Obeležena godišnjica proboja Sremskog fronta

Na samom početku obeležavanja godišnjice proterivanja nacističkih trupa iz Srema, predstavnici antifašističkih udruženja i ostalih organizacija koja podržavaju ovakva dešavanja okupili su se u Iloku ispred spomen-kosturnice boraca Crvene armije kako bi polaganjem venaca i prikladnim govorima odali počast stradalim oslobodiocima. Nakon toga položeni su venci partizanskim borcima na pravoslavnom groblju, a odata je počast i za 50 meštana koji su streljani u znak odmazde za ubijene fašiste na obližnjoj lokaciji Lovka. Na kraju posete iločkom kraju, delegacija antifašista izrazila je pijetet i prema sahranjenim borcima u Šarengradu koji su se u ovom selu borili na prvoj liniji fronta.

Drugi deo komemoracije nastavljen je ispred Spomen-kosturnice žrtvama i borcima Pete vojvođanske i Crvene armije koji su učestvovali u Desantu Dunava kao i žrtvama Dudika u Vukovaru.

- Linije fronta su bile i u Hrvatskoj pa zbog toga obeležavamo i ovde, a manifestacija je pod pokroviteljstvom Sabora Republike Hrvatske. Dolaze ljudi iz svih republika nekadašnje Jugoslavije i bude oko tridesetak delegacija - navodi predsednik Zajednice antifašističkih udruženja Vukovarsko-sremske županije Lazo Đokić.

Pojasnio je Đokić i kako je izgledao tok borbi za oslobođenje Srema.

- Značaj Sremskog fronta je veliki s obzirom da je to jedini deo gde je bila utvrđena odbrana Nemaca. Kako se radi o ravničarskom kraju, odbranu je bilo veoma teško probiti, postojalo je sedam linija. Borbe su trajale oko 180 dana. Prvi pokušaj posle čuvene Batinske bitke da se probije front bio je Desant Dunava 8. decembar 1944. godine, međutim, zbog niza okolnosti to se nije dogodilo pa se onda čekalo sve do 12. aprila 1945. Ono što je izuzetno važno je da je veliki broj boraca, a naročito Sremaca poginuo probijajući front - istakao je važnost borbi naš sagovornik.

Predstavnici Ruske ambasade ponosni na zajedničku borbu

Obeležavanju su prisustvovali i predstavnici Ambasade Ruske Federacije u Republici Hrvatskoj. Ministar savetnik Andrej Kiselev istakao je zajedničku borbu više od 250 000 vojnika Narodnooslobodilačke vojske, partizanskih odreda i Crvene armije. Osvrnuo se i na obnovu spomenika NOB-u i Crvenoj Armiji koju je finansirala Ruska Federacija.

- Ruska ambasada je učestvovala u obnavljanju velikog broja spomenika, a najvažniji su spomenik Pobeda u Batini, u koji je uloženo mnogo sredstava, kao i kosturnica u Iloku gde je napravljen i Park pobede. Za Rusiju je veoma važno da sačuva sećanje na svakog ko je ostao da leži na zemlji koju je oslobađao u ime sovjetskog naroda pa zbog toga radimo na očuvanju spomenika i kosturnica gde su sahranjeni vojnici. To je veoma velik projekat u Rusiji i aktivno ga provodimo. Bez sećanja na poginule nema budućnosti i važno je da naši potomci znaju ko je oslobodio narode Sovjetskog Saveza i Evrope od velike tragedije 20. veka - naglasio je Andrej Kiselev.

Prisutnima na vukovarskom skupu se, između ostalih, obratio i predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac.

- Pre svega bih hteo reći da bez obzira na to kako se u proteklih 30 godina odnosili prema vrednostima i tradiciji antifašizma, prema političkim slobodama koje su izborene na tim vrednostima i bez obzira što mnogi od nas mislimo da taj odnos nije bio dobar i pošten, mislim da ovde i danas treba reći da ne treba da posustajemo i da treba da pronađemo najbolji mogući način kako ćemo u današnjim okolnostima i u današnje vreme obnavljati vrednosti antifašizma i politike koje će biti zasnovane na tim vrednostima kao što su bile u prvoj polovini 20. veka u Evropi - poručio je Pupovac.

U kulturno-umetničkom delu programa nastupili su recitatori vukovarske Gimnazije i Pevačko društvo „Naši koreni“ iz Borova. Na kraju je usledila akademija gde su učesnici govorili o odnosima antifašizma i fašizma u poslednjih nekoliko godina.