Lov na mrtve – nova politička strategija

Dok se Hrvatska bori sa inflacijom, iseljavanjem, siromaštvom i urušavanjem javnih sistema, politička strategija Domovinskog pokreta pronašla je svoj front među nadgrobnim spomenicima. Zakon o grobljima kroz saborske procedure gurali su zastupnici te stranke, insistirali grčevito na njemu čime im se otvorila mogućnost  za uklanjanje tzv. spornih obeležja, neprihvatljivih natpisa i neprimerenih spomenika u ime dostojanstva i zaštite Hrvatske od veličanja agresora. Premda su ti „opasni“ spomenici godinama stajali mirno na grobljima koja posećuju porodice a ne partije, udaljeni daleko od politike, članovi Domovinskog pokreta su svoj politički smisao upravo pronašli na grobljima i među mrtvima.

Zakon koji je usvojen u aprilu 2025. godine lokalnim vlastima je omogućio danas da uklone one spomenike koji su podignuti nakon 30. maja 1990. a koja imaju „neprimerena obeležja i natpise“,  „vređaju osećaje građana“ ili „veličaju agresiju na RH“.

 - Ovo nije revanšizam, nego civilizacijski čin da se država zaštiti od veličanja agresora  – izjavio je predsednik DP Ivan Penava dodajući da je Hrvatska dužna da ispravi istorijske nepravde koje su vidljive na grobljima.

- Priča o ovome nije usmerena ni protiv jedne vere ili nevere, ni pisma, ni nepismenosti, već kako zaštititi ustavne vrednosti i vrednote koje se tiču Domovinskog rata – naveo je Penava u jednom od svojih saopštenja.

Zakonska pravila danas između ostalog nalažu da su vlasnici grobnih mesta dužni sami ukloniti sporno obeležje u roku koji odredi nadležno telo a ukoliko to ne učine, opština može to učiniti o svom trošku. Praktično, ovim se ujedno označio početak akcije uklanjanja spomenika u pojedinim mestima istočne Slavonije, uključujući i nedavni slučaj u Borovu, gde se nalazi spomenik Vukašinu Šoškoćaninu, bivšem komandatu Teritorijalne odbrane Borova 1991. Zakonom su isto tako uređena i pravila za ekshumaciju i prenos posmrtnih ostataka i odlaganje pepela pokojnika u kojima se navodi da se posmrtni ostaci ne smeju dirati, premeštati ili uklanjati bez odobrenja nadležnog tela, dok se pepeo može posipati samo na određenim lokacijama, uz evidenciju.

Premda imaju primarno memorijalnu ulogu a ne političku, spomenike uključujući i onaj Vukašina Šoškoćanina, Domovinski pokret vidi navodno kao „konačno razgraničenje prema onima koji su napadali Hrvatsku“ čime je formalno pravni akt, pretvoren u instrument političkog obračuna.  U hrvatskoj javnosti zakon je dočekan sa podeljenim mišljenjima. Deo medija i analitičara ga smatra neophodnim korakom, dok drugi upozoravaju da on ima nejasne i široke formulacije koje omogućuju proizvoljna tumačenja. Hrvatski istoričar Tvrtko Jakovina je izrekao jednu proročansku misao i možda najbolje objasnio sadašnju situaciju izjavom u jednom ranijem osvrtu u kojem je komentarisao politiku sećanja, ne direktno ovaj zakon.

 - Problem s hrvatskim društvom je u tome što nikada nije do kraja završilo ni rat i mir, stalno se vraćamo simbolima, a ne sadržaju.

Reakcije srpske zajednice

Iako su se zastupnici SDSS-a na čelu sa predsednikom stranke Miloradom Pupovcem, često iz saborskih klupa oštro suprotstavljali ovom činu i argumentovano dovodili u pitanje smisao donošenja ovakvog pravnog akta, na stvarnu podršku većine nisu naišli nikad. Zastupnici su u svojim govorima često isticali da ovako formulisan zakon otvara vrata diskriminaciji i arbitrarnosti te da on kao takav ne predstavlja pravni okvir za upravljanje grobljima nego politički alat koji produbljuje podele u našem društvu.

- Pod izgovorom zaštite nacionalnih osećaja, otvara se Pandorina kutija istorijskog revizionizma i institucionalne  diskriminacije, jedna je od izjava saborske zastupnice SDSS-a Anje Šimprage tokom aktuelnog sata prilikom donošenja konačnog predloga Zakona o grobljima.

- Zakon o grobljima ima selektivan karakter jer je njegovo provođenje usmereno isključivo prema pripadnicima srpske nacionalne manjine, istakla je u jednom od svojih saopštenja saborska zastupnica Dragana Jeckov, podsećajući da je SDSS jedini u Hrvatskom saboru glasao protiv donošenja tog zakona.

Ona je takođe ukazala na neke napetosti između zakonske procedure i društvene realnosti  i naglasila da zakon ne obuhvata one poruke i simbole koji vređaju verske i nacionalne osećaje onih koji su postradali od fašističke ideologije tokom Drugog svetskog rata, s obzirom da su upravo ti simboli u suprotnosti s Ustavom Republike Hrvatske čime je dovela u pitanje njegovu pravičnost.

Bez obzira što saborski zastupnici SDSS- a nisu podržali ovaj zakon, on je izglasan i kao takav obavezujući za sve u Hrvatskoj. Pored zahteva za uklanjanje Šoškoćaninovog spomenika, Domovinski pokret podneo je čitav niz zahteva, uključujući desetak samo na području Vukovarsko-sremske županije. Na ovu praksu referisao se i zamenik župana VSŽ iz redova srpske zajednice Srđan Jeremić, ističući zabrinutost zbog intenziteta nastojanja Domovinskog pokreta u provođenju ovog zakona, dok s druge strane, navodi kako ne postoji slična inicijativa u vezi sa primenom Ustavnog zakona koji štite prava nacionalnih manjina iz 2002. godine a koji predstavlja mnogo značajniji pravni okvir u odnosu na ovaj o grobljima.

– Ne samo da se nisu zalagali za primenu Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina, koji je po svojoj snazi iznad drugih zakona jer se donosi dvotrećinskom većinom u Hrvatskom saboru, nego su često osporavali mnoge njegove odredbe, kao što je pravo na obrazovanje na jeziku i pismu nacionalnih manjina, zalažući se za ukidanje ovog modela obrazovanja, dok o pravu na korišćenje jezika i pisma nacionalnih manjina najbolje govori činjenica da su dvojezične table, koje je postavila Vlada Republike Hrvatske porazbijane i uništene, podsetio je Jeremić.

On je takođe naveo da je član 22. Ustavnog zakona koji garantuje prednost pri zapošljavanju manjina u telima državne uprave i pravosuđe, ostao mrtvo slovo na papir naglasivši legalistički pristup lokalne zajednice kao ispravan.

-  Kao legalisti, nećemo učestvovati u kršenju zakonskih propisa, od čega bi štetu mogli imati samo meštani Opštine Borovo i drugih mesta u koja će stići rešenja o uklanjanju određenih spomen- obeležja. Komunalno preduzeće “Eko-Dunav”, koje upravlja grobljem u Borovu, postupiće po primljenoj odluci i na civilizovan način ukloniti mauzolej na mesnom groblju. Isto tako, nadležna tela i organi koji deluju na području Opštine Borovo doneće odluku šta će biti postavljeno ili izgrađeno na tom mestu, a što neće biti suprotno odredbama Zakona o grobljima.

Istovremeno, Jeremić je uprkos pokušajima politizacije kulturne i memorijalne baštine naglasio važnost saradnje političkih predstavnika srpske zajednice sa predstavnicima većinskog naroda koji poštuju prava manjina, s ciljem izgradnje jednog mirnog i modernog društva

- Politički predstavnici srpske zajednice nastaviće saradnju i rad na izgrađivanju što boljih odnosa, s onim predstavnicima većinskog naroda koji političke predstavnike Srba poštuju i uvažavaju, sa željom izgradnje društva mira, tolerancije i poštovanja različitosti, koje mora i treba biti bogatstvo jednog društva, a ne instrument određenih stranaka za sejanje mržnje i razdora između ljudi u Republici Hrvatskoj – zaključio je Jeremić.

U svetlu saopštenja i koraka Domovinskog pokreta, jasno je da Zakon o grobljima nije samo običan formalno pravni akt, nego da se on pretvorio u instrument političke strategije i simboličkog nadmetanja.

Dok ga zagovornici vide kao čin ispravljanja memorijalnih nepravdi i zaštite digniteta žrtava, kritičari upozoravaju da njegov široki pravni okvir i selektivna primena otvaraju prostor za produbljivanje etničkih i društvenih podela, a ne za negovanje međunacionalnog pomirenja.

U vreme kada je Hrvatska suočena sa stvarnom problematikom i rešavanjem mnogo prioritetnijih zadataka, legitimno se postavlja pitanje - da li je rušenje spomenika najhitniji front društvene obnove, ili samo sredstvo za jačanje profila jedne stranke? U svakom slučaju dok se dozvoljava i odobrava akcija dizanja mrtvih iz groblja, možda je ipak pitanje svih pitanja – koliko je hrvatsko društvo zaista spremno da ostavi mrtvu prošlost i gradi živu budućnost?