Nastava srpskog po modelu C uskoro dobija kurikulum i nove udžbenike

Učitelji iz Dalamacije i sa Korduna i Banije koji predaju srpski jezik i kulturu po modelu C boravili su u trodnevnoj poseti Vukovaru i široj okolini.

poseta učitelja Model C

U sklopu trodnevne posete Vukovaru učitelja koji drže nastavu po modelu C, 23. novembra je u Zajedničkom veću opština održan radni sastanak gde su učitelji upoznati sa novim kurikulumom srpskog jezika i kulture, kao i sa novim udžbenikom iz ovog predmeta koji će se uskoro pojaviti na školskim klupama učenika koji pohađaju ovakav oblik nastave u Hrvatskoj.

Predsednik Zajedničkog veća opština Srđan Jeremić govorio je učiteljima o važnosti manjinskog obrazovanja po svim trenutno dostupnim modelima, dok su nove udžbenike od prvog do četvrtog razreda osnovne škole predstavile njihove autorke Milica Stojanović i Snežana Šević. Učitelji u nastavi po C modelu, ne samo da do sada nisu imali udžbenike, nego nisu imali ni plan i program po kojem bi radili. To će se uskoro promeniti jer je i sam kurikulum verifikovan od strane nadležnih institucija.

– Ti udžbenici bi trebalo da budu objavljeni do polugodišta, a nakon toga krećemo sa radom na udžbenicima od petog do osmog razreda. U nastavi po modelu C postoji veliki problem, jer do sada nisu imali verifikovan ni plan i program pa zato nisu mogli imati ni udžbenike, već su se snalazili kako su znali i umeli. Očekujemo da će sada ti problemi nestati. Udžbenik i kurikulum su rađeni na programu od tri časa nedeljno – kaže predsednica Odbora za obrazovanje ZVO-a i autorka udžbenika Milica Stojanović.

Da će verifikovani kurikulum i novi udžbenik olakšati rad učiteljima u modelu C smatra i druga autorka Snežana Šević.

– Prilikom izrade udžbenika bilo nam je važno da se kroz taj predmet sačuva identitet, da deca razvijaju svest o svojoj tradiciji i običajima i prvenstveno da sačuvamo naš jezik. Mi smo u komunikaciji sa učiteljima pokušale da ispoštujemo sve ono što su oni smatrali da je potrebno da se obradi u radnim udžbenicima i čitankama – ističe profesorka Šević.

Model C trenutno u 33 škole

U Vukovar je stiglo 14 učitelja iz nastave po modelu C, a reč je o projektu Centra za obrazovanje Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“. Oni su, osim ZVO-a, obišli i dva vukovarska muzeja, ali i obližnji Dalj u kojem se nalazi Patrijaršijski dvor i rodna kuća naučnika Milutina Milankovića.

– Prosvjeta je od samog početka, tačnije od 1996. godine, ovaj model obrazovanja uzela pod svoje okrilje. Centar za obrazovanje se od tada do danas bavio pomoći i okupljanjem učitelja koji rade po ovom modelu. Oni su rasprostranjeni na velikom prostoru i teško ih je sakupiti na jednom mestu. Odatle i ideja za ovakav jedan stručni skup koji je podržalo, odobrilo i sufinansiralo Ministartstvo obrazovanja. Želja nam je bila da oni dođu u Vukovar, da vide ovaj grad, ali i da posete Zajedničko veće opština kako bi videli šta se sve ovde radi kada je u pitanju manjinsko obrazovanje – govori voditeljka Prosvjetinog Centra za obrazovanje Maja Matić.

Kada je srpska zajednica u pitanju, trenutno se na području cele Hrvatske oko 3 hiljade učenika obrazuje po jednom od tri modela manjinskog obrazovanja. S obzirom na sam udeo Srba u Hrvatskoj, taj bi broj mogao da bude i daleko veći. Ipak, u pojedinim segmentima stvari idu nabolje u odnosu na pre desetak godina pa se model C trenutno sprovodi u 33 škole.

Škola Biočić naslovna
Škola Biočić, arhiva

– Unazad nekoliko godina pokušavali smo da svake školske godine pokrenemo dve do tri nove škole koje će implementirati model C. Svi generalni sekretari Prosvjete su radili na tome i mislim da sve to jako dobro funkcioniše ako se uzme u obzir da je naša zajednica rasprostranjena na skoro celom području Hrvatske, što je dosta drugačije u odnosu na druge manjine koje se uglavnom nalaze samo na jednom geografskom području – govori Maja Matić.

Oseća se pomak u broju dece

Marijana Pejčinović iz područne škola Žegar koja pripada OŠ „Obrovac“ danas radi sa samo četiri učenika od prvog do trećeg razreda. Nagodinu će doći jedno dete, a za dve godine, kako sada stvari stoje, moglo bi stići četvoro novih prvačića.

– Takav je trend u čitavoj državi, ali to nikako ne znači da mi radimo manje. To samo znači da imamo priliku da se više posvetimo svakom detetu. Puno toga radimo i učenicima je to jako interesantno. Obrađujemo opuse srpskih književnika kao što su Ljubivoje Ršumović, Dragan Lukić ili Desanka Maksimović. Vidim da su i roditelji jako zadovoljni, a za sadržaje koje učimo imamo i veliko razumevanje naše sredine – ističe Marijana Pejčinović.

U Glini i Vrginmostu kao učitelj pojačanog srpskog jezika i kulture radi Ognjen Ergarac.

– Naša škola broji petstotinak učenika, a nastavu srpskog jezika i kulture pohađa ove godine 33 učenika. Kada sam pre jedanaest godina počeo da radim, ovu nastavu je pohađalo svega pet đaka. Oseća se taj pomak poslednjih godina i učenici su, koliko je meni poznato, zadovoljni i vrlo rado se odazivaju svim aktivnostima. Imamo dosta problema, a oni se odnose na to da nemam svoju učionicu, a problem je i u organizaciji rasporeda jer su naša deca većinom putnici koji u školu dolaze autobusom. Ipak, ništa nije teško kada radite ono što volite – zaključuje ovaj učitelj.

Komentariši