Novembar u Vukovaru – glasna tišina, ali samo za Srbe

Mesec pijeteta, tišine i dubokog nacionalnog samopreispitivanja intenziviran je ovih dana, ali nažalost, apsurdnim potezima pojedinih političkih predstavnika i žestokim napadima na kulturni život srpske zajednice u Hrvatskoj.

Premda šalje antiratnu poruku, izložba „Srpkinja, heroina Velikog rata“ zakazana za 11. novembar u Srpskom kulturnom centru u Vukovaru postala je nova tačka razdora. Gradonačelnik Vukovara Marijan Pavliček dramatično je poručio Srbima i to na društvenim mrežama da „nije primereno u danima žalosti organizovati ovakve izložbe“ nakon čega se, sa namerom da smiri tenzije i objasni suštinu održavanja izložbe oglasio predsednik ZVO-a Dejan Drakulić koji je naglasivši da ZVO-a nije dobilo zvaničan zahtev od gradonačelnika Vukovara, pozvao na zvaničan dijalog koji će biti usmeren na toleranciju i poštovanju međunacionalnih odnosa i ljudskih prava.

S obzirom na prethodno poslane poruke iz SKC-a u Splitu, ova objava vukovarskog gradonačelnika izazvala je veliku medijsku pažnju, ali i reakcije koje ne doprinose miru. S druge strane, Drakulić je istovremeno zauzeo čvrst stav u kojem šalje poruku građanima da ne dozvole narušavanje dostojanstva svih građana.

- Pozivamo građane da se ne povode za političkim manipulisanjem emocijama od strane navijačkih i neformalnih grupa, da ostanu smireni te ne dozvole narušavanje dostojanstva svih građana ovog grada – navodi se, između ostalog, u saopštenju Zajedničkog veća opština.

Upoređujući poruke jednog čelnika Vukovara, grada koji vapi za modernim društvom, širenjem kulturnih sadržaja kroz unapređenje međunacionalnih odnosa i predsednika ZVO – a, institucije koja za glavni cilj ima upravo promociju mira i tolerancije, negovanja tradicije i kulture i zajedničkog života, vidljive su izjave koje se suštinski razlikuju, a koje nameću sumnju u različite, gotovo suprotne interese.

- Svaki pedalj grada Vukovara natopljen je krvlju hrvatskih branitelja, gotovo da nema hrvatske porodice u Vukovaru koja tokom novembra nije izgubila nekoga od svojih najmilijih. Još uvek tragamo za gotovo 300 nestalih naših sugrađana, još uvek upravo ovih dana pokopavamo posmrtne ostatke naših branitelja te stoga smatram neprimerenim u danima žalosti organizovati ovakve izložbe. Veliki deo Hrvata Vukovarčana gleda na ovakve i slične organizacije, posebno tokom meseca novembra u Vukovaru kao na vid provokacije - napisao je u svojoj objavi na Fejzbuku vukovarski gradonačelnik.

Komedija da, izložba ne

Pojedini su hrvatski politički predstavnici uspeli ovaj put da Vukovar  – „grad koji je natopljen krvlju hrvatskih branitelja“  stave i na scenu pozorišnih predstava Hrvatskog doma gde se, najavaljenim humorističnim programom, najviše prezentuje ironija stvarnosti sa elementima i tragedije i komedije. U takvoj predstavi čini se da je poruka mira i razuma daleka i nedostižna – naročito ako se nju kroz svoje kulturne sadržaje šalje srpska zajednica.

Dok smeh prolazi u danima žalosti, antiratna izložba „Srpkinja, heroina Velikog rata“ postala je bezbednosno pitanje. Tako je Hrvatski dom za 10. novembar najavio predstavu duhovitog karaktera Vrata do“  a za 28. novembar predviđeno je održavanje stendap komedije „Vrlo dovoljan“  Vlatka Štampara, čime se mesec tuge pretvorio u mesec u kojem smeh nije problem, ali sećanje na heroine iz Prvog svetskog rata jeste.

Neki od predstavnika srpske zajednice, pa čak i neki hrvatski istoričari, podsetili su na značaj očuvanja onih poruka koje povezuju a ne razdvajaju, kakva je upravo izložba „Srpkinja“.

- Nema razloga da mi preko medija razgovaramo nego to možemo putem službene komunikacije. Nikome nije namera da na bilo koji način umanji pijetet uoči 18. novembra. Razgovarati preko medija uistinu nema potrebe - izjavila je saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov u nedelju nakon izborne skupštine SDSS-a i naglasila da srpska zajednica želi da Vukovar bude grad mira, te da će svojim aktivnostima nastaviti doprinositi tom cilju.

Sličnu je poruku poslao i predsednik SDSS-a Milorad Pupovac ističući da u Hrvatskoj raste broj slučajeva u kojima smetaju aktivnosti srpske zajednice, bez obzira o kakvoj aktivnosti je reč - kulturnoj, sportskoj ili nekoj drugoj.

Srbi u Vukovaru poslednjih 30 godina naviknuti su na osećaj pritiska naročito u mesecu obeležavanja Dana sećanja, u mesecu kada svaka reč, gest ili manifestacija srpske zajednice  prolazi kroz povećalo „emotivnih“ političara i glasnih patriota kojima je poziv na nasilje smisao postojanja.

Dok predstavnici srpske zajednice naglašavaju da hrvatskom društvu treba stabilnost, razum, društvena komunikacija bez podela, medijima kao nikada do sada, sve glasnije odjekuje poznata melodija i zvuk međunacionalnih sukoba, opravdana zaštitom digniteta žrtava koje niko ne umanjuje niti skrnavi.

Kulturni programi se povlače ili otkazuju, manifestacije odgađaju za neko drugo, bolje vreme, a svaki pokušaj da se javno prikaže deo neke antiratne priče nailazi na optužbe za provokaciju.