojša Kuzmanović je rekao da je jučerašnja izložba lepo prihvaćena, kako od strane arhivista, tako i mnogobrojnih gostiju.

- Stogodišnjica preseljenja Srba u vreme završetka Prvog svetskog rata je tema koja nije mnogo poznata čak ni intelektualcima, tako da smo srećni što smo imali priliku da saznamo puno toga novog o stanovništu tog područja – poručio je između ostalog Kuzmanović iskazavši zahvalnost na odličnoj organizaciji i održanom predavanju.

Zamenik gradonačelnika, Srđan Kolar kao jedan od inicijatora održavanja izložbe takođe je istakao zadovoljstvo profesionalno odrađenim programom i odličnom prijemu Arhiva Vojvodine, naglasivši njenu važnost za pripadnike srpske zajednice sa područja Istoka Hrvatske.

- Mislim da je istorijska važnost izložbe u tome što nas ona podseća na opstanak srpskog naroda i na činjenicu da nam se neke takve situacije kao narodu nažalost ponavljaju, ali opstali smo dugo i mislim da ćemo i dalje opstati zbog snage, volje i želje da budemo ono što jesmo - poručio je Kolar.

Kreativnim idejama, zajedničkim angažmanom i saradnjom do uspeha

Izložbu je zajedno sa zamenikom gradonačelnika, svečano otvorio predsednik ZVO-a Dejan Drakulić. On je podsetio da je ideja nastala prošle godine krajem novembra, na zajedničku inicijativu Srđana Kolara i Veljka Maksića, kao i nekih od potomaka optanata, odnosno kada je povodom obeležavanja jednog veka od seobe Srba iz Mađarske na prostor vukovarskog sreza, postavljen novi krst na Lušcu, koji je u potpunosti finansirala mađarska vlada. Drakulić je istakao odličnu saradnju sa Arhivom Vojvodine još od početka zajedničkih aktivnosti kada su zaposlenici te novosadske ustanove pomogli SKC-u prilikom digitalizacije starih i vrednih dokumenata.

- Svi ti elementi koji su se uvezali, sve te institucije i programi koje smo ranije radili su se spojili u jedno i upravo ta digitalizovana arhivska građa je sada deo spomenute izložbe – pojasnio je Drakulić i dodao da je interesantno to što je reč o prvoj digitalizovanoj izloženoj građi, koja je predstavljena zahvaljujući dobroj saradnji SKC-a, Arhiva Vojvodine, građana, predstavnika Srba iz Mađarske i ZVO-a kao nosioca projekta.

Podsetivši da je ZVO u proteklom periodu realizovalo programe na način da su se dovodili učesnici iz matične države, on je izrazio posebno zadovoljstvo zbog specifičnosti ovakvog programa, odnosno toga što je izložba predstavljena u matičnoj zemlji. Dodao je i da je izuzetno važno govoriti o poreklu Srba sa ovog područja u Matici, s ciljem buđenja spoznaje da postoje ljudi koji vode računa o istoriji koja je zajednička.