Premijeri Srbije i Hrvatske na Velikoj skupštini SNV-a

Predstavnici Srba iz više od 150 gradova i opština u Hrvatskoj okupili su se 30. aprila u zagrebačkoj Koncertnoj dvorani Vatroslava Lisinskog na četvrtoj Velikoj skupštini Srpskog narodnog veća (SNV) i izglasali Deklaraciju o pravima i položaju Srba u Hrvatskoj. Ovim dokumentom još jednom je upozoreno na činjenicu da Srbi žive u najnerazvijenijim opštinama u Hrvatskoj koje su donedavno bile bez struje, a danas su bez vodovoda i sa putevima koji se ne održavaju. Deklaracijom se još jednom podseća na istorijsko prisustvo Srba u Hrvatskoj, ali i ističu zadaci koji su pred zajednicom u budućnosti. SNV i Vlada su, ističe se u Deklaraciji, osigurali veća sredstva za komunalnu infrastrukturu poslednjih godina, ali je u nereazvijenim opštinama potrebno ta ulaganja povećati i ubrzati.

- Naša je obaveza da svako dete živi u sredini koja ima vodu i struju, održavane javne puteve i uspostavljen javni prevoz, da budu što manje razlike između Korenice i Lapca ili Gospića i Gračaca. Država i obrazovni sistem treba da rade na destigmatizaciji, razvijanju školskih programa koji će ići prema deci koja će, uz učenje srpske političke istorije, sticati veštine odgovornih i angažovanih članova društva – rekao je predsednik SNV-a Milorad Pupovac te pozvao na slobodnije izjašnjavanje sprskog identiteta u budućnosti.

- U baštini SNV-a je i stradanje naroda kojem pripadamo i iz njega proizašle traume, ali isto tako i stradanje drugih, u prvom redu naroda s kojima živimo, hrvatskog, židovskog, romskog, bošnjačkog, ali i drugih naroda. Te su traume još žive kao i naše obaveze prema njima, naročito prema onima čija su prava i osećaji još uvek povređeni ili neispunjeni, bilo da je reč o nekažnjenim zločinima, neutvrđenim sudbinama nestalih ili iskorenjenosti iz viševekovnih zavičaja. Budimo posvećeni tim pravima i osećajima i da nikad ne baštinimo mržnju nego da joj se uvek i svugde suprotstavljamo. Naš je današnji smisao delovanja u tome da nasleđem te dve baštine širimo osećaj slobode za svakog građanina, za svakog pripadnika i pripadnicu srpskog naroda u Hrvatskoj, da je u njoj svako slobodan da bude ono što jeste i da niko nema problema da to prihvati kao pravilo tolerantnog i slobodarskog društva – istakao je Pupovac.

Na Velikoj skupštini prisustvovali su predstavnici svih srpskih organizacija, a među istaknutim predstavnicima Vlade i Sabora na čelu sa premijerom Andrejom Plenkovićem, stigli su i predstavnici hrvatskog naroda iz Republike Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić.

- Savremena i moderna Hrvatska je zemlja koja štiti manjinska prava, poštuje ljudska prava, jačanja vladavinu prava i demokratiju uopšte. U tom kontekstu se pitanje Srba u Hrvatskoj i te kako rešava u Zagrebu i to je najveća vrednost ovog dijaloga kojeg smo uspostavili sa srpskom manjinom u Hrvatskoj. Istovremeno raditi na teškim pitanjima poput procesuiranja ratnih zločina ili pitanja nestalih, ratne štete ili povratka kulturnih dobara te uređenja granica sa Srbijom predstavljaju naše trajne zadatke. Te osetljivosti, kada se podižu tonovi između dve zemlje, uspore rešavanje temeljnih zadataka. Premijerka Brnabić i ja smo danas na sastanku dogovorili da napravimo jedan inventar svih otvorenih pitanja na nivou ministarstava spoljnih poslova i smatram da to može doprineti jačanju međusobnih odnosa. Zato u Hrvatskoj cenimo to što je Tomislav Žigmanov postao ministar u Vladi Srbije, a očekujem da te dve manjine nastave dijalog te smatram da su upravo oni značajna spona u neretko zahtevnim političkim odnosima – rekao je premijer Plenković.

- Srbi u Hrvatskoj i Hrvati u Srbiji igraju ogromnu ulogu u uspostavljanju boljih odnosa i poverenja. U tom smislu pozdravljam i Deklaraciju koju su potpisali Milorad Pupovac i Tomislav Žigmanov u januaru ove godine u Zagrebu. U januaru su i visoki predstavnici naše Vlade boravili na Božićnom prijemu u Zagrebu, a nešto kasnije se i predsednik Aleksandar Vučić sastao sa premijerom Hrvatske na marginama svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Mi očekujemo i radićemo na tome da se ove godine održe političke konsultacije ministarstva spoljnih poslova naše dve zemlje – istakla je premijerka Ana Brnabić.