Kada novembarski muk progovori u Vukovaru

Brojni su incidenti na nacionalnoj osnovi u Republici Hrvatskoj koji su u poslednjih nekoliko meseci skrenuli pažnju na srpsku zajednicu i uneli nemire u međunacionalne odnose. Prisetimo se koncerta Marka Perkovića Tompsona održanog u Zagrebu 5. jula ove godine, događaja koji je veličalo ustaštvo gde se pozdravljalo sa ustaškim pozdravom „za dom spremni“, nosile su se zastave sa grbom u kojem je prvo polje belo, isticale majice i kape sa istaknutim slovom „U“. Zabeleženo je i kako je publika tada na koncertu u Zagrebu pevala ustaške pesme koje pozivaju na klanje i ubistva Srba. Izglasan je i postao obvezujući i Zakon o grobljima koji je lokalnim vlastima omogućio u oktobru da uklone one spomenike koji su podignuti nakon 30. maja 1990. a koja imaju „neprimerena obeležja i natpise“,  „vređaju osećaje građana“ ili „veličaju agresiju na RH“. Takođe, na okruglom stolu „Znanstveni pristup istraživanju žrtava Jasenovca“ održanom krajem oktobra u Hrvatskom saboru, javnosti je plasirana tvrdnja da Jasenovac nije bio „logor smrti“, već „radni logor“ u kojem su, navodno, đaci iz tadašnje NDH dolazili na praksu bez naknade. Revizionistički okrugli sto u Saboru s namerom relativizovanja zločina i umanjivanja broja žrtava u tom ustaškom logoru, organizovali su klubovi zastupnika Dom i nacionalno okupljanje (DOMiNO) i Hrvatskih suverenista, uprkos protivljenju opozicije i prethodnom zahtevu najuticajnije opozicione stranke SDP-a koji je upućen predsedniku Sabora Gordanu Jandrokoviću (HDZ) da ovaj skup zabrani. Usledio je incident u Splitu 3. novembra kada je prekinuto otvaranje manifestacije Dani srpske kulture u Splitu jer je grupa od oko stotinu mlađih osoba, obučenih u crno, upala u prostorije gradskog kotara Blatine–Škrape i uzvikivala parole poput „za dom spremni“, „Četnici“ i „smeća srpska“. Samo nekoliko dana kasnije više od 50 maskiranih muškaraca pojavilo se ispred Srpskog kulturnog centra u Zagrebu, u vreme početka manifestacije Dani srpske kulture. Okupljene je dočekala interventna policija, a iz mase su se čuli pokliči „Hrvatska, o Hrvatska, nezavisna država“, „zovi, samo zovi“ i povici „za dom spremni“. Incident se dogodio u Preradovićevoj ulici, u samom centru grada, kada su pripadnici interventne policije sprečili grupu sa kapuljačama da uđu u prostorije pomenutog centra.

Pojačane tenzije u već napetoj novembarskoj situaciji u Vukovaru

Nakon što je vukovarski gradonačelnik Marijan Pavliček na Fejsbuku objavio tekst u kojem zahteva odgodu izložbe fotografija pod nazivom „Srpkinja, heroina Velikog rata“ koja je u organizaciji Srpskog kulturnog centra, Zajedničkog veća opština Vukovar i Generalnog konzulata Republike Srbije u Vukovaru planirana u utorak 11. novembra 2025. godine organizatori su doneli odluku da se pomeri datum otvaranja izložbe u Vukovaru, iako je ona usmerena upravo na slanje antiratnih poruka. Odluka je donesena u cilju smirivanja tenzija i očuvanja međunacionalnog dijaloga u gradu. Od tada je, već napeti novembar u Vukovaru, dobio još intenzivniji oblik, jer biti Srbin u Vukovaru u novembru mesecu nosi posebnu težinu. Za vukovarske Srbe to je period kada se najjače oseća da istorija još uvek živi u svakoj ulici i pogledu. Tih dana reči se biraju pažljivo, koraci su sporiji, a osećaj pripadnosti je podeljen između grada kojeg volimo jednako i prošlosti koja se ponavlja iz godine u godinu.

- Ova godina nas podseća na 2016. godinu koja je takođe bila teška za srpsku zajednicu. Vukovar je uvek zanimljiv za desni spektar političkih opcija u državi i sve aktivnosti istih idu u smeru dizanja tenzija koja su usmerena na srpsku zajednicu. Od politike koja je bila pre zadnjih lokalnih izbora i ove sadašnje vlasti u gradu mi ne očekujemo drugačiji odnos. Jedni to rade otvoreno i direktno, a drugi nam „preporučuju“ i prebacuju odgovornost na nas ako slučajno, zbog naših kulturnih programa, dođe do incidenta. Naši programi nisu adekvatni za najtužniji mesecu za Vukovar, dok drugi ugostitelji i druge kulturne institucije mogu da organizuju koncerte i humoristične programe. Za nas takva retorika nije ništa novo. Zbog svih događaja koji su podigli tenzije u državi očekivala se ekstremna kulminacija krajem novembra u Vukovaru. Naše krovne institucije su svojim postupcima povod za takav scenario eliminisali. Videli smo da su ovi dani prošli u uobičajenoj atmosferi i najvažnije je da nije bilo incidenata, niti je neko ozleđen od naših Srba, ali ni drugih ljudi koji žive u Vukovaru – kaže zamenik gradonačelnika Grada Vukovara i predsednik Gradske organizacije SDSS-a Srđan Kolar.

Ove godine izostalo je i prisećanje srpske zajednice na sve žrtve poslednjeg rata, venci nisu bačeni u Dunav, kao ni položeni u Aleji, što je poslednjih godina bio običaj.

- Teško je negovati kulturu sećanja kada je veliki deo političara, državnih institucija direktno protiv vas ili podršku za to što radite pokazuju vrlo stidljivo jer nije popularno da se Srbi podržavaju u onome šta rade za sećanje na svoje stradale. Videli ste da je i braniteljsko udruženje koje smatra da treba iskazati sećanje i na stradale Srbe sprečeno. U takvoj javnoj atmosferi nije realno provoditi kulturu sećanja. Mi pomen i parastos postradalim Srbima organizujemo u junu i septembru mesecu – pojašnjava Kolar.

Sa različitim sećanjima i osećajima vezanim za prošlost, svakodnevna saradnja, zajednički projekti i međusobna pomoć treba da ostaju deo života u ovom gradu nakon 18. novembra kada srpska zajednica u Vukovaru nastavlja zajednički život sa većinskim narodom.

- Mi u Vukovaru nastavljamo sa svojim načinom života kao i pre 18-og jer smo tu rođeni, školovali se, živimo sa svojim najmilijima i možemo reći da smo svesni atmosfere u kojoj živimo. Ne želimo prihvatiti da smo remetilački faktor u državi pa i u gradu, već naprotiv. Provodimo kao stranka i kao zajednica brojne projekte od interesa za sve građane i gledamo u budućnosti da sa svojim radom doprinesemo za sve građane bolje uslove za život – zaključuje Kolar.

I u Saboru o Vukovaru i Škabrnji

U svom slobodnom govoru 19. novembra u Saboru RH saborska zastupnica SDSS-a Anja Šimpraga osvrnula se na sećanja u novembru i postavila pitanje kada će doći vreme da se Srbima prestane stavljati teret kolektivne krivnje.

- Kako razumeti da odavanje pijeteta u Škabrnji ili odlazak predstavnika Srba u Vukovar ne predstavlja ništa? Imamo i mi osećaje, a posebno osećaj brige danas zbog vremena u kojem živimo. Mnoge iskorake kao predstavnici srpske zajednice smo učinili, ruku smo uvek pružili zarad tolerantnijeg društva, negovanja zajedničke kulture sećanja, boljih uslova života u devastiranim krajevima i na kraju, života svih građana Hrvatske. Tako smo se ponašali u koalicijama, tako se ponašamo i danas. Nismo imali prostore u kojima bi deca učila matematiku, hemiju i engleski, nismo imali prostor u kojem bi primili goste, zapevali i zaplesali, a danas kada to imamo u dosta sredina i kada zajedno deca oba naroda u tom prostoru uče tu istu matematiku, onda je to problem. Svaki izgrađeni ili obnovljeni prostor srpskih kulturnih centara obnavljan je s mišlju da će potaknuti i obnavljati odnose među ljudima. Zato vređa kada čujemo da su to obaveštajni centri, vređa kada o Srbima u Hrvatskoj slušate ono najgore, a mi, mi smo rođeni ovde, završili smo škole ovde, zasnovali porodice i nemamo „rezervnog položaja“, imamo kamen, krš, ravnicu, more i planine naše najlepše zemlje kao i sve probleme koje delimo više ili manje - poručila je Šimpraga podsetivši da Hrvatska treba Srbe više nego ikada.

- Ne dopustimo da sutra ni jedno dete nosi teret prošlosti i ratova koji nisu dobro doneli ni juče, niti donose danas. Dovoljno će biti kada shvatimo da kao društvo imamo puno veće probleme nego što je to srpska zajednica u Hrvatskoj. Nasilje i netrpeljivost dosežu alarmantne nivoe, opasno je videti izlive mržnje, napade na grupe dece, sramotne poruke na utakmicama. Ne dopustimo da su nam ustavne vrednosti izgubljene i zanemarene, a kao država odredili smo se za jednakost, slobodu, nacionalnu ravnopravnost, socijalnu pravdu i vladavinu prava. Nije mi namera nikoga uvrediti svojim govorom, nije mi namera biti glasna u vreme tišine, namera mi je samo progovoriti o stanju našeg društva i ponoviti kako 1740 nestalih i smrtno stradalih kojima se ne zna mesto ukopa ili način na koji su stradali jeste humanitarno pitanje i za nas. Neka je večan pomen svim poginulima u Vukovaru i Škabrnji, a nama koji ih se sećamo trajan mir - zaključila je saborska zastupnica.

Ipak, život i pored svega teče dalje. Ljudi odlaze na posao, deca u školu, a komšije se pozdravljaju tiho. U tim malim, običnim stvarima čovek pronalazi nadu. Nadu da će jednog dana, možda za deceniju, možda za generaciju ili dve, novembar u Vukovaru biti samo novembar - hladan, maglovit, osećajući dim iz dimnjaka i lišće pod nogama. Nadu da će 18. novembar ostati datum sećanja i poštovanja, ali ne i dan koji razdvaja ljude. Jer na kraju, život u Vukovaru je moguć samo ako se živi zajedno – tiho i oprezno, ali iskreno.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.