Podignut i osvećen pravoslavni krst u Ludvincima

Ludvinci su najmanje mesto u opštini Trpinja, a po poslednjem popisu stanovništva iz 2021. godine imaju svega 79 stanovnika. U administrativnoj podeli Eparhije osečkopoljske i baranjske ovo mesto pripada bobotskoj parohiji. Krst i zvono osvetio je vladika osečkopoljski i baranjski Heruvim uz sasluženje više sveštenika ove eparhije, te uz prisustvo većeg broja vernika kako iz samih Ludvinaca, tako i iz okolnih mesta.

- Danas smo okupljeni oko ovog životvornog krsta, znaka naše pobede, znaka pobede života nad smrću. Zaista je velika radost što smo ovde danas sabrani pored svih ovih vremenskih nepogoda, ali ljubav i vera svih vas bila je daleko jača od svih vidljivih i nevidljivih nepogodnosti koje su nas danas zadesile. Zasigurno je to blagodat Božja koja proizilazi iz ovoga praznika Vasksenja Hristovoga. Od danas ovo mesto ima svoj centar gde treba da se okreće veri svojoj i gde treba da se čuje zvono i da se sabiramo oko ovoga krsta. Od danas imate mesto na kojem ćete se moći okupljati u dane kada naš narod proslavlja Badnji dan, zavetni dan, slavu mesta i druge značajne praznike. Neka ovo mesto zaista bude centar ovoga sela gde ćemo svi mi biti okupljeni u radosti i ljubavi Hristovoj – istakao je u svojoj besedi vladika Heruvim.

Okupljenim vernicima, sveštenicima i meštanima Ludvinaca potom se u obližnjem Domu kulture obratio i nadležni paroh protojerej Nemanja Klajić koji se zahvalio svima onima koji su učestvovali i pomogli izgradnju ovoga krsta i kupovini crkvenog zvona.

- Zaista je ovo dan koga rodi Gospod da se radujemo i veselimo u njemu jer, evo, dano nam je i uspeli smo da naš krst podignemo. Ovaj krst neka bude dokaz da nas Gospod nije ostavio, ali i podsećanje da mi Gospoda nikada ne napustimo, da bude svedočanstvo naše pravoslavne vere, našeg srpskog naroda, naših predaka, a da se i naši potomci uče i nauče dobrom i upute u smeru u kom treba da idu – rekao je protojerej Nemanja Klajić, paroh bobotski.

Selo od jednog veka

Mesto Ludvinci pominje se još sredinom 19. veka tada kao pustara na kojoj je živelo desetak stanovnika. S vremenom broj stanovnika postepeno je rastao, dok je najveći priliv od sredine dvadesetih godina prošlog veka kada se ovde doseljavaju solunski dobrovoljci sa porodicama. Crkva u ovom mestu nikada nije podignuta, dok je krst podignut na mestu gde se nekada nalazila škola.

- Za nas u selu ovo znači puno zato što ovde nikada ništa ovakvo nije urađeno. Ima nas malo i svi nekako smatraju da kod nas ne treba ništa da bude. Sa dolaskom oca Nemanje koji je došao na ideju da se napravi ovaj krst i sa tim smo se i mi složili i drago nam je da je ovo urađeno. Zaista nam to puno znači zato što mi ovde nemamo ništa, nemamo ni dečije igralište, a kamoli nešto drugo – kaže Dragana Jelić iz Ludvinaca.

Ludvinci su udaljeni nekoliko kilometara od Bobote i put koji vodi prema Boboti je jedini asfaltirani put kojim se može doći do ovog mesta. Nekada je u ovom mestu postojala škola, a školska zgrada je kao neuslovna porušena pre nekoliko godina, dok se nastava odvijala u jednoj od prostorija Doma kulture. Danas u Ludvincima nema ni jednog učenika od prvog do četvrtog razreda.

Ovo mesto svoj zenit, kada je broj stanovnika u pitanju, doživelo je početkom pedesetih godina prošlog veka kada je po popisu ovde živeo 201 stanovnik. Nekako tih godina Ludvinci su imali i svoj fudbalski klub koji se zvao Hajduk, a danas malobrojna deca imaju samo dva gola koja se nalaze u nekadašnjem školskom dvorištu, u blizini podignutog i osvećenog krsta.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.