Običaj kraljica za nacionalnu listu nematerijalne kulturne baštine Srba u Hrvatskoj

U cilju upisa na nacionalnu listu nematerijalne kulturne baštine Republike Hrvatske  Zajedničko veće opština pokrenulo je projekat istraživanja narodnog običaja kraljica. Predavanje kom su prisustvovali brojni umetnički rukovodioci i članovi kulturno-umetničkih društava iz vukovarskog kraja je imalo za cilj da ih podrobnije upozna sa ovim narodnim običajem. Predavanje su održali etnolog i antropolog Vesna Marjanović i etnomuzikolog i etnokoreolog Gordana Roganović.

- Reč je o duhovskim običajima, to je pedesetnica, jedan značajan hrišćanski praznik koji u sebi sadrži i određene prehrišćanske elemente koji se uglavnom manifestuju kroz te povorke devojaka koje se na ovom području zovu kraljice. Običaj zapravo ima različita imena. U Srbiji su to rusalije i rusalje, lade i ljelje, zavisno o kom kraju je reč – objašnjava Vesna Marjanović.

Ovaj običaj je uglavnom prisutan kod slovenskih naroda. Imaju ga i Hrvati, i Srbi, a jednu varijantu i Bugari.

- Na osnovu istraživanja eminentnih etnologa i mojih vlastitih verujem da je reč o prehrišćanskom običaju stare Evrope da se tu negde nadomestila romanska i kasnije kulture. U starijim zapisima stoji da su to, s jedne strane, inicijacije devojaka pred udaju u vreme proleća, a sa druge strane, da imaju mogućnost da komuniciraju sa dušama predaka odnosno pokojnika u tom vremenu o prazniku duhova. Kod Slovena, odnosno Čeha, Rusa, Srba i Hrvata je zadržan u ovoj varijanti devojačkih obrednih ženskih povorki. One su nam inače interesantne zato što mi imamo obredne povorke i pod maskama i bez maski, muškaraca uglavnom, u zimskom vremenu, kad je trebalo u onom starom dobu tradicionalnog modela kulture na neki način oploditi majku zemlju, a u prolećnom, su bitne žene jer one trebaju da održe tu plodnost, da bi se rodila nova vegetacija, zdravlje i berićet, odnosno da bi se populaciji obezbedila egzistencija – rekla je Vesna Marjanović.  

Danas obrednih radnji nema jer su kraljice vezane za crkveni praznik Duhova, nema ni spontanog okupljanja mladih devojaka nego tu ulogu preuzimaju kulturno-umetnička društva, jer su same povorke scenične i po načinu odevanja i u vokalnom i igračkom sadržaju i mogu da se izvode i van vremena praznika.

- Iako običaj imaju i drugi narodi kraljice su srpske zato što su nosioci i izvođači Srbi. One su veoma slične, recimo slavonskim kraljicama ili ljeljama, ladaricama. Slične su po obraćanju, po obilasku domaćinstava, čak i po sadržaju pesama koje obrađuju etnomuzikolozi i oni koji se bave narodnom književnošću, ali je sve je to slično. Po meni, to su samo varijante, jedino ako se Vaskrs, odnosno Uskrs kod katolika i pravoslavaca ne poklapa, onda se one, odvijaju u različito vreme. Dakle, vremenski se razlikuju, po broju učesnika, po podeli kad imamo i barjaktare i mladu i kraljeve i kraljice. Tu ima tih uloga koje sad variraju i to mogu da variraju od mesta do mesta – zaključuje Vesna Marjanović.

Predavanje će pomoći KUD-ovima da bolje razumeju sam običaj i da ga naravno bolje prezentuju u svojim koreografijama, a običaj kraljica je na redovnom repertoaru i Ansambla narodnih igara iz Vukovara.

- Ova predavanja nam puno pomažu jer su i Gordana i Vesna bile na terenu našeg kraja. One su obišle sela Trpinja, Borovo i Dalj, u kojima i danas žive običaji kraljica. I kada nam prenesu svoja istraživanja sa terena, onda je voditeljima lako da naprave ili uobliče neki običaj, koreografiju i slično kako bi to postavili na scenu. Naravno, možda ne u izvornom obliku, ali koreografski, uobličeno za scensko izvođenje svakako da. Ovakva predavanja su zlatna – zaključuje voditelj KUD-a „Sloga“ Vukovar Zoran Novoselac.

Počev od 2009. godine, tadašnji umetnički rukovodilac ansambla Dalibor Milovančević bio je na terenu sela Trpinja i u razgovoru sa meštanima prikupio je iskaze od kojih je sačinio materijal za postavljanje koreografija i srpskih igara vukovarskog kraja, u kojem se nalazio i običaj kraljica.

- Od tada do danas se ništa nije izmenilo. Koreografija je ostala ista od prvog dana kako je postavljena. Međutim, u ovom momentu ćemo napraviti jedan drugi, mada sličan, prikaz sa materijalima koje su skupile Gordana Roganović i Vesna Marjanović. One će jedan prikaz kraljica postaviti na naš repertoar, onda će sve to biti snimljeno i upućeno prema Ministarstvu kulture Republike Hrvatske kao predlog za zaštitu nematerijalne kulturne baštine Srba ovog kraja, a to će raditi Ansambl narodnih igara, kao reprezentativni ansambl srpske zajednice u Hrvatskoj – dodaje Novoselac.

Međunarodni dan nematerijalnog kulturnog nasleđa obeležava se 17. oktobra, na dan kada je 2003. godine usvojena Konvencija UNESKO-a o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa. Odluka da se ovaj dan proglasi za međunarodni donesena na 42. zasedanju Generalne skupštine UNESKO-a u Parizu 2023. godine.