Predstavljamo vukovarske maturante u nastavi na srpskom jeziku i pismu

Ovogodišnji maturanti su pretprošle nedelje proslavili poslednji dan nastave, a već od prošle počele su odbrane završnih radova i ispiti iz državne mature. Nakon toga doći će i upisi na fakultete za one koji nastavljaju dalje sa školovanjem. Za one koji ne nastavljaju školovanje već je počela potraga za poslom i snalaženje u „svetu odraslih“.

Maturanti Gimnazija Vukovar IV1
Maturanti iz IV1 odeljenja Gimnazije Vukovar

U pet srednjih škola na istoku Hrvatske u kojima se nastava odvija i na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu ima ove godine nešto više od 100 maturanata. Neki od njih napisali su za naš portal kratke tekstove o tome kako se osećaju sada kada je nastava završila, kako to izgleda biti danas maturant, koliko im je teško u vreme pandemije koronavirusa te kako planiraju svoju budućnost.

„Ostavio sam deo sebe u Gimnaziji“

Uroš Antić, Gimnazija Vukovar, prirodno-matematički smer

Uroš Antić, Gimnazija Vukovar, prirodno-matematički smer maturanti

Mi skoro da i ne znamo kako je to biti maturant. Računajući da je početak čitavog ovog haosa bio još štrajk profesora koji nas je zadesio početkom trećeg razreda, a bio je tek uvertira za sve o čemu nismo mogli ni sanjati u najgorem košmaru, praktično polovina našeg srednjoškolskog školovanja je svedena na minimum, gotovo zanemarivi deo svega onoga što su prethodne generacije imale.

Bez obzira na period od kad se korona u sve upetljala, moju gimnaziju ću uvek pamtiti, pre svega zbog ljudi, kako učenika tako i pojedinih profesora. Kao učenik manjinske nastave, dobijete taj poseban, zaokruženi osećaj porodice. Veliki broj profesora zajedno sa ostalim radnicima škole pružili su mi izuzetnu priliku za učenje, sticanje širokog polja znanja i razvijanje i kao učenika i kao mladog čoveka zbog čega u njima vidim i određenu roditeljsku ulogu. Naravno tu je i drugi deo te porodice, svi prijatelji iz generacije uz koje sam stasao i koji su me definitivno podjednako oblikovali, bili vršnjačka podrška u svemu što je mladima važno i presudno. Tu bliskost je prepoznala i jedna profesorica koja je moj mali razred od nas pet matematičara, jednom prilikom prozvala mamom i sinčićima što je u zbornici ostao simbol našeg odeljenja.

Ostavio sam deo sebe u toj žutoj zgradi kroz bezbroj projekata, intervjua, takmičenja, predstava i divnih razgovora predstavljao je s ponosom u Hrvatskoj, Srbiji, ali i sa druge strane Evropske unije, u dalekom Amsterdamu i Berlinu. Srećan sam jer me neće pamtiti samo hodnici, nego i ljudi koji ostaju tamo za sledeće generacije. Trenutno se fokusiram na fakultet i kako stvari stoje, smeše mi se studentski dani u Novom Sadu. Kao aktivna mlada osoba, volonter i aktivista, moja priča sa Vukovarom ovde ne staje i siguran sam da gde god me put odnese u budućnosti, da ću se vraćati i uraditi za svoju zajednicu još mnogo toga.

„Naš razred je bio mala porodica“

Jelena Kovačević, Srednja strukovna škola „Marko Babić“, turističko-hotelijerski komercijalista

Jelena Kovačević, Srednja strukovna škola „Marko Babić“, turističko-hotelijerski komercijalista maturanti

Iskreno, zaista je olakšavajuće znati da nemam više obaveza vezanih za školu. Najveća doza stresa je dolazila upravo zbog nje i to mi ni malo neće nedostajati. Ono što će mi nedostajati jeste druženje i pravljenje raznih smicalica. Bilo je lepih i ružnih momenata, ali smatram da ove loše nema smisla pamtiti i vraćati im se. Bili smo kao mala porodica i jedni u drugima smo imali podršku i prijatelja i to je nešto što će nam ostati za ceo život. Biti maturant u 2021. godini je mnogo naporno i zahtevno.

Kako bismo ostvarili neki cilj i veći uspeh moramo dati sve od sebe i potruditi se. Već smo svi upoznati sa time da smo duži period nastavu pohađali onlajn te nam je zbog toga bilo otežano zapamtiti i naučiti nešto. Moj najveći uspeh u srednjoj školi jeste taj što sam u tom kratkom periodu života dosta toga naučila ne samo na nastavi, nego i stvari vezane uz život, odrastanje i sazrevanje. Srednjoškolsko obrazovanje jeste bilo jedno lepo i zanimljivo iskustvo koje je trebalo proživeti što luđe i na nama najbolji način.

Školovanje na srpskom jeziku mi nikada nije predstavljalo problem i nadam se da će tako biti i budućim generacijama i da će biti prihvaćeni bez obzira na to na kojem se jeziku školuju. U bliskoj budućnosti plan mi je da počnem da radim, da pronađem sebe i ono što ću voleti da radim, a očekujem da ću to sve i ostvariti.

„Društvo mi već nedostaje“

Jelena Planinac, Ekonomska škola Vukovar, smer ekonomista

Jelena Planinac, Ekonomska škola Vukovar, smer ekonomista maturanti

Jedva sam čekala da završim svoje srednjoškolsko obrazovanje, ali kada je zaista tome došao kraj nisam mogla da verujem. Imala sam osećaj kao da idem na raspust, nisam bila svesna da je to kraj. Sada mi je pomalo i žao jer nemam više tu radnu naviku, a društvo mi najviše nedostaje. Biti maturant u 2021. godini zaista nije sjajno. Prošle godine smo trebali ići na našu matursku ekskurziju, kao i sve ranije generacije, trebali smo imati ispraćaj maturanata, međutim sve ovo nam je uskraćeno. Žao mi je zbog toga jer maturanti smo samo jednom i to je nešto najlepše i najponosnije u našim dosadašnjim životima.

Iz škole ću najviše pamtiti svoj prvi dan u školskoj klupi Ekonomske škole Vukovar, zatim svoje drugare i drugarice s kojima mi je bilo odlično u ove četiri godine, a onda i profesore s kojima smo delili neizmerno znanja, veštine i različita iskustva. Tokom ove četiri godine bila sam uključena u volonterski klub naše Ekonomske škole i to mi je ostavilo poseban utisak jer sam oduvek želela volontirati i pomagati drugima. Osim toga, jako sam ponosna što sam u ove četiri godine imala dobar prosek ocena. Nikada mi nije predstavljalo problem to što sam išla u školu na nastavi na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu jer smatram da trebam učiti svoj jezik i negovati svoju kulturu kao i tradiciju. U ovom trenutku me je strah odbrane završnog rada kao i državne mature, ali verujem u sebe te se nadam dobrom uspehu u svemu. Nakon toga ću i odlučiti za dalje školovanje, a nadam se da ću izabrati nešto što me najviše zanima i što ću u budućnosti voleti da radim.

„Kao generacija smo jako zakinuti“

Katarina Lukić, Gimnazija Vukovar, opšti smer

Katarina Lukić, Gimnazija Vukovar, opšti smer maturanti

Još uvek nemam osećaj da je moje školovanje završilo. Imam osećaj kao da je vikend i da ćemo u ponedeljak opet u školu. Jako je čudno i mislim da će mi trebati neko vreme da shvatim da je stvarno kraj. Naša generacija je generacija koju su zahvatile mnoge neplanirane stvari. Situacija sa pandemijom nam je mnoge stvari otežala, a takođe smatram da i naše znanje koje se treba steći u srednjoj školi nije upotpunjeno te da imamo mnogo nedostataka i da će nam to takođe otežati i državnu maturu.

Smatram da sama matura nije teška ako se dobro pripremiš. Ipak, ovaj period je dosta stresan iako ja lično nemam veliki strah od državne mature. Trebam se sabrati i učiti pa kako bude. Srednju školu ću pamtiti po mom velikom razredu (nas 19). Da nije bilo njih mislim da bi celo školovanje bilo dosadno. Kao generacija smo jako zakinuti. Nismo imali matursko putovanje, nismo imali matursku večeru, a ni norijadu kakvu smo zamišljali. Nešto što ću najviše pamtiti je izlet za kraj godine koji smo sami kao razred sa našom razrednicom organizovali. Bilo nam je jako lepo i proveli smo se ludo i nezaboravno. Čitavo srednjoškolsko obrazovanje je bilo dobro, ali smatram da se sistem treba promeniti u celoj Hrvatskoj. Mislim da smo jako zaokupljeni nekim stvarima koje nam uopšte u životu neće trebati, a da smo uskraćeni za neke druge stvari ili predmete koji će nam biti presudni u životu. Moje školovanje u nastavi na srpskom jeziku mi nikada nije predstavljalo problem, a ne bi trebalo ni u budućnosti da predstavlja problem niti jednom đaku.

Moji trenutni planovi su da uspešno napišem državnu maturu i ostvarim što bolji rezultat. Nakon toga planiram da upišem ekonomski fakultet i da ga završim sa super rezultatima. Takođe planiram uz fakultet i da radim te da se ostvarim i kao pevačica. Nadam se da će se i stanje u Hrvatskoj i uopšteno na Balkanu popraviti i da nećemo morati odlaziti u inostranstvo kako bi radili i živeli.

„Već sam se zaposlio“

Nenad Pavlović, Tehnička škola Nikole Tesle, JMO

Nenad Pavlović, Tehnička škola Nikole Tesle, JMO maturanti

Kao što svi znamo, dok idemo u školu, svi jedva čekamo da završimo. To nam predstavlja neki teret. Teško nam je ustajanje u prvu smenu, odgovaranja i testovi, ali sad kad sam završio, osećam se čudno jer sam nekako navikao na tu rutinu. Čak mi pomalo i nedostaje škola što ranije nisam mogao ni da zamislim. Sve nam je poslednjih godinu dala bilo teže zbog pandemije, mera i ostalih poteškoća koje su nam ometale nastavni proces.

Ipak, svoju srednju školu ću najviše pamtiti po tome što sam imao dosta specifičan razred. Svi smo bili pomalo nestašni, ali smo bili veoma složan razred. Upravo to mi sad najviše nedostaje, a tako će biti i u budućnosti. Bilo je tu svakakvih situacija tokom školovanja, ali sve u svemu bilo je dobro i lično sam zadovoljan sa obrazovanjem koje sam u školi stekao.

Kada je u pitanju nastava na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, imali smo ponekad određene probleme zbog toga, ali nikada nismo pomislili da prestanemo pohađati ovaj oblik nastave. Moj plan posle srednje je bio da se odmah zaposlim, a to sam i ostvario.

„Matura je stres, ali i olakšanje“

Tamara Vuković, Tehnička škola Nikole Tesle, ekološki tehničar

Tamara Vuković, Tehnička škola Nikole Tesle, ekološki tehničar maturanti

Emocije su pomešane; koliko sam srećna jer više nemam obavezu da se ustajem rano i nisam u grču, toliko sam i tužna jer se sve završilo. Sa druge strane tu je stres zbog polaganja državne mature, ali opet olakšanje jer znam da sada postajem „svoj čovek“. Korona je u svakom slučaju povezala mnoge ljude, ali i rastavila. Onlajn nastava je najgori deo mog školovanja jer apsolutno ništa ne zapamtim i još potrošim vreme na predavanje. Mnogo mi je lakše, zanimljivije i prirodnije uživo.

Nadam se da državna matura neće biti teška i da ćemo je svi položiti sa dobrim uspehom. Najviše me muči i najviše se plašim matematike jer na tom polju nisam baš nešto vešta. Ostalo mislim da će proći dobro. Školu ću najviše pamtiti po društvu i određenim profesorima koji su nam pomogli da izađemo na pravi put, kojima je bilo bitno da postanemo pravi ljudi. Nedostajaće mi razgovor sa društvom i sa tim istim profesorima, jer mislim da na fakultetu toga neće biti, barem što se profesora tiče. Uspeh mi je što sam prošla kroz neke veoma stresne situacije i što sam tri godine prošla sa odličnim uspehom.

Ponosna sam na sebe i svoje znanje i zvanje koje imam posle ove škole. To što sam pohađala nastavu na srpskom jeziku nije predstavljalo nikakav problem, makar ne u mojoj generaciji. Nadam se da ću upisati fakultet koji želim i da ću ga završiti. Posle njega planiram se i zaposliti i početi sa onim pravim odraslim životom.

„Studiraću ili u Zagrebu ili u Novom Sadu“

Nađa Bugarski, Srednja strukovna škola „Marko Babić“, Hotelijersko – turistički tehničar

Nađa Bugarski, Srednja strukovna škola „Marko Babić“, Hotelijersko – turistički tehničar maturanti

Sad kada je škola konačno završila, osećam se prilično dobro. Jedva sam čekala da završi, jer se jako veselim studentskom životu, ali faliće mi društvo i profesori. Biti maturant je puno teže nego što sam očekivala. Za mene je sva ta frka oko državne mature jako stresna i nadam se da će dobro proći. Zbog pandemije koronavirusa, imali smo mnogo problema oko organizovanja maturske večeri, te norijade kojoj smo se jako veselili. Srećom, sve smo uspeli dogovoriti u zadnji tren.

Srednju školu ću najviše pamtiti po društvu iz razreda. Bilo je mnogo uspona i padova, ali kad se sve sabere i oduzme, bilo je jako lepo. Moj najveći uspeh je taj što sam sva četiri razreda srednje škole, prošla sa odličnim uspehom (5.00). Generalno, srednjoškolsko obrazovanje mi nije predstavljalo nikakav problem. Nije mi bilo teško učiti i smatram da sam stekla dobre radne navike za nastavak školovanja.

Pohađala sam nastavu na srpskom jeziku i nikad mi to nije predstavljalo problem. Učila sam o svom jeziku i narodu i to gledam kao prednost. Nakon srednje škole i polaganja državne mature planiram upisati fakultet. Nadam se da ću školovanje nastaviti na Farmaceutsko biohemijskom fakultetu u Zagrebu, ali imam još nekih opcija. Jedna od njih je i Farmaceutski fakultet Novi Sad.

Đorđe Vukajlović, Ekonomska škola Vukovar, smer komercijalista

„Nedostajaće mi odlazak u školsku biblioteku“

Đorđe Vukajlović, Ekonomska škola Vukovar, smer komercijalista maturanti

Tokom ove četiri godine, kao verovatno i svaki moj vršnjak jedva sam čekao da završim školu, a sada kada je sve završilo shvatio sam da je vreme koje sam proveo u Ekonomskoj školi Vukovar, bilo najlepši period mog života. Poslednje dve godine pogođene koronavirusom, bile su najteže za nas učenike. Ova godina će mi ostati u pamćenju po onlajn nastavi koja je u početku bila mnogo teža i komplikovanija od nastave uživo, ali ipak smo uspeli. Svi maturanti koji su se pripremali za maturu imali su pomoć i podršku profesora koji su se potrudili da im pripreme budu što lakše.

Trenutno smo svi u strahu od samoizolacije koja bi nam onemogućila dolazak na odbranu rada. Srednju školu ću najviše pamtiti po novim prijateljima, dobrim profesorima i ostalim radnicima škole koji su mi omogućili nezaboravne četiri godine. Najviše će mi nedostajati odlazak u školsku biblioteku u kojoj sam proveo većinu školskih dana zbog učestvovanja u mnogim zanimljivim projektima sa bilbliotekarkama Željkom i Marijom. Kao svoj najveći uspeh istaknuo bih projekat sa profesoricom Teom Maksimović za školsku stranicu na Tiktoku gde smo snimili šaljivi video sa profesorima, na kome smo imali više od 80.000 pregleda.

Nastava u srednjim školama, uz veliki trud profesora je bila veoma dobra i poučna. U našoj školi između učenika koji su pohađali smer na srpskom i hrvatskom jeziku nikada nije bilo problema, od prve pa do poslednje godine mi smo svi bili ravnopravni. Kao i svi, imam velike planove. Najpre bih želeo upisati Fakultet dramskih umetnosti u Novom Sadu, a nakon toga bih se voleo zaposliti u Hrvatskom narodnom kazalištu u Osijeku, koje često posećujem.

„Da mogu opet birati ponovo bih izabrala ovu školu“

Andrea Ožvat, Tehnička škola Nikole Tesle, ekološki tehničar

Andrea Ožvat, Tehnička škola Nikole Tesle, ekološki tehničar maturanti

Prvo nisam uopšte mogla da zamislim da je škola gotova, a poslednjih par dana prolazili su kao cela večnost. Sada, kada je prošlo par dana, malo mi fali društvo i ostale dobre stvari koje dolaze uz srednju školu. Biti maturant u ovoj situaciji je pomalo stresno. Svaki dan smo bili u neizvesnosti hoće li nas staviti opet na onlajn nastavu ili ipak nastavljamo normalno ići u školu.

Po mom mišljenju državna matura i nije jako teška, ali zbog nastave koja se nije odvijala u školi i propuštenih priprema za određene predmete, svakako da imamo neke rupe u znanju. Srednju školu ću pamtiti najviše po svom razredu u kojem nas je bilo samo petoro i po kantini sa odličnom hranom koju su nažalost u zadnjoj godini zatvorili zbog epidemioloških mera. Nedostajaće mi druženje pod odmorima i pojedini profesori, a jedva sam čekala da se rešim školske torbe koju sam svaki dan vukla sa sobom i „slučajno“ zaboravljala neke sveske i knjige da mi bude lakše nositi. U ove četiri godine postigla sam uspehe koje nisam mislila da ću ikada postići.

Bilo je tu putovanja u druge države i recitatorskih takmičenja, ali posebno bih izdvojila državno takmičenje Eko-laboratorij na kojem sam zauzela 6. mesto. Zadovoljna sam sa svojim celokupnim obrazovanjem i da mogu opet birati u koju bih srednju išla, opet bih odabrala isto bez razmišljanja. Nakon završene državne mature planiram upisati Medicinski fakultet u Osijeku, studije medicinsko laboratorijske dijagnostike. Imam velike planove za sebe, a neki bi rekli da gađam previše visoko pa ću iz tih razloga neke od planova ipak zadržati za sebe.

Sve fotografije u tekstu su deo privatne arhive učenika.

Komentariši