NaMa – prvi vukovarske šoping mol (2)

Vukovarska „NaMa” bila je mesto u kom je čovek mogao da pronađe sve što mu treba, što bi narod rekao, „od igle do lokomotive”. Bilo je to zaista reprezentativno i lepo uređeno mesto u samom centru grada na malo povišenom prostoru sa vlastitim parkiralištem i modernom rasvetom.

Izgradnja „NaMe” u Vukovaru započela je početkom 1978. godine na osnovu projektne dokumentacije koju su 1977. izradili stručnjaci „Inženjering-projekta” iz Zagreba. Glavni projektant bio je dipl. inž. arhitekture Branko Velnić. Građena je u stilu tzv. „neoregionalizma”, koji karakterišu bogato raščlanjeni tamnosmeđi krovovi i česta upotreba žute fasadne opeke.(1) Stil je začet 1972. prema pobedničkom rešenju za projekt Spomen-doma boraca i omladine Jugoslavije u Kumrovcu arhitekata Berislava Šerbetića i Ivana Filipčića koji su za to rešenje 1974. Godine dobili i nagradu Vladimir Nazor.

Kamen temelјac vukovarske „NaMe” postavlјen je 24. novembra 1977. godine, a tačno godinu dana kasnije, odnosno 25. novembra 1978. robna kuća „Dunav” primila je prve kupce. Izgrađena je u neposrednoj blizini današnjeg hotela „Lav”, tada prodavnice nameštaja, na površini od 8000 kvadratnih metara od čega je polovina otpadala na prodajni prostor. Izgradnju je izvela zagrebačka „Novogradnja” sa svojim kooperantima „Četković”, „Grijanje” i „Metalogradnja” iz Zagreba, „Kristal” iz Banja Luke, „Kamen” iz Pazina i „Izolacija” iz Beograda. Nadzor je bio poveren vukovarskom „Građevinaru”, a opremanje su izvršili „Soko” iz Mostara te „Rade Končar” i „Interpublik” iz Zagreba.

Potrošači su u novoj robnoj kući mogli da biraju raznovrsnu robu koja se sastojala od skoro 60 000 artikala po čemu je spadala u red najuređenijih i najbogatijih robnih kuća na širem prostoru.

„U sklopu svečanosti posvećenih Danu Republike, u Vukovaru je na prigodan način predana na upotrebu nova robna kuća pod nazivom „Dunav” kao OOUR(2) zagrebačkih NAMA. U kakvu je „obitelј” ušla vukovarska Robna kuća „Dunav” najbolјe pokazuje podatak da u sklopu OUR „NAME” djeluju četiri radne organizacije, 22 osnovne organizacije udruženog rada i šest radnih jedinica sa približno 6.000 zaposlenih radnika i realizacijom robe u vrijednosti 6,5 milijardi dinara za ovu godinu.”(3) – pisale su Vukovarske Novine.

Ideja da se u Vukovaru izgradi veliki trgovački centar bila je rezultat nedovolјne snabdevenosti ovog kraja širokim asortamanom robe što je predstavlјalo veliki problem za celu opštinu, a posebno za grad Vukovar. Potrošači su bili primorani da sve što nisu mogli da nađu u Vukovaru traže u Osijeku, Novom Sadu i drugim većim centrima. Sem poteškoća za potrošače dolazilo je i do velikog odliva sredstava opštine koja su u vidu poreza na promet odlazila u druge centre. U realizaciji ove ideje značajnu podršku dale su tadašnje društveno-političke organizacije u opštini i udruženi rad, posebno SOUR(4)  PIK „Vukovar”, OOUR„Ratarstvo” i Komercijalna banka koji su udružili sredstva sa nosiocima investicija OUR(5) Robna kuća „Kvaternikov trg”, Radne organizacije „NAMA” Robne kuće Zagreb i Zagrebačke banke.

FOTO: novine Vuteks - izgradnja NaMe

Vukovarska „NaMa” bila je  organizovana u pet radnih jedinica i to četiri jedinice maloprodaje sa samouslugom i radna jedinica zajedničkih poslova sa sadržajem robe kakvu su tada imale i ostale robne kuće zagrebačkih „NaMa”. U prizemlјu je bila samoposluga,  zatim parfimerija, obuća i kožna galanterija u okviru koje je bila i ekspres popravka obuće, zatim prodaja posuđa, pribora za jelo, galanterije, plastike, stakla, kristala, keramike i porculana, prodavnica školskog pribora, štampe i suvenira, trafika i prodavnica gramofonskih ploča (kasnije je preselјena na prvi sprat).

Na prvom spratu do koga su vodile pokretne stepenice bila je smeštena konfekcija, trikotaža, metražna roba, zavese, vuna, peškiri, radile su i dve krojačice za pružanje krojačkih usluga na konfekcijskoj robi i na šivenju zavesa. Tu je bila i jedinica za prodaju raznog veša, čarapa i ostale slične robe, kao i sportska i kamp oprema, oprema za lov i ribolov, fotoaparati, fotomaterijal i igračke. Sprat više bila je tehnika, nameštaj, sanitarije, elektro i vodovodne instalacije i svetilјke. Tu je bila i bela tehnika, muzički instrumenti, želјezar, kultivatori, auto delovi i oprema, auto kozmetika, boje i lakovi.

Pored svega toga robna kuća imala je vlastito odelјenje za čišćenje i održavanje, administraciju, dekoraciju i aranžiranje, transport kao i radnički restoran koji je svakodnevno pripremao tople obroke za radnike.

U prvi mah u vukovarskoj „NaMi” radilo je 123 radnika, a već iduće godine taj broj je porastao na 150 zaposlenih. Za kvalitet asortimana i raznolikost robe brinulo je približno 1000 dobavlјača iz cele zemlјe i iz inostranstva.

Od igle do lokomotive

Vukovarska „NaMa” bila je mesto u kom je čovek mogao da pronađe sve što mu treba, što bi narod rekao, „od igle do lokomotive”. Bilo je to zaista reprezentativno i lepo uređeno mesto u samom centru grada na malo povišenom prostoru sa vlastitim parkiralištem i modernom rasvetom. Tokom celog dana, od 7 sati ujutro do 20 naveče bila je prepuna lјudi, a naročito je bila atraktivna za mlade koji su ovde mogli da kupe najnovije gramofonske ploče domaćih i stranih izvođača, muzičke uređaje i instrumente, te kvalitetnu sportsku opremu za gotovo sve sportove. Posebno zanimlјivo izvedeni i ukusno uređeni bili su brojni izlozi koji su se nalazili s prednjeg i desnog bočnog dela zgrade. Bili su zaista neobični i ličili su na ogromne TV ekrane i u svakom od njih bili su izloženi artikli koji su predstavlјali neko od prodajnih odelјenja.

FOTO: novine Borovo - NaMa Vukovar 1978. godina

„NaMa” je u ratu teško stradala, ali je o. Objekat spolјa i nije bio toliko oštećen ali je zato unutrašnjost potpuno izgorela i vremenom je zgrada postala mesto za odlaganje smeća i najveći vukovarski javni nužnik iz koga je nepodnošlјivo zaudaralo. Tako je ostala sve do početka druge decenije ovog veka, a onda su počele priče o njenoj obnovi. „NaMu” je 2006. godine najpre kupio splitski preduzetnik i političar Želјko Kerum i odmah najavio višenamensku građevinu po ugledu na njegov poznati splitski Džoker, u staklu i s rotirajućom kupolom te podzemnom garažom. Ipak, od toga ni nakon četiri godine nije bilo ništa, a tada je devastirana zgrada prodana vinkovačkoj firmi Eurko d.d, za 10 miliona kuna. Novi vlasnik je odmah najavio čišćenje i rušenje te izgradnju nove robne kuće, ali je prostor samo očišćen.

Naposletku je na mestu nekadašnje robne kuće izgrađena potpuno nova građevina iste namene, ali i sa nekim dodatnim sadržajima poput moderne kino sale, odnosno Sinestara. Vukovar je tako dobio zamenu za staru robnu kuću, ali to je već neka druga priča.

Kraj četvrte priče.

(1) Branko Nadilo, „Rekonstrukcija i dogradnja zgrade Name u Vukovaru: Od gradskog rugla do Cinestar kina“, Građevinar: časopis za znanstvene i stručne radove te ostale priloge iz građevinarstva, sv. 65, br. 6, Zagreb, srpanj 2013., str. 565.

(2) OOUR – Osnovna organizacija udruženog rada.

(3) Robna kuća Dunav, ponos našeg grada, Vukovarske Novine, 9. decembra. 1978, br. 41, str. 3.

(4) SOUR – Složena organizacija udruženog rada.

(5) OUR – Organizacija udruženog rada.