Ko to tamo peva

Nije neuobičajeno na lokalnim fudbalskim terenima u Hrvatskoj da se čuju pesme Marka Perkovića Tompsona. Ne treba to da čudi jer radi se o estradnom pevaču koji je svoj patriotizam dobro marketinški obradio i na određeni način postao i državni projekat pa nije čudno što na svom koncertu okupi oko pola miliona ljudi.

Tompson je vremenom postao sveta krava u koju ne smeš da diraš jer on je simbol devedesetih godina koje su u hrvatskom društvu svetinja baš kao što su svojevremeno četrdesete godine u jugoslovenskom društvu bile godine u koje nije smelo da se dira jer sve je bilo satkano u periodu od 1941. do 1945. godine. Tako je danas u Hrvatskoj postalo gotovo zakonom zabranjeno reći nešto suprotno od onoga što se ne uklapa u zvanični državni narativ za period od 1991. do 1995. godine.

Valjda je zbog toga jedna od najpopularnijih pesama pomenutog pevača ona o Anici kninskoj kraljici čiji centralni stihovi glase: „Zbog Anice i bokala vina zapaliću Krajinu do Knina“.

Upravo su ovi stihovi dočekali fudbalere trpinjskog Sinđelića u Starim Jankovcima gde su odigrali redovnu prvenstvenu utakmicu u okviru Prve županijske lige Vukovarsko-sremske. Takav doček svakako nije prijao Trpinjcima pa su se revoltirani oglasili na svojoj fejsbuk stranici još uvek jedinom slobodnom prostoru gde se može iskazati negodovanje zbog ovakvih postupaka i navedenih melodija i stihova. Jer u županijskom savezu, baš kao i u celokupnom društvu, ovakvi stihovi nisu za osudu, naprotiv, verovatno su i tamo visoko na plej listi. Zato nas u budućnosti neće iznenaditi kada u javnom prostoru bez ikakve osude budemo slušali stihove istog autora koji peva o Jasenovcu i Maksovim mesarima. Ili smo to možda već negde slušali.

O čemu se konkretno radi i kako je to bilo u Starim Jankovcima iz vizure trpinjskog kluba objasnili su na svojoj fejsbuk stranici.

„Podela bodova u Jankovcima i ne baš miroljubivih 0:0. Danas je odigrana utakmica u Jankovcima protiv domaćeg HAŠK Sokola. Ugošćeni smo sa standardno prigodnim melodijama odmah po našem dolasku jer čim smo zakoračili na teren počeli su dobro poznati ritmovi pesama trenutno u Hrvatskoj popularnog estradnog umetnika, valjda da bi se od početka osećali ugodno i prijatno kao najava unapred režirane predstave u predstojećih 90 minuta. Nekada utakmicu igraš 11 na 11 a nekada 11 na 13, jer se stekao utisak da su gospoda Tihomir Škrobo i Dalibor Marinković ispod svoje sudijske uniforme imali dres domaćina, jer su baš na polovini na koju mi napadamo ruke sa zastavicama bile visoko podignute, što kulminira poništenim golom u 75 minuti kapitena Kneževića, u situaciji kada se pojavljuje iz drugog plana 5 m ispred odbrane domaćina sudija besramno podiže zastavicu označava ofsajd. Tokom cele utakmice sudija Menđušić je puštao grubu igru na ivici kartona te nismo uspeli uspostaviti ritam. Mogli smo i do sva tri boda jer smo imali situaciju 1 na 1 u poslednjem delu utakmice, ali nažalost nismo je iskoristili. Idemo dalje podižemo formu i spremamo se za naredne utakmice. Nastupili smo u sastavu: Tovilović, Rašković, Ranković, Bjedov, Vidaković, Vizin (Nikola Knažević), Radev, Mijatović, Ignjatović, Knežević Ognjen, Rajčanji. Na klupi: Pantić, Đermanović, Božić, Tešanović i Dragaš.“

Ova objava izazvala je masu negativnih komentara i već poznate reakcije u stilu „marš u smrdiju“, „četnička posla, plaču da i oni traktorima krenu prema matici kao i njihova zapadna braća“, „kome se ne sviđa neka Pali IMT i pravac otadžbina“, „Ovaj klub hitno ugasit“, „Kad ja dođem dole svi ćete pjevat tompsona u trpinji“, „IZBACITE ČETNIKE.MRŠ U SMRDIJU ..ZA DOM SPREMNI BOGA I HRVATSKU...“, itd, itd. Da li je policija reagovala na ove i druge komentare nije nam poznato, do zaključenja ovog teksta zvaničnih saopštenja nema na stranicama PU Vukovarsko-sremske.

Tim povodom oglasili su se neki poznati i oni manje poznati portali u Hrvatskoj. Tako se jedan od njih bavi time šta je bilo u Starim Jankovcima, a šta u Trpinji tokom devedesetih godina, naravno sve sa zvaničnim hrvatskim pogledom na stanje stvari iz tog vremena, dok drugi piše da je Sinđelić dočekivao goste sa srpskim obeležjima kao da je isticanje srpske zastave uz onu državnu zabranjeno na ovakvim i sličnim skupovima. O ovom događaju pisali su i neki mediji u Srbiji.

Iako je fudbal krajem devedesetih godina bio prva poveznica između mnogih Srba i Hrvata, iako su utakmice između lokalnih klubova koji su devedesetih godina bili na različitim stranama više doprinele pomirenju nego bilo koja politička stranka i mirovna misija, iako je u poslednjih petnaestak godina postalo sasvim uobičajeno da Srbin igra u hrvatskom klubu i obrnuto da Hrvat igra u srpskom pa je takav slučaj i sa Sinđelićem, usijanim glavama miliji su stihovi koji razdvajaju od utakmice gde se bori za bodove, igra muški i pokazuje pravi sportski, pa ako hoćete i viteški duh.