Pačetinac sa irskim klubom učesnik futsal Lige šampiona

Rođeni Pačetinac Nebojša Jocić sa navršenih 18 godina otisnuo se u Irsku, za boljim životom, kao i većina drugih mladih ljudi koji su se odlučili na ovakav potez.

Nebojša Jocić
Nebojša Jocić

Pored želje da pronađe posao i da stvori potrebne uslove za normalan život, Nebojša Jocić ni u novoj sredini nije odustao od svog hobija, igranja fudbala. On je kao dečak počeo da trenira za petliće i pionire u svom matičnom klubu, Slogi iz Pačetina. U jednoj tada dobroj generaciji mladih fudbalera vrlo brzo je do izražaja došao njegov rad i talenat.

Nakon nekoliko godina počinje da igra za Vuteks Slogu, za selekciju pionira i kadeta, a odavde odlazi u Bijelo Brdo gde nastupa za kadete i juniore BSK-a, a odigrao je i nekoliko utakmica za prvi tim ovog kluba. Zahvaljujući svojim igrama nastupao je i za juniorsku reprezentaciju Vukovarsko-sremske županije, a pre odlaska u Irsku igrao je za seniore ekipe Bobota-Agrar.

Po dolasku na Ostrvo vrlo brzo se aktivira u novoj sredini, u gradu Drogeda, gde živi i radi, ali i igra pre svega mali fudbal, dok ne odustaje ni od velikog.

– U klubu Blu Medžik treniram već skoro tri godine i do sada smo osvojili sve moguće trofeje što se moglo osvojiti u Irskoj. To su dve lige, dva liga kupa i dva državna kupa. Plasirali smo se dva puta u prvu rundu Lige šampiona, prošle godine u Grčkoj, u grupi od  četiri ekipe smo bili  treći uz jednu izgubljenu  i  dva nerešena rezultata, a ove godine UEFA je odlučila da se od prvog kola igra nokaut faza i to samo jedan susret, tako da smo porazom u Makedoniji ispali odmah nakon prve utakmice – ističe Jocić.

Nisu uspeli da prođu dalje

Ovaj klub osnovao je Poljak Pjotr Pivovarčik 2009. godine i on se i danas na čelu kluba. Takmiče se u Prvoj ligi Irske, a igrači dolaze iz Poljske, Irske, Brazila, Moldavije, Rumunije, Litvanije. Kao prvaci irske futsal lige ostvarili su pravo nastupa u futsal Ligi šampiona koja se, baš kao i ona u velikom fudbalu, igra pod okriljem evropske kuće fudbala, UEFE. Već drugu godinu zaredom nastupaju u ovom takmičenju, a zavidne minute upisao je i Nebojša.

– Nažalost, krajem novembra izgubili smo u Skoplju 3:0 od šampiona Makedonije, ekipe Škupi. Kada bi se pogledala zvanična statitistika posle utakmice svi bi se iznenadili jer smo ubedljivo bili bolji, ali jednostavno lopta nije htela u gol. Jako je teško i dalje prihvatiti takav poraz. Odmah nakon žreba znali smo da su oni jedna dobra i iskusna ekipa, ali posle časova i časova analize zajedno sa novim trenerom iz Bosne Sinišom Šicarom, shvatili smo da se može igrati protiv njih i mi smo verovali u prolaz. Svima nam je žao što se nismo mogli maksimalno pripremiti jer nismo imali nikakvu podršku od Fudbalskog saveza Irske. Pre Makedonije u dvorani smo zadnji put bili u julu, a treninge smo imali na umetnoj travi, vani zbog korone. Jednostavno ljude u savezu ne zanima futsal i to govori zašto Irska nema reprezentaciju u ovom sportu – naglašava Nebojša.

Ne zaboravlja prijatelje i svoj klub

Pored malog fudbala, Nebojša igra i veliki fudbal za jedan lokalni klub u nižoj ligi, uvek kad uhvati vremena za to. Međutim, i u Irskoj je pauza mesecima zbog korone. Za futsal se odlučio kad je shvatio da je to jedina šansa da se igraju jake evropske utakmice što je san svakog igrača. Nekako u periodu dok se sa ekipom pripremao za nastup u Ligi šampiona, angažovao se u prikupljanju sredstava za Slogu iz Pačetina.

– To je već duže vreme ideja nas Pačetinaca koji smo ovde, da se prikupi novac i pomogne klubu, da kupe potrebnu opremu, rekvizite i slično. Dogovorili smo se da to uradimo, a svojim rezultatima povukli su nas i naši prijatelji, igrači Sloge, koji su ovako nešto zaslužili što pokazuje njihovo mesto na tabeli. U ovoj akciji učestvovali su ljudi iz Irske, Engleske, Nemačke, Danske koji su svi bivši igrači Sloge ili su poreklom iz Pačetina – kaže Jocić.

Pored mnogih individualnih priznanja koja je do sad dobio u Irskoj na raznim takmičenjima kao najbolji strelac i igrač, Nebojša zaslužuje i priznanje sredine iz koje je potekao, a koju nije zaboravio.

 

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

1 KOMENTAR

Komentariši