NaMa – prvi vukovarski šoping mol (1)

U petak 13. februara čuvena robna kuća „NaMa”u Zagrebu imala je svoj labuđi pev. Nakon skoro vek i po postojanja najveća robna kuća na ovim prostorima oprostila se od kupaca. Jednu od mnogih svojih podružnica „NaMa” je imala i u Vukovaru u samom centru grada, a uz izgradnju Sportske dvorane „Borovo” njena izgradnja i otvorenje obeležili su u vukovarskom kraju 1978. godinu. Sportska dvorana omogućila je masovniji i organizovaniji razvoj sporta, a s „NaMom” su Vukovar i okolna mesta dobili priliku da ljudi na jednom mestu kupe sve što im treba.

„NaMa” u Vukovaru nije bila specifikum samo za ovaj grad. Svedok tome je istorija koja je zabeležila da su njeni počeci vezani uz period austrougarske vladavine i dolazak bečkih trgovaca Karla Kastnera i Hermana Olera u Zagreb. Kastner i Oler bili su češkog i jevrejskog porekla, a svoju prvu robnu kuću „Kastner i Oler” otvorili su 1873. godine u češkom gradu Opavi. Sedište firme su 1883. godine preselili u Grac, a podružnicu u Zagrebu otvorili su još 1879. godine na samom početku Ilice, glavne zagrebačke ulice, na kućnom broju 50, a već 19. novembra 1881. u Ilici na broju 52 i „Trgovinu lakatne i manufakturne robe „Kastner i Oler”. Međutim, trgovinu je gradsko poglavarstvo već 5. decembra iste godine zatvorilo zbog pritužbi građana kojima se prisustvo stranih trgovaca nije sviđalo. Zbog toga su poslovanje početkom 1882. preselili u Mesničku ulicu i ponovo počeli da rade da bi 1. avgusta u Ilici, na kućnom broju 16, otvorili i svoju drugu trgovinu. Nakon što su promenili nekoliko lokacija konačno su pronašli mesto koje im odgovara, i to u Ilici br. 4 u prizemlјu tada reprezentativnog hotela „K' caru austrijanskom” u kom su odseli pri svom prvom dolasku u Zagreb i koji im se kao lokacija za njihovu trgovinu odmah svideo.  

Najpre su poslovali u iznajmlјenom prostoru koji je 1889. godine postao njihovo vlasništvo, a u nameri da reklamiraju svoju robu i da u novi vek uđu što spremniji Kastner i Oler su početkom 1890. godine od Gradskog poglavarstva zatražili dozvolu da urede izloge u kućnoj veži.

Kastner-Öhler-1873

Već 1906. godine celo prizemlјe hotela „K' caru austrijanskom” postalo je poslovni prostor Kastnera i Olera, a kada je sledeće godine Zagreb dobio i električnu rasvetu to im je omogućilo da osvetle i svoje izloge zahvalјujući čemu je njihova robna kuća postala jedna od najpopularnijih trgovina u gradu. U njihovoj robnoj kući prodavane su venecijanske čipke, istočnjački tepisi, londonska sukna, austrijske pomade, francuska ulјa za kosu i mnoga druga roba koje tada u ovom gradu nije bilo, donoseći tako u Zagreb dašak bečkog ugođaja što je poput magneta privlačilo kupce svih uzrasta i ukusa.

Zgradu na broju 4 preuredili su 1913. godine, pred sam Prvi svetski rat koji je, sem velikog broja mrtvih i invalida, sa sobom doneo i glad i nezaposlenost. „Kastner i Oler” pružali su pomoć gradskim socijalnim službama i uprkos svim tim neprilikama 1915. godine dovršili uređenje srednjeg dela novogradnje u Ilici nroj 4. Tako je, malo po pomalo, nestao hotel „K' caru austrijanskom”.

Nakon rata „Kastner i Oler” ponudu su proširili i na izdavaštvo. Prvi su pokrenuli katalošku prodaju i otvorili prvu samoposlugu. Odelјenje za prodaju robe je četiri puta godišnje izdavalo katalog ponuđene robe i poštom ih slalo na adrese kupaca. Vodili su se time da, uz povolјne cene, što više obogate i asortiman svoje ponude. Kupcima su umesto nasrtlјivosti prodavača omogućili razgledanje bez ometanja, a prodavcima su dali uputstvo da priskoče u pomoć tek kada kupci od njih to sami zatraže. Na taj način uveli su samoposluživanje i samoizbor što je odavno bila praksa i u svetu. Roba je zato morala da bude propisno označena, a cena vidlјivo istaknuta. Već tada je „Kastner i Oler” imao ekskluzivnu ponudu jer je robu naručivao direktno od proizvođača, a artikli su imali poseban izgled i mogli su da se nađu samo u njihovoj trgovini.

Pred kraj dvadesetih godina prošlog veka, odnosno 1928. godine, „Kastner i Oler”  počeli su nadogradnju trećeg i četvrtog sprata na svojoj zgradi u Ilici, a i njenu fasadu su potpuno promenili čime je nekadašnji hotel „K' caru austrijanskom” promenio izgled koji je kao takav ostao sve do kupovine obližnjeg „Grand hotela”, u Ilici br. 6. Nekoliko godina bili su u najmu, a kasnije su otkupili celu zgradu i 1929. godine otvorili kreditno odelјenje. Nјihova trgovačka kuća postala je poznata po raskošnim i prostranim izlozima, uz asortiman i uslugu kojom su značajno unapredili trgovačku praksu. U tom periodu poslovanje Hermana Olera nasledio je njegov sin Franc.

Pojava nacizma i pripajanje Austrije Nemačkoj u kojoj je netrpelјivost i nasilјe nad Jevrejima postajalo sve izraženije primorali su Franca Olera, Riharda i Alberta Kastnera da 1939. godine prodaju firmu svojim zetovima kako bi izbegli konfiskaciju od strane nacističkog režima. Prebegli su u Jugoslaviju, ali je nacizam svoje krake za kratko vreme pružio i na taj deo Evrope. Vlast novouspostavlјene ustaške Nezavisne Države Hrvatske 1942. godine prisilno je razvlastila Franca Olera vlasništva firme na njenoj teritoriji, a zbog jevrejskog porekla njega i suprugu mu Gertrudu deportovali su u konc-logor Buhenvald gde je i ubijen 1945. godine.

Robna kuća NAMA u Zagrebu nakon Drugog sv. rata

Po nalogu endehazijskog režima Franca Olera nasledio je izvesni Grgić, pa je i sama trgovačka kuća promenila ime u trgovačka kuća „Kastner i Grgić” pod kojim je dočekala i kraj rata.

Nakon rata nova komunistička vlast konfiskovala je imovinu firme pa su i Kastner kao i Olerov, silom postavlјeni, naslednik Grgić ostali bez imovine. Tako je nastala nova trgovinska radna organizacija „Narodni magazin”. Robna kuća u Ilici ponovo je otvorena već 6. decembra 1945. godine.

Odmah nakon rata Trgovačka radna organizacija „NaMa” otvorena je i u Beogradu nacionalizacijom trgovačke kuće „Kastner i Grgić”, a do 1970. godine u Jugoslaviji je otvoreno još devet robnih kuća. „NaMa” je tako postala vodeći trgovački lanac na prostoru SFRJ i pred kraj sedamdesetih godina 20. veka „NaMa” dolazi i u Vukovar.