Mokropoljski susreti – tradicija duga šest decenija

Okupilo se i ovog leta u Bukovici i staro i mlado. Stigli su Mokropoljci sa svih strana sveta, od Srbije, Nemačke do daleke Kanade, planirajući letnje raspuste i godišnje odmore baš u vreme kada se u njihovom selu organizuju tradicionalni „Mokropoljski susreti”. U poslednjim danima jula, u pauzama između kupanja na obližnjoj Zrmanji koju, bar kada se radi o lokalnom stanovništvu, ni za jedno more ne bi menjali, čistile su se seoske ulice, livade i sportski tereni kako bi sve bilo spremno za sportska takmičenja i ovogodišnje kulturne sadržaje. Nekolicina Mokropoljaca mlađe generacije, koji su više života proživeli u nekoj drugoj zemlji negoli u mestu svog rođenja, preuzeli su na sebe zadatak i obavezu da „Susrete” nastave, negujući nekadašnju tradiciju, ali uz dodatak sadržaja kojima bi privukli i one najmlađe koji su o Mokrom Polju slušali samo od svojih najbližih. Uz hram Svetog apostola Luke iz 1537. godine u kojem se, u prošlosti, dugo godina čuvalo Mokropoljsko Jevanđelje, značajan spomenik slovenske pismenosti, sve je vrvelo od mladosti, dečije graje i života.

Na ove dane u Mokrom Polju čeka se tokom čitave godine. Ljudi planiraju svoje godišnje odmore kako bi u vreme održavanja „Mokropoljskih susreta” zajedno bili u svom selu. Prilika je to da se vide, sastanu, da im se deca upoznaju, pa i da se zajedno prisete detinjstva i mladosti kada su generacije njihovih očeva i dedova bili učesnici ove manifestacije.

- Istina, nije tada bilo puno sadržaja za decu, sve se više oslanjalo na balote, karte, možda neke starije tradicionalne igre i obaveznu trku magaraca koja datira od samog početka. Upravo iz tog razloga, kako bismo uključili baš sve generacije, prvenstveno decu koja nisu imala priliku roditi se i odrastati ovde, ove godine potrudili smo se da organizujemo sadržaje za sve uzraste. Jedno veče bilo je posvećeno monodrami„Iskra”, koju je Maja Kolundžija po prvi put odigrala u našem selu i uprkos lošim vremenskim prognozama i najavljenom nevremenu, prostor nekadašnje seoske zadruge bio je ispunjen do poslednjeg mesta - pojašnjava Goran Babić, jedan od organizatora ovogodišnjih Mokropoljskih susreta, ističući kako su posebno zadovoljni interesovanjem dece za dečiju olimpijadu u selu.

- Neverovatno je koliko deca sa nestrpljenjem iščekuju sadržaje koje smo za njih osmislili, koliko su posvećeni i sa kojom ozbiljnošću se oni pripremaju. A upravo deca, naši najmlađi sumeštani, i jesu bili naša ciljna grupa za ovu godinu. Kada njih u nešto uključite oni sa sobom dovedu roditelje, rodbinu, prijatelje koji će ih podržati, za njih navijati, i to je garant da niko neće ostati kući bar u ovih nekoliko dana koliko su ovde. Toliko sreće i radosti se prenese na ovaj teren oko zgrade porušene škole, oko hrama, ulicama koje su tokom čitave godine najčešće puste, i to nam uliva nadu da će ovu tradiciju imati ko da nastavi barem za narednih 50 godina. Ove godine takmičiće se u skakanju u vrećama, nošenju loptica u kašici, nabacivanju obruča i još nekim igrama kroz koje će pokazati spretnost, brzinu i snalažljivost kako bi savladali sve prepreke. Ženski deo nešto starije generacije odmeriće snage u povlačenju konopa. Iako su to do sada radili uglavnom muškarci, snaga nije nešto što nedostaje i našem nežnijem polu. U istoj kategoriji takmičiće se i muške ekipe, zatim je tu košarka, stoni tenis, ali i obavezna trka magaraca koja je namenjena svima - navodi Goran, dodajući kako se u obaveznu takmičarsku kategoriju nekada uvrštavalo pletenje, tkanje i ostale seoske radinosti iz svakodnevice tadašnjih žitelja sela, no zbog okolnosti u poslednje tri decenije dosta se toga izmenilo.

Magarci zaštitni znak Bukovice

Činjenica je, na koju nas i Goran podseća, da je u Mokrom Polju pre Drugog svetskog rata živelo više od 3500 stanovnika, pre poslednjeg rata njih oko 1000, dok danas u selu živi svega 168 stalnih meštana, bar po rezultatima popisa stanovništva iz 2021. godine. Imajući to u vidu, veliki je uspeh da se bar nekoliko puta godišnje, u vreme Božića, Vaskrsa i termina održavanja susreta, okupi njih nekoliko stotina koji svoje naslednike nastoje vezati za kraj iz kojeg potiču.

- Tradicija susreta u našem selu datira evo već gotovo 60 godina i nama, nešto mlađim generacijama, je želja da svake godine okupimo što više ljudi sa ovih prostora, bez obzira, na nacionalnu, versku ili neku drugu pripadnost, i da ovo bude, kako i sam naziv manifestacije kaže, mesto susreta u Mokrom Polju. Najbitnije nam je da se sastanemo, da se vidimo, da upoznajemo naše naslednike međusobno, da se sve generacije ovde susreću, druže i da odavde u svet sa sobom ponesu samo najlepše uspomene. Jedne godine organizovali smo Bukovački karavan na kojem je prikazana tradicionalna svadba, tačnije svadbarski običaji koji su se prenosili u prošlosti, zatim smo organizovali kulturno-umetničke programe u kojima su gostovale brojne pevačke grupe i kulturno-umetnička društva, da bismo sada uvrstili i sportske aktivnosti i takmičenja za sve generacije. Neophodno je da se tradicija nastavi, da se običaji prenose, ali i da idemo u korak sa vremenom pa novim generacijama ponudimo nešto što je njima blisko. Magarci su bili i ostali zaštitni znak ovih krajeva, pa je trka magaraca, odnosno takmičenje u jahanju na magarcima nešto što je jedan od simbola ove manifestacije i to sigurno nećemo menjati - kaže Jovan Bjedov, jedan od organizatora, koji je ove godine bio zadužen za kulturno-umetnički deo programa u Mokrom Polju.

A da trka magaraca, kako se to u ovim krajevima najčešće kaže, jeste jedan od simbola Mokropoljskih susreta, pokazalo je i ovogodišnje interesovanje u prijavama za isto. I staro i mlado, i žene i muškarci, imali su priliku da konkurišu za trku, ali ne i da biraju magarca za takmičenje. Nakon kratkog upoznavanja sa životinjama i najosnovnijih smernica za tok trke, sa startne pozicije krenulo je nekoliko najodvažnijih. No da su magarci životinje u čiju ćud je teško proniknuti, pokazalo se i ovaj put. Jedni su svoje takmičare s leđa zbacili odmah nakon startne pozicije, drugi su krenuli u pravcu suprotnom od predviđenog, treći se pak ukopao u mestu pa ni jedna metoda nije pomogla da trku nastavi, dok su četiri najodvažnija, kroz masu ljudi, ipak ponosno dotrčala do cilja. Pobednik u ovogodišnjoj trci bila je osamnaestogodišnja Nikolina Markoš, mlada devojka rođena u Nemačkoj ali s poreklom koje datira iz obližnjih Pađena.

- Takmičila sam se prvi put i to na nagovor roditelja koji su mi rekli da je to posebno iskustvo. Bilo je i smešno i lepo, pamtiću ovo kao posebnu uspomenu. U Nemačkoj sam rođena, ali svake godine leti dolazimo u Mokro Polje, družimo se sa ljudima ovde i uživamo u svemu ovome jer kod kuće je uvek najlepše - s osmehom priča Nikolina, dodajući da u Nemačkoj redovno odlazi na jahanje, ali je jahanje na magarcu ipak drugačije iskustvo.

I dok je Nikolina uživala u pobedi, nasmejana pozirajući pored svog poslušnog magarca, istu radost nije delio Nebojša Modrinić iz Radučića. Njegov magarac za trku odustao je nakon samo nekoliko metara od startne pozicije i na daljnje učešće nisu ga uspeli motivisati.

- Moj mago nije hteo dalje. Izgleda da ga nisu baš dobro nahranili pred trku. Drugi put sam učestvovao, probao sve metode ali ništa nije pomoglo. Moram reći da ja živim u Australiji, ali redovno dolazim na Mokropoljske susrete i meni ovo mnogo znači. Imamo tradiciju koja traje i koju moramo nastaviti i nadam se da će naši ljudi svake godine dolaziti u što većem broju, a ja ću se potruditi da sledeće godine izaberem malo jačeg magarca za trku - kaže Nebojša, dodajući da je ovde učešće ipak važnije od pobede jer se radi o specifičnoj vrsti životinja na čiju narav nije lako uticati.

Uz nastup izvornih pevačkih grupa „Strmica” i „Bukovčani”, Kulturno-obrazovnog društva„Jevrem Grujić Knin” i gostujućeg„Tabu benda” iz Srbije, druženje na Susretima potrajalo je do kasno u noć, a učesnici poručuju kako je do sledećih predugo čekati, pa nova druženja najvljuju već u vreme Vaskršnjih praznika.

Ovaj tekst je sufinansiran od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija Republike Srbije u okviru projekta „Temelji srpskog identiteta u Hrvatskoj“.