Manastir Orahovica – pravoslavni svetionik Srba Slavonije

Manastir Orahovica jedan je od najstarijih duhovnih centara Srba tzv. Donje Slavonije, odnosno Podravine. Pominje se krajem 15. veka pod imenom Remeta što znači "pustinja monaška", a kasnije ime Duzluk poneo je po istoimenom obližnjem selu.

Manastir Orahovica

Manastir Orahovica se nalazi duboko u šumi, u jednoj uvali usred Papuka. Saborni hram manastira posvećen je Svetom Nikolaju Mirlikijskom.

– Zanimljivo je da je kult Prenosa moštiju svetoga oca Nikolaja u našem narodu započeo upravo ovde u ovom manastiru i odavde se raširio i u ostatak srpske crkve, u ostatak Pećke patrijaršije. Manastir Orahovica u našem narodu zaista ima posebno mesto, posebno i među našim Slavoncima koji su od svih manastira najvezaniji upravo za manastir Orahovicu. U njega je kao dete dolazio i patrijarh Pavle. Ovde imamo čak i fotografije iz tog perioda kada je on kao dete ovde dolazio i ovde crpio svoju pobožnost, ovde je crpio svoje poznanje Boga, ovde je crpio svoje poštovanje Sv. oca Nikolaja i ovde se formirao kao dete duhovno. Isto tako i sav naš narod koji je vezan za Orahovicu se ovde danas okuplja i duhovno se okrepljuje – rekao nam je prilikom proslave hramovne slave manastira vladika slavonski Jovan.

Ratnih devedesetih godina prošlog veka manastir Orahovicu 1991. godine napustila su poslednja dva monaha, a brigu o ovoj svetinji preuzeo je 1993. godine paroh iz Medinaca Jovan Šaulić.

Manastir oživeo 2016. godine

Danas je nastojatelj manastira Orahovica iguman Pavle koji je u njega stigao 2016. godine zajedno sa ocem Anastasijem. Došli su ovde iz manastira Ostroga uz blagoslov mitropolita Amfilohija da obnove život u ovoj eparhiji.

– Vladika Jovan nas je sa radošću primio kao uostalom i sav ovdašnji verni narod. Manastir dvadeset godina nije imao stalnih žitelja, povremeno su tu bili monasi, a o svetinji se brinuo otac Jovan Šaulić i manastir je bio u dobrom stanju. Sve je bilo lepo uređeno i nije se ni po čemu moglo zaključiti da je manastir bio bez monaha. Inače, on je vrlo pogodan za monaški život, nema struju, ali ima dobru vodu i daleko je od svakoga naselja i bilo kakve uzrujanosti, meteža i buke. Meni se to mnogo dopada tako da sam sa radošću primio blagoslov da dođem u ovu svetinju i nadam se da ću uz pomoć svih ovih ljudi ovde obnoviti duhovni život u eparhiji čiji uzrok stradanja nije u ovom zadnjem ratu, nego je on mnogo dublji i mnogo duže je trajao – tvrdi iguman Pavle.

Ima više predanja o tome kako je nastao ovaj manastir ali pravi ktitor, kaže iguman Pavle, se ne zna.

Iguman Pavle manastir Orahovica
Iguman Pavle

– Otac Ambrosije iz manastira Krka, koji predaje istoriju u Bogosloviji kaže da stari Dalmatinci tvrde da je manastir Orahovica najstariji pravoslavni manastir u Hrvatskoj. Znači to bi ga smestilo negde na početak 14. veka. Na mestu ove crkve nalaze se temelji jedne starije građevine, a to ćemo preciznije znati nakon iskopavanja koja će uslediti u godinama koje su pred nama. Onda ćemo videti šta se ovde u stvari nalazi. Postoje pretpostavke da su ovde do dolaska Turaka bili Pavlini, a posle su nestali. Crkva, ovakva kako sada izgleda, izgrađena je 1592. godine, a dve godine kasnije je i freskopisana. Radili su je majstori iz Vlaške, iz današnje Rumunije. To znamo po tome što su Vlasi u to vreme koristili crkvenoslovenski jezik i imali su svoj specifični izgovor i te slovne greške se nalaze i na našim freskama po čemu možemo to da utrvdimo – nastavlja priču o manastiru iguman Pavle.

Orahovački monasi nosioci pismenosti i prosvetiteljstva

U svom najvećem duhovnom zamahu manastir je imao i do stotinak monaha koji nisu svi boravili ovde. Nekoliko metoha bilo je u Slatinskom Drenovcu, u Gazijama, u Duzluku i u više drugih mesta u kojima su živeli monasi koji su pripadali ovoj svetinji.

Pored bogosluženja učeni orahovički monasi bili su i učitelji u okolnim srpskim mestima i podučavali srpski podmladak u pismenosti i nauci. Tim učiteljskim radom bavili su se u prvoj polovini 18. veka arhimandrit Arsenije i jeromonah Jefrem Đorđević. Poznato je da je nekoliko orahovičkih monaha završilo duhovne i umetničke škole u Rusiji.

Manastir Orahovica tekst monahinje

– Iguman je boravio u Slatinskom Drenovcu i tamo je bila jedna velika manastirska ekonomija dok su ovde boravili monasi koji su želeli taj iskonski monaški podvig. Sve ove zgrade okolo nekada su bile drvene, obično na dva ili tri sprata, a i sve ostale građevine na ekonomiji su bile drvene tako da nemamo nekih ostataka, jedino stare slike i bakrorezi svedoče o tome da su tu bile neke građevine od drveta. Preko puta ove rečice koja ovuda protiče bio je jedan ženski manastir. Po imenu i prezimenu znamo devedeset monahinja koje su se ovde podvižavale. One nisu imale svoju crkvu pa su na bogosluženja dolazile ovde, a posle su se vraćale dole – priča iguman Pavle.

U vreme obnove Pećke patrijaršije, 1557. godine, u manastiru Orahovici bilo je sedište Požeške mitropolije, prvog srpskog pravoslavnog vladičanstva na području Slavonije. Nakon povlačenja Turaka krajem 17. veka u manastir dolaze monasi iz manastira Liplje i Stuplje iz Bosne koji ga obnavljaju. Između 1775. i 1777. godine podignut je novi konak sa južne strane strane manastira koji je 1804. godine oštećen prilikom zemljotresa, a obnovljen je tek 1835. godine u vreme igumana Aleksandra Ličinića.

Dragocenosti ostale sačuvane

Između dva svetska rata, 1938. godine, manastir je generalno obnovljen.

Manastir nikada nije zapusteo iako je u Drugom svetskom ratu bio privremeno napušten. Osim što su zapaljeni manastirski konaci, sama crkva nije stradala kao ni dragocenosti koje čuva. Jedan deo njih nalazi se ovde u manastiru, a jedan deo u vladičanskoj knjižnici u Pakracu.

Manastir Orahovica

– Među najvećim dragocenostima su krst patrijarha Čarnojevića, razni trebnici koji su jako vredni. Imamo goraždanski trebnik koji je čitav i iz naših je prvih štamparija, tu su i rukopisna jevanđelja koja su prepisivana zato što pod turskim ropstvom štamparije nisu radile pa su monasi ponovo počeli da se bave prepisivanjem. Imamo i ikonostas iz 17. veka i određeni broj jako vrednih ikona od kojih jedan deo čuvamo ovde, a jedan deo u Pakracu. U manastiru se nalaze mošti svete mučenice Anastasije. One se u manastiru najverovatnije nalaze još od osnivanja manastira – kaže iguman Pavle.

Nakon drugog svetskog rata život u manastiru počeo je da se obnavlja dolaskom oca Milutina Amidžića koji je u njemu bio sve do svoje smrti koja još uvek nije do kraja razjašnjena. Za vreme poslednjeg rata otac Milutin ostao je u svetinji sam i upokojio se pod teškim uslovima.

Svake godine u manastiru Orahovica održavaju se dva velika sabora. Prvi je hramovna slava Prenosa moštiju svetitelja Nikolaja koja se proslavlja 22. maja, a drugi se održava na Preobraženje 19. avgusta. Na oba ova datuma u manastiru se okuplja na stotine pravoslavnih vernika iz svih krajeva Hrvatske, ali i iz okolnih zemalja.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

2 KOMENTARI

  1. Али зато нам је црква у Ораховици спаљена до темеља, са све црквеним списима, који су сведочили о живљењу Срба на овим просторима. Терен је данас затравњен и промењена му је намена, заправо, затрти су сви наши трагови, семе им се затрло.

Komentariši