„Predstavnici Srba su nekoliko godina upozoravali na probleme“

Zastupnica Samostalne demokratske srpske stranke Dragana Jeckov pričala je u Saboru o tuči u Vukovaru, kao i o mirnoj reintegraciji.

dragana jeckov (1)

Najpre je u ponedeljak na aktuelnom prepodnevu Hrvatskog sabora Dragana Jeckov pitala ministra unutrašnjih poslova Davora Božinovića koje preventivne mere namerava da preduzme kako bi zaustavili nasilje na vukovarskim ulicama.

– Svi smo svedoci užasnih dešavanja na pravoslavni badnjak u Vukovaru. To užasno dešavanje svi smo osudili bez obzira na političku, nacionalnu ili bilo kakvu drugu različitost. To veče stradala su nevina deca koju su huligani pretukli samo zato što im se učinilo da neko od njih govori, zamislite, ekavicom. Pored činjenice da se radi o nasilju, veoma je važno ovom prilikom istaći da je upravo to nasilje rezultat nacionalne netrpeljivosti – navela je Jeckov pre nego što je postavila pitanje nadležnom ministru.

Božinović je osudio taj događaj i odgovorio kako je policija procesuirala sva nasilna dešavanja, kao i da je otkrila i prijavila i sve počinioce.

– Policija je jedna od retkih institucija, mislim i na državne institucije i političke stranke koje ulažu napore u preventivne akcije, pogotovo na području istočne Slavonije, pogotovo u Vukovaru, policija je možda i jedina sa konkretnim popisom preventivnih akcija i programa koje provode. Nisam siguran da vam neko drugi, ne govorimo o nevladinom sektoru, može izaći sa takvim popisom. Naravno da, kad se ovako nešto dogodi, nije dobro, međutim, ja ću reći još jednu stvar, kad govorimo o međuetničkom i svakom drugom, pogotovo navijačkom nasilju, policija je sve takve događaje, sve počinioce otkrila i prijavila – rekao je nadležni ministar i dodao da vidi po komentarima sa skupa protiv nasilja u Vukovaru da ljudi smatraju policiju odgovornom, ali da oni ne beže od toga.

Davor Božinović je dodao da bi voleo da se svi akteri političkog i javnog života u Vukovaru zapitaju koji je njihov doprinos i šta su napravili da se spuste tenzije.

– Šta su napravili da napustimo stereotipe i predrasude koji vode prema tenzijama koje dovode do konfliktnih situacija, a onda se pitamo šta je do ovoga dovelo. Ja mogu reći da i policija nije zadovoljna sa ukupnom situacijom, pogotovo što je neretko jedina koja komunicira, a nije jedini akter. Ponavljam, sve su otkrili, procesuirali, ali nisu jedini, pogotovo u preventivnom delu, nisu među onima koji svojim porukama održavaju predrasude prema drugima i drugačijima koje dovode do ovakvih stanja i situacija u društvu. Uz sve poruke koje smo čuli ovih dana o situaciji u Vukovaru, ja bih rekao danas kad obeležavamo dan Mirne reintegracije hrvatskog Podunavlja, da li je vreme da promislimo da li je dobro da su nam deca od vrtićke dobi do osnovnih i srednjih škola odvojena – završio je Božinović ovom izjavom.

Jeckov je potom odgovorila sa nekoliko poruka koje su odaslane sa skupa u Vukovaru.

– To veče nisu istukli samo decu, istukli su i nas roditelje. Nećemo vam dati našu decu – neke su od poruka koje su odzvanjale vukovarskim ulicama tog subotnjeg dana i našle su se i u medijskom prostoru. To je zapravo vapaj roditelja koji su nam jasno pokazali da se nešto mora učiniti. Ono što takođe treba istaći je da mi predstavnici Srba, i sa ovog mesta, i sa drugih mesta, nekoliko godina unazad upozoravali na ovakve probleme, međutim nas se nije čulo ili nas se nije htelo čuti. Žalosno je da se ovakav događaj morao desiti da nam svima otvori oči i ukaže da imamo problem koji moramo rešiti. Sigurno da treba da čujemo te roditelje i sigurno da sa ovog mesta ponovo treba reći: „Stop nasilju!“ i „Stop mržnji!“, a o odvojenim školama Vas molim da nam ne govorite, zato što u tom slučaju možemo potpuno drugačije da razgovaramo, ali to roditelji i stradala deca ne zaslužuju – obratila se Dragana Jeckov ministru Božinoviću.

„Politiku SDSS-a pojedinci i njihove naovonastale stranke osporavaju“

Istoga dana, Jeckov je održala slobodan govor o Mirnoj reintegraciji čiji je proces završio upravo 15. januara pre 26 godina, a istočna Slavonija, Baranja i zapadni Srem su tada reintegrenisani u ustavnopravni poredak Republike Hrvatske.

– Iako proglašena jednom od najuspešnijih mirovnih misija, danas se u medijima tek sporadično pominje, a ne moram ni spomenuti kako se doprinos pripadnika srpske zajednice uspehu Mirne reinetgracije ne spominje ni u tragovima. A možda je baš to greška, jer bi trebalo da se spominje zajednička ideja, ideja uspostavljanja trajnog mira. Da podsetim, u to vreme, eksperimentu mirne reintegracije, koji nikad do tada nije oproban na ovaj način, kao svojevrsni preduslovi prethodili su potpisivanje Erdutskog sporazuma 12.11.1995. godine, ali i Rezolucija Saveta bezbednosti UN-a od 15.01.1996. kojom je uspostavljena Prelazna uprava UN-a na području istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, poznata pod nazivom UNTAES – podsetila je saborska zastupnica Samostalne demokratske srpske stranke na dešavanja sa sredine devedesetih godina prošlog veka.

Spomenula je ovom prilikom i Pismo namere Vlade Republike Hrvatske za kraj Mirne reintegracije koje je 13. januara 1997. godine upućeno Savetu bezbednosti UN-a kojim se pripadnicima srpske zajednice na prostoru u kojem se provela reintegracija garantuje mir, bezbednost te brojna prava poput kulturne i prosvetne autonomije i osnivanja institucija manjinske samouprave. Takođe, naglasila je i kako treba posvetiti pažnju operativcima sa srpske i hrvatske strane koji su omogućili da taj proces bude sproveden.

– Ti bi ljudi, ali i članovi njihovih timova, danas trebalo da budu počasni gosti prvih redova akademija o mirnoj reintegraciji, istih onih koje smo davno prestali da organizujemo. Ne treba da posebno ističem da su radeći na ovom zahtevnom poslu pojedini među njima postali i ostali istinski prijatelji i danas, poštujući jedni druge zbog svega što su prošli na ovom osetljivom zadatku koji je zaustavio rat i doneo mir. Upravo potezi tadašnjeg rukovodstva naše stranke i njihovo učešće u Mirnoj reintegraciji jasno i nedvosmisleno pokazuju kako je mir naše opredeljenje i konstitutivni element politike SDSS-a i tome postoje i međunarodno priznati dokumenti – rekla je Jeckov saborskim zastupnicima.

Navela je i kako 26 godina posle politiku SDSS-a pojedinci i njihove naovonastale stranke osporavaju, nazivaju najpogrdnijim imenima nesvesno time pokazujući svoju nespremnost priznati da je SDSS učestvovao i dao svoj doprinos Mirnoj reintegraciji i da i dalje želi mir i normalan život bez nasilja zbog nacionalne ili neke druge različitosti i da će i dalje na tome ustrajati.

– Ponekad se pitam kako bi se pojedinci, naročito neke kolege iz saborskih klupa ponašali u vreme Mirne reintegracije, odnosno da li bi gradili mir ili bi bili među onima koji bi osporavali proces? Zapravo, ne želim znati, mogu samo pretpostaviti. Ali sreća da je tada bilo razumnih i hrabrih ljudi, opredeljenih razumnim civilizacijskim vrednostima trajnog mira koji su na svojim leđima izneli sav teret procesa Mirne reintegracije. Njima čestitam – zaključila je Jeckov na kraju svog izlaganja.