Najmlađi među najhrabrijima – desetogodišnji Alesandro prvi doplivao do Časnog krsta

Veliki hrišćanski praznik Bogojavljenje kao poseban dan za meštane Trpinje tradicionalno je uz zajedničku molitvu, proslavljen i plivanjem za Časni krst, ali ove godine uz brojna iznenađenja. Ovaj događaj, od velikog je značaja za sve hrabre plivače, a veliko iznenađenje je to što su se među najhrabrijima, istakli jedan dečak i jedna devojčica. Na Bogojavljenje, osim meštana, okupi se uvek veliki broj ljudi iz okolnih mesta. Sabrani u Hramu Vaznesenja Gospodnjeg, nakon održane svete liturgije i obavljenog obreda osvećenja bogojavljenske vode, narod je u litiji krenuo ka Panjiku. To je već ustaljena ceremonija od početka održavanja ove tradicije u Trpinji, u kojoj se neretko stiče i poseban utisak u kojem dominira osećaj zajedništva i sloge, kako među plivačima, tako i posmatračima. Praznik ima svoju vrednost pre svega jer se tada vernici podsećaju na značajnu simboliku Hristovog krštenja u reci Jordan, na važnost krštenja uopšte, odnosno duhovnog preporoda. Plivanje za Časni krst u Trpinji preraslo je tako u jedan od najznačajnijih događaja koji traje više od jedne decenije, a svake godine privlači sve veći broj učesnika i posmatrača. Ove godine u plivanju je učestvovalo ukupno 57 plivača, a veliko iznenađenje je to što je najbrži među njima bio desetogodišnji Alessandro Aleksić iz Borova, najmlađi učesnik do sada, a koji je sa puno entuzijazma doplivao do Časnog krsta.

- Nije mi bilo teško da plivam. Bio sam siguran da ću doplivati do krsta, jer krst za mene predstavlja život. Pre nego što sam ušao u vodu plašio sam se hladnih stepenica i skoka, ali kada sam skočio, više nije bilo straha - rekao je Alesandro.

Tokom plivanja, Alesandro je imao pratnju svog oca Slobodana Aleksića, već iskusnog učesnika bogojavljenskih plivanja.

- Prvi put sam plivao za Časni krst u Dalju 2013. godine, a potom smo počeli dolaziti i u Trpinju. Nikada nisam doplivao do krsta, ali to mi i nije nikada bio cilj. Plivamo jer smo vernici, jer to volimo. Alesandro je sam izrazio veliku želju da učestvuje i, iako je u početku imao strah, uspeo je da ga savlada. Ako Bog da, vidimo se i sledeće godine - poručio je Slobodan Aleksić.

Pored Alesandra, hrabrost je pokazala i nešto starija devojčica Anja Dokmanović. Plivanjem do krsta, kako kaže, ona je ispunila svoju želju i ostvarila iskustvo koje će pamtiti celog života.

- Skočila sam u ledenu vodu da bi se ohrabrila i stekla novo iskustvo. Bilo je super. Iako je bilo hladno, lepo je. Ne smeta mi što nisam ja uzela krst, bilo mi je bitno samo da pobedim sebe i uđem u vodu - rekla nam je Anja.

Jedan od onih koji je svake godine angažovan kada je reč o okupljanju i motivaciji plivača je Ljuban Vujanac.

- Lepo je što ove godine imamo ljude koji su došli iz Srbije. Ovo je od velike važnosti za sve nas koji smo pre svega pravoslavci pa tek onda Srbi. Na ovaj način pokazujemo da ima nade i da bi ova naša vera i tradicija trebali opstati kod nas - poručio je Vujanac.

Radostan pozdrav „Bog se javi“ uputio je svim vernicima trpinjski paroh, protojerej stavrofor Marko Šukunda. On je objasnio da praznik Bogojavljenja sadrži duboku i slojevitu simboliku i samim tim je specifičan iz više razloga.

- Sa jedne strane ovde govorimo o krštenju Hristovom i javljanju samog Boga, sa druge strane govorimo o osvećenju celokupne prirode, odnosno prirode same vode. Upravo u tom duhu nastaju i sami običaji koje prate ljudski rod i naš narod, pa tako evo ovde i naša zajednica u Trpinji. Zaista se trudimo da bogojavljensko plivanje očuvamo kao veliku tradiciju, da je ovde održimo kao lep običaj koji nas čuva, a koji je deo našeg etosa, odnosno naroda. Upravo u tom smislu, veoma mi je drago da čujem kada se mladi odazovu i učestvuju u tom običaju. Pored svih crkvenih aspekata, važno je i to da održavamo običaje i pokazujemo da ovde opstajemo kao Srbi koji u Hrvatskoj neguju i čuvaju svoju tradiciju i običaje - istakao je Šukunda.

Bez obzira na hladnoću januara, Bogojavljenje u Trpinji obeleženo je uz veru, zajedništvo i tradiciju, vrednosti koje imaju snažno uporište među meštanima, ali hrabrost koja je dominirala a kojom se šalje najsnažnija poruka o duhovnoj snazi, pripadnosti i kontinuitetu običaja koji se prenose sa generacije na generaciju. Ipak, najveću radost praznika doneli su najmlađi učesnici, potvrđujući da bogojavljenska tradicija u Trpinji ima svoju budućnost i da će, uz veru i zajedništvo, nastaviti da živi i narednih godina.

Prema verovanju, bogojavljenska voda, koju vernici nose sa sobom nakon osvećenja treba da se čuva tokom cele godine jer može da pomogne svojom delotvornošću kada se koristi u posebnim prilikama, poput bolesti ili drugih teških životnih situacija.