Od odbijanja turskih osvajanja do privlačenja turista

Erdutska kula je turističko-kulturološki simbol opštine Erdut koji na lesnoj terasi dominira Dunavom zbog čega je i svojevrsna turistička atrakcija. U njenoj blizini održavaju se razne manifestacije, a brojni turisti i posetioci dolaze da je vide. Zbog svega toga Opština Erdut već godinama radi na tome da ovaj prostor uredi kako bi postao mesto koje turisti žele da vide i da se duže zadrže u ovom kraju Hrvatske. Na prikupljanju sredstava neumorno radi opštinski Preduzetničko-razvojni centar (PORC) koji je do sada uspeo da obezbedi građevinsku dozvolu za revitalizaciju područja Erdutske kule.

- Proces kroz koji smo prošli tokom rada na ovom poslu vezan je za prethodni finansijski period Evropske unije. Opština Erdut je deo urbane aglomeracije Osijek i mi smo iz tog finansijskog okvira povukli novac za izradu projektno-tehničke dokumentacije do građevinske dozvole, kao i samu građevinsku dozvolu. Za projektno-tehničku dokumentaciju dobili smo gotovo 200.000 evra. Sada čekamo konkurs koji će nam omogućiti da sve to što smo do sada uradili u vezi s Erdutskom kulom prijavimo na konkurs i povučemo sredstva za kompletnu revitalizaciju tog zdanja. Kako bi kula zasjala u svom punom svetlu potrebna su nam sredstva od oko pet miliona evra – objašnjava direktorka PORC-a Bojana Orsić.

Projektom revitalizacije bila bi obuhvaćena zaštita same kule i izgradnja vidikovca na njenom gornjem platou sa staklenim liftom koji bi bio ugrađen u samo zdanje, a putujući kroz etaže kule posetioci bi razgledali izložbu o istoriji samog područja. Drugi deo je povezivanje kule sa drugim turističkim potencijalima opštine kao što su erdutski vinogradi.

- Tako se došlo i do druge građevinske dozvole za izgradnju pešačkog mosta preko surduka koji kulu deli od Erdutskog dvorca. Opština je cestu kroz surduk prijavila na konkurs zajedničke poljoprivredne politike i projekt je ušao među deset koji bi trebali da budu finansirani. Tu spadaju i određena kulturna dešavanja koja će biti deo oživljavanja te kule, a četvrti segment bi bio nekakav nastavak samog projekta – kaže Orsić.

Turisti kulu rado posećuju, ali ona nije do kraja iskorištena

Da Erdutska kula zaista predstavlja dobar turistički potencijal svesni su i u Turističkoj zajednici opštine Erdut jer ona omogućava ne samo kulturno-istorijski nego i turistički resurs.

- Od Erdutske kule kreće i 226 stepenica zdravlja koje vode prema Dunavu pa skroz do Aljmaša i na taj način sa Erdutskom kulom povezan je kulturni, prirodni i verski turizam u Aljmašu. Kula već sada predstavlja određenu atraktivnost jer je i mi, a i ljudi koji ovde dolaze posmatramo kao jednu romantičnu ruševinu. Sa dopunjavanjem sadržaja za koji se nadamo da će se desiti u budućnosti povećaće nam se i turistička ponuda, poboljšaće se kvalitet te ponude tako da možemo očekivati i veći broj posetilaca, veći broj dolazaka, ali i produženja boravka turista na ovom prostoru – ističe direktorka Turističe zajednice opštine Erdut Jovana Ilišević.

Kula je značajna i zbog svoje povezanosti sa vinskim turizmom koji je na ovom području dosta razvijen, a on se i dalje razvija.

- Manifestacije koje se održavaju u podnožju kule počinju u jesen. Jedna od njih je Panonian koju organizuje udruženje iz Osijeka, četvrtog avgusta biće održana Čobanijada koju organizuju lokalci, a jedna od najvećih manifestacija vezana za kulu je manifestacija Vino i bicikl. Ona uključuje dolaske biciklista iz Osijeka koji prolaze duž cele Dalj planine i posećuju male vinarije, a završna etapa im je u Vinariji Erdut koja je naravno povezana sa Erdutskom kulom kao što je i ona povezana sa Vinarijom putem porodice Adamovič – objašnjava Jovana Ilišević.

Na području opštine trenutno ima 47 domaćinstava i Porodičnih gazdinstava koja raspolažu sa isto toliko smeštajnih objekata. Potražnja raste i konstantno se otvaraju novi smeštajni kapaciteti. Sa običnih domaćinstava i porodičnih gazdinstava prelazi se na nešto luksuzniju ponudu pa se otvaraju objekti sa bazenima, spa i sl. jer se i ovde, a i u čitavoj Hrvatskoj prelazi na individualni turizam.

- Ljudi sada odmor ne traže samo na moru nego zalaze i prema kontinentu i odmor i rekreaciju provode u malim sredinama bez velike gužve. Od početka ove godine zabeležili smo oko 350 dolazaka turista koji su ostvarili oko 800 noćenja. To su uglavnom vikendaši, koji ovde borave tri, četiri dana. Očekivanja su da će i ti boravci biti duži – zaključuje direktorka opštinske Turističke zajednice.

Zanimljiva istorijska podloga za priču o Erdutskoj kuli

Erdutska kula je ostatak srednjovekovnog grada Erduta, obeležava taj pretežno nizinski prostor i nalazi se na stotinak metara nadmorske visine. Izgrađena je oko 1470. godine i ne zna se tačno ko je bio njen naručilac i graditelj.

- Pošto je izgrađena u obliku renesansnih kula poput kula u Mantovi pretpostavlja se da su je radili italijanski majstori, a po nekim pretpostavkama možda i italijanska vojska koja je ovde boravila u svrhu odbrane od Turaka. Naime, 1453. godine je pao Carigrad nakon čega se pred turskom najezdom grade kule na određenim strateškim pozicijama i ova kula je očigledno, prema oceni nekih stručnjaka, građena na brzinu jer ima zidove koji spadaju među najtanje, od 0,80cm do metar i nešto, ali zato ima povećan broj puškarnica i otvora za topove tako da njena odbrambena moć zbog takvih zidova ipak ne bude oslabljena. Od vlasnika s kraja 15. i početka 16. veka pominje se mađarska plemićka porodica Banfi, a već uoči Mohačke bitke koja je bila 1526. godine ovaj kraj pao je pod tursku okupaciju tako da su Turci postali njeni novi vlasnici. Oni su boravili u ovoj kuli koja je i dosta oštećena i tu borave sve do oslobođenja 1688. ili 1690. godine. Nakon toga preuzima je bečka Carska komora i daje je na upravu pojedinim vlastelinima za određene onovremene zasluge kao što su baron Zuan i baron Palfi da bi je krajem 18. veka kupila porodica Adamovič. Oni su se kasnije ujedinili sa porodicom sremskih župana Čehovih tako da ova kula na sebi od tada nosi i grb porodice Adamovič-Čeh. Oni su na neki način i narušili izgled ove kule jer su Adamoviči za potrebe svoje porodične grobnice, za koju su je namenili, skratili kulu za jedan sprat tako da ona sada nema tri, kako je izvorno imala, nego dva sprata što će se u jednoj od faza njene obnove verovatno uzeti u obzir pa će se taj jedan sprat vratiti kako bi se povećala i atraktivnost potencijalnog vidikovca zbog čega je kula i izgrađena – priča o istorijatu kule Đorđe Nešić, direktor Kulturno-naučnog centra „Milutin Milanković“ u Dalju.

U blizini kule porodica Adamovič-Čeh je na prelazu iz 18. u 19. vek izgradila i dvorac u kom je danas sedište Erdutske vinarije i u kom se nalazi podrum iz 1730. godine. Kula je zbog svog atraktivnog izgleda i pozicije iznad Dunava za sobom ostavila i neke legende i priče.

- Ono što nije legenda je to da se poslednji vlasnik i vinarije i kule Ervin Čeh pred ratnom opasnošću odselio u Austriju, a jedna od njegovih nekoliko ćerki Irena plemenita Čeh je u ovom dvorcu boravila sve do svoje smrti 1973. godine. Kao neka usmena legenda prenosi se varijacija o Skadru na Bojani „Što bi majstori danju sazidali to bi vile noću porušile“ pa su onda u nju uzidali jednu mladu majku dojilju. Takve priče se često ponavljaju u raznim varijacijama i ne moraju da budu tačne – upozorava Nešić.

Priče o Erdutskoj kuli bile su i podloga u nekim književnim delima što takođe može da bude značajno u privlačenju posetilaca.

- Zanimljivo je da je čuveni danski bajkopisac Hans Kristijan Andersen ploveći Dunavom prema Crnom moru zapisao jednu legendu o Erdutskoj kuli koja je hrišćanskog karaktera. Govori o grešnom sinu koji je udario svoga oca zbog čega mu se na čelu pojavio plameni žig pa je on pokušao da ode što dalje od rodnog kraja da mu se taj žig obriše. Otišao je daleko na sever, ali je žig i dalje treptio zbog čega je bio izopšten iz te sredine. Onda je otišao na jug i sve se ponovilo pa se vratio pod zidine svog rodnog grada i kleknuo pred oca tražeći oproštaj zbog šamara koji mu je zadao. Ovu legendu uneo je u svoj roman „Smrt u Erdabovu“ i književnik Đorđe Ocić kao deo svog romanesknog tkiva, a takođe je varirao i onu priču o poslednjoj potomkinji porodice Čeh koja se u njegovom romanu zove Etela i koja je ostala u socijalističkoj Jugoslaviji nakon što je njen otac sa šest ćerki iselio u Austriju. Od sve ostavštine koja joj je tada ponuđena ona bira nekakav tefter od zmijske kože u kom je popis miraza koji joj je namenila njena majka. Nju smatraju pomalo luckastom osobom koja dotrajava svoj život u dvorcu koji je nekada bio vlasništvo njenog oca – priča Nešić.

Zub vremena preživele su četvrtasta tzv. branič kula i okrugla donžon kula, a prema određenim rekonstrukcijama unutra je bila još jedna, višlja, kula kao i jak odbrambeni bedem oko utvrđenja. Krajem 19. veka jedan dobar deo tog bedema se odvalio i obrušio u Dunav. Teren na kom je izgrađena je od lesnog nanosa podložnog odronjavanju i sleganju tako da je bilo velikih problema i sa samom kulom. Naime, jedan od ostataka zida se nagnuo, a struka nije našla odgovarajuće rešenje pa su uz pomoć sajli i čeličnih utega pokušavali da je obezbede. To je izazvalo pucanje i četvrtaste kule tako da trajno rešenje još uvek nije pronađeno iako se na tome radi već nekoliko decenija.